Predstavljanje javnih projekata kao partijskih uspeha, zloupotreba javnih resursa za promociju kampanje Srpske napredne stranke, favorizovanje jedne izborne liste na zvaničnim platformama i angažovanje javnih funkcionera u kampanji pod izgovorom službenih aktivnosti. Sve je to deo kampanje Srpske napredne stranke za lokalne izbore koji će se 29. marta održati u 10 opština. Uprkos tome što vlast glumi proces kojim se, navodno, usklađujemo po pitanju izbornih uslova sa preporukama ODIHR i, navodno, pristaje na reviziju biračkog spiska, događaji na terenu pokazuju da se ništa nije promenilo. Situacija je ista, ako ne i gora.

Transparentnost Srbija, koja prati i ovu predizbornu kampanju, zabeležila je brojne nepravilnosti uoči lokalnih izbora 29. marta u 10 gradova i opština i tim povodom podnela 69 prijava Agenciji za sprečavanje korupcije. Kako tvrde, problemi su uočeni na stranačkim i zvaničnim nalozima na društvenim mrežama, sajtovima javnih institucija i u medijima.

Najčešći prekršaji, ističu, uključuju predstavljanje javnih projekata kao partijskih uspeha, zloupotrebu javnih resursa za promociju, favorizovanje jedne izborne liste na zvaničnim platformama i angažovanje javnih funkcionera u kampanji pod izgovorom službenih aktivnosti.

Kako navode, iako je funkcionerska kampanja veoma intenzivna, ona nije obuhvaćena prijavama jer zakoni ne zabranjuju takve aktivnosti. Od raspisivanja izbora do 19. marta, 62,5 odsto aktivnosti ministara van Beograda bilo je usmereno na mesta gde se izbori održavaju.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Novu kaže da se prijave koje je TS podnosila odnose samo na jedan mali segment zloupotreba.

“Na ono što su predstavnici same stranke, lokalnih i centralnih vlasti obelodanili. Naime, mi smo podnosili prijave Agenciji u slučajevima kada je stranka bez zazora pripisivala sebi razne javne investicije, kada su video spotovi kampanje snimani u prostorijama javnih institucija ili na gradilištima i slično. Postoji mnogo više javno iznetih sumnji u zloupotrebe koje bi morale da se provere, ali nema naznaka da to iko čini”, kaže Nenadić i dodaje:

“Na primer, ni jedno od četiri viša javna tužilaštva, koja su nadležna za suzbijanje korupcije se nije oglasilo, makar da kaže da će proveriti da li su zaposleni u opštinskim upravama, javnim preduzećima i slično dolazili iz drugih gradova u ovih deset predizbornih opština da bi podržali kampanju vladajuće koalicije”.

Naš sagovornik ističe da postoje i neke očigledne zloupotrebe javnih resursa, koje, nažalost, nisu zabranjene izričito po sadašnjim zakonima.

“Na primer, i u ovoj predizbornoj kampanji su asfaltirani seoski putevi, pri čemu je očigledno da je sve to moglo da se učini bilo kada u protekle četiri godine, ali su sredstva ciljano izdvojena kako bi se postigao efekat u izbornoj kampanji. Postoji i zloupotreba javnih resursa o kojoj mnogo govorimo, a koja se vezuje za fenomen „funkcionerske kampanje“ – izmišljanje promotivnih događaja u kojima učestvuju razni javni funkcioneri sa republičkog ili lokalnog nivoa, u cilju obezbeđivanja promocije za vladajuću koaliciju ili kandidate, pri čemu se sve to naziva „obavljanjem redovnog posla“. Da nema reči ni o kakvom redovnom poslu svedoči statistika”, poručuje Nenadić i objašnjava:

“Monitoring TS pokazuje da je od raspisivanja izbora, pa do 25. marta, 66 odsto aktivnosti članova Vlade koje su obavljali „na terenu“ bilo u 10 predizbornih opština, a samo jedna trećina u preostalih 160. To znači da su građani predizbornih opština imali 31 puta veću šansu da u svom mestu sretnu nekog ministra, nego oni u ostatku zemlje. I takve posete potpuno izmišljenim i nepotrebnim povodima građani takođe plaćaju.”

Ništa manje značajni, naglašava naš sagovornik, su javni resursi koji se tiču angažovanja pojedinih državnih institucija.

Predsednik opet u centru kampanje

“Ime predsednika Republike je deo svih izbornih lista vladajuće koalicije, ali je i njegovo direktno angažovanje bilo veoma značajno. U nekim situacijama, on je nastupao sa mesta nespornog lidera stranke i koalicije, a u drugim, kao predsednik države. Na primer, značajno mesto u ovom predizbornom periodu zauzela je promocije takozvanog programa „Srbija 2030“, koji je predstavljen kao državni. Međutim, takav državni program nije nigde objavljen kao dokument, niti je poznato ko ga je i kada usvojio, tako da u stvari postoji sumnja da je reč o partijskom programu, koji je, između ostalog, predstavljen i na beogradskom mitingu 21. marta”, priča Nenadić.

Navodeći glavne zamerke na kampanju SNS za ove lokalne izbore, Nenadić kaže da je to, svakako, činjenica da nije bilo čak ni pokušaja da se razdvoji partijsko od državnog, ni kada je reč o porukama i javnom predstavljanju, a u velikoj meri ni kada je reč o novcu i drugim javnim sredstvima.

