Pročitaj mi članakPolitički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović ocenio je Novom danu da je veliki protest u Užicu po više osnova uspeo. Kako je naveo, podrška studentima u borbi protiv ovog režima je i dalje visoka i kreće se negde oko 50 odsto, ali isto tako zaustavljeno je dalje opadanje podrške režimu - ali bez znakova povratka na nekadašnji rejting.
Како каже, на јучерашњем протесту у Ужицу био је велики број грађана, поготово с обзиром на величину града и доба године. Порука одлучности и слободе је послата, а важно је и да је све протекло мирно, истиче.
„У том смислу је тај скуп успео по скоро свим основама. Није увек само питање броја оно што одлучује о успешности и неуспешности скупа, али број је такође један од показатеља. Није случајно што власт свих ових месеци уназад све чини да увек тај број умањи, не дупло, него понекад и десетоструко“, наводи.
Вукадиновић сматра да је од самог почека протест био „свенародни“, а да су студенти били највидљивији, најорганизованији и најатрактивнији део тог протеста. Како каже, донели су додатну енергију и замајац.
Не треба заборавити, подсећа, да су месецима штрајковали и просветни радници, глумци, радници у култури, адвокати…
За људе који иду месецима на протесте, каже, нема велике разлике у томе да ли протест организују студенти или грађани и додаје да су људи који иду на протесте и раније били више или мање укључени у организацију и пре него што су студенти формално „дали зелено светло“.
„Битно је да имамо у целини побуњено друштво. На крају крајева, не само овај протест, него и читава ова антирежимска побуна одлучиће се на основу односа снага. Кад кажем снага, мислим на број, али и на енергију и истрајност побуњеног народа. А наравно да друштво чине поједини сегменти, дакле интелектуалци, студенти, радници, странке, друштвене организације, покрети. Све то скупа чини или не чини довољну критичну масу за промену“, објашањава саговорник Н1.
Лепо је бити уз студенте и младост и будућност, каже, али њихова претерана идеализација и приписивање им ореола непогрешивости може бити лоша за сам процес борбе против режима, и то су, чини се, и сами студенти схватили.
Како истиче, противник, односно власт, је превише опасна, да би се дозволио луксуз дељења. „Значи, сви су ту неопходни и сви су потребни, иначе ће се власт, као што је бивало и претходних пута, измигољити и извући. Немојмо заборавити да они имају скоро све ресурсе у својим рукама и да нас ‘динстају’ већ више од 12 година.“, истиче Вукадиновић.
Говорећи о подељености грађана око тога да ли на неке наредне избори треба да студенти и опозиција изађу заједно, или одвојено, каже:
„То је важно концептуално питање и има доста лутања око тога како се најефикасније супротставити режиму. И ту постоје бар две дилеме: Да ли се нека жели нека „револуција“ са или без наводника, или „еволуција“ и расплет на некој предстојећој изборној утакмици. А уколико се иде на изборе, онда је поставља питање да ли ићи у једној, или више колона“.
Додаје да истраживања НСПМ показују да више од половине опозиционо настројених грађана сматра да треба изаћи у једној колони, али да по том питању има извесних дилема и колебања.
Наш саговорник истиче да је подршка студентима и даље висока и креће се негде око 50 одсто, али, исто тако додаје, нису сви у истом проценту одушевљени блокадама. Такође, успорило се опадање подршке режиму. „Он је тренутно зауставио осипање својих гласова и донекле се, условно речено консолидовао, али не у смислу повратка на некадашњи ниво. Друга ствар, постоји све већа конфузија и дилема на опозиционој страни око начина борбе. Јер, ако се иде на „револуцију“, онда вам није важан број, важно је да имате много одлучних јуришника. Али, ако хоћете овај еволутивни, изборни и парламентарни начин, онда је важан број, онда су вам важни ти колебљиви и борба за њихову наклоност“, оцењује Вукадиновић.
Говорећи о изборима, Вукадиновић сматра да је реалан и вероватно оптималан рок да се они одрже крајем ове или почетком наредне године, док би сваки каснији термин и пролонгирање представљало „неку врсту Вучићеве победе“.
