Pročitaj mi članakProfesor doktor Mila Alečković, stručnjak za psihopatologiju, u intervjuu za Srbin.info iznosi šokantne tvrdnje o duboko ukorenjenim strukturama moći u Srbiji, koje karakterišu nemoral, korupcija i psihopatsko ponašanje.
Гостујући код Дејана Петра Златановића, главног уредника Србин.инфо, Алечковићева упозорава да се политичке елите, које назива „градским сељоберима“, служе манипулацијама и криминалним методама како би задржале контролу, док истовремено потискују знање, морал и национални идентитет. Њен критички осврт на стање у Србији открива потребу за коренитим променама и повратком српске дијаспоре како би се земља извукла из хаоса.
Психопатологија моћи и отпор народа
Мила Алечковић тврди да су политичари на власти често психопатске личности које не реагују на молбе или демократске процесе. „Психопате не дају оставке. Психопата ће вас газити док вас скроз не самеље,“ упозорава она, наглашавајући да се такви лидери не могу уклонити без борбе. Према њеним речима, кључно је препознати ове личности пре него што дођу на позиције моћи: „Треба пре имати клиничку културу да препознате такве ликове док не дођу на неку позицију јаку.“ Када се једном учврсте, „више немате могућност, онда је то јако тешко,“ додаје Алечковићева. Она критикује правосудни систем који, по њеном мишљењу, не функционише ефикасно у Србији, за разлику од земаља попут Француске, где је новинарка успела да добије спор против „прве даме“. „Замислите да у Србији суд наложи Вучићу психијатријско вештачење,“ каже Алечковићева, указујући на потребу за реформама како би се осигурала одговорност лидера.
Корупција и колонијална свест
Алечковићева истиче да су корупција и криминал укорењени у политичким структурама Србије, често повезани са старим обавештајним мрежама. „То су мешетари који постоје од времена тих удби структура. Они су увек исти,“ тврди она, додајући да се такви људи „врте“ око нових снага и прилика. Према њеним речима, ови актери користе „компромат“ методе како би манипулисали и задржали моћ. „Они су промовисани намерно, то су програми,“ каже Алечковићева, упућујући на глобалне мреже које фаворизују неморалне и „инфантилне“ личности у политици. Она наводи пример како је спречила именовање Надрија Ђорђевића за амбасадора у Словенији: „Ја сам им писала не никако, никако, никако.“ Ова борба против корупције, сматра, мора почети од откривања и заустављања таквих кадрова пре него што преузму кључне позиције.
Повратак Срба из дијаспоре као решење
Један од кључних предлога Алечковићеве је повратак Срба из дијаспоре, посебно стручњака и родољуба, који би помогли у обнови земље. „Само Срби света могу да је до краја оправе,“ тврди она, наглашавајући да су многи Срби у иностранству постигли значајне успехе, али остају скромни и ненаметљиви. „Ти најгенијалнији људи су јако скромни. Они се уопште не трте да буду негде познати,“ каже Алечковићева. Она предлаже да се ови стручњаци врате у Србију како би допринели развоју: „Замислите сад тај свет само повући у Србију. Па ко ће нама ђаво сви ови чиновници, ови балавандери који везе са животом немају.“ Алечковићева сматра да би повратак дијаспоре помогао у превазилажењу „колонијалне свести“ коју види у тренутном систему, где страни пасоши изазивају страхопоштовање код локалних власти.
Критика режима и позив на промене
Алечковићева оштро критикује режим Александра Вучића, називајући га „дивљаштвом“ које „уништава знање, науку и морал“. „Они су објавили рат знању, науци, моралу, српским женама, “ каже она, додајући да власт „праве проститутке“ од жена и потискују сељаке. Према њеном мишљењу, Београд је постао „Бабилон“ и „лудница“, док су мања места у Србији сачувала морални компас. „У Београду је хаос. Ово је лудница,“ тврди Алечковићева, позивајући на борбу против ове власти. Она верује да промене неће доћи саме од себе: „Ми ћемо срушити ову власт,“ али упозорава да грађани не смеју дозволити разочарање ако се појаве нови изазови. „Увек ће бити они који ће поклекну. С тим треба живети,“ закључује она, наглашавајући потребу за упорношћу и моралном снагом.
Закључак: Нада у правди и моралу
Интервју Миле Алечковић открива дубоке проблеме у српском друштву, али и пружа наду кроз позив на повратак дијаспоре и борбу за правду. Њен професионални и критички приступ упозорава на опасности психопатских структура на власти, али и инспирише грађане да се боре за бољу будућност. Кроз реформе правосуђа, повратак стручњака и јачање моралног компаса, Србија може постати земља у којој се „добро живи“, како Алечковићева оптимистично закључује.