“Upravo to razdvajanje je bio glavni zadatak i zamerka ODIHR nakon prethodnih lokalnih izbora iz 2024. To nam, dakle, govori da ne postoji ni na deklarativnom nivou bilo kakva spremnost kod vlasti da promeni svoje ponašanje, te da stoga nije realno očekivati neku spremnost za reforme. Očigledno je ulog rezultata na izborima previše veliki da bi prevagnuli drugi podsticaji, kao što su, na primer, bolje ocene od strane Evropske unije ili dobijanje finansijske pomoći, koja je delimično vezana za ostvarivanje preporuka ODIHR”, priča Nenadić i zaključuje:

“Većina pojava koje smo zapazili tokom ove kampanje postojale su i ranije, ali su neke od njih sada bile učestalije. Na primer, otvoreno pripisivanje javnih investicija vladajućoj stranci je uvek postojalo (čak i pre sadašnje vlasti), ali se sada to čini bez ikakvog zazora i svakodnevno. Vrhunac su svakako primeri gde opštinske radove obilazi osoba koja je potpisana kao „prvi na listi SNS“, a koja ne vrši nikakvu javnu funkciju u opštini koja bi se mogla povezati sa tim javnim radovima. Ranije je bila dominantna pojava da aktuelni gradonačelnici, koji su bili kandidati za produžetak mandata, idu po gradilištima tvrdeći kako je to njihov posao”.

Istovremeno, u svakoj od opština u kojima će birači imati priliku da pokažu izbornu volju u nedelju, više od mesec dana stižu prijave povodom pritisaka, neregularnosti u izborni proces, pretnji otkazima, pa čak i fizičkih napada na neistomišljenike režima.

Fantomi i pritisci

Tako iz Bora stižu informacije o nepravilnostima u prikupljanju potpisa za izborne liste.

Naime, Ana Jakovljević, narodna poslanica i članica pravnog tima Grupe građana „Vreme je da se Bor pita“, nedavno je izjavila da je uvidom u konačnu zbirnu listu građana koji su dali potpise, utvrđeno da se imena koje se nalaze na listi broj jedan, pojavljuju na listama pet i sedam, a da se jedinstveni potpisi razlikuju. Kako je naglasila, u pitanju su imena pojedinih visokih funkcionera Srpske napredne stranke u Boru.

Na drugom kraju Srbije, u Kuli, situacija nije mnogo drugačija. Tamo su počeli da pristižu i fantomski pozivi na glasanje.

Kandidat sa liste “Glas mladih opštine Kula” Roland Šipoš za TV Novu rekao je da se poslednjih dana masovno javljaju građani da im stižu pozivi od ljudi koje ne poznaju ili su umrli pre više od 10 godina

“Mi smo u utorak, nakon poteškoća, dobili pristup biračkom spisku, gde smo uočili nekoliko anomalija koje postoje. To su one klasične anomalije, zapravo kućni broj nula, to jest trafo-stanica. Na toj adresi je prijavljen veliki broj ljudi, tačnije 34 prijavljena birača. Dakle, to je adresa koja ne postoji”, rekao je Šipoš za TV Novu u sredu i dodao:

“Mi imamo veliki broj kontrolora i posmatrača, tako da nijedan taj birač neće biti u mogućnosti da glasa jer će naši kontrolori da odrade dobar posao, uočiće te anomalije i neće im dozvoliti da izađu na glasanje. Ti ljudi će krivično da odgovaraju jer je to protivzakonito, s obzirom da je nepostojeća adresa i nepostojeće prebivalište”.

Problemi uoči lokalnih izbora ne zaostaju ni u Smederevskoj Palanci. Tamo su ljudi odustali od angažmana u biračkim odborima zbog pritiska koji trpe jer se njihovo ime nalazi na studentskoj listi “Mladi za Palanku – Sami protiv svih”.

“Našli smo im zamene i finalizujemo te izmene kroz naše predstavnike u Opštinskoj izbornoj komisiji. Bez obzira na poteškoće, kod nas vlada pozitivna atmosfera i očekujemo dobar rezultat u nedelju. Formirali smo pravni tim, održali neophodne obuke i spremni dočekujemo 29. mart. Branićemo volju birača i iskoristiti sva sredstva koja nam zakon dozvoljava kako bi izborni rezultat bio regularan”, rekla je za studentkinja arhitekture Ljubica Đurđević za Novu.

S druge strane, u utorak su i članovi Komisije za reviziju biračkog spiska, među kojima je i narodna poslanica Ana Gođevac, krenuli u obilazak 10 lokalnih samouprava gde će se u nedelju održati izbori.

„Danas krećemo u obilazak lokalnih samouprava u kojima se u nedelju održavaju izbori, kao deo Komisije za reviziju biračkog spiska. Uočili smo ukupno 1102 promene u biračkom spisku od februara u tih 9 opština i gradu, i to po osnovu misterioznog osnova „promena adrese prebivališta“. Samo u Knjaževcu imamo 286 takvih promena“, izjavila je Gođevac.

Poslanica je za Novu rekla da su članovi Komisije do sada obišli sedam lokalnih samouprava, dok su sledeće na redu Kula, Aranđelovac i Smederevska Palanka.

“Ono što smo videli pokazuje da se u svim ovim mestima ponavlja isti obrazac. U biračkom spisku nalazimo preminula lica, netačne adrese i tzv. Fantomske birače. Imamo neke konkretne primere koje ćemo izneti pred Komiisju. Važno je naglasiti da se ovde ne radi o greškama referenata na lokalu, već sistemskim problemima i zloupotrebama koje dolaze iz institucija poput MUP-a i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i režimu koji sprovodi sistemsku krađu izbora”, rekla je Gođevac.

Izvor: nova.rs

Oznake: krađa izbora, lokalni izbori, SNS