Transformacija republičkih javnih preduzeća u društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva dovodi do ozbiljnog smanjenja transparentnosti i praktično ukida obavezu da njihovi direktori prijavljuju imovinu, prihode i potencijalne sukobe interesa. Posledica je da javnost više neće imati uvid u zarade i imovinsko stanje funkcionera koji upravljaju firmama u stopostotnom državnom vlasništvu.

Vlada Srbije je odlučila da u kratkom roku ukine status javnih preduzeća i da ih pretvori u d.o.o. ili a.d. Prva je taj proces prošla Elektroprivreda Srbije, koja je još 2023. godine postala akcionarsko društvo. Na poslednjoj sednici Vlade još sedam javnih preduzeća promenilo je pravni status i postalo društva sa ograničenom odgovornošću. Među njima su Pošta Srbije, Putevi Srbije, Srbijavode, Emisiona tehnika i veze, Zavod za udžbenike, Skloništa Beograd i „Mreža-Most“.

Ovom promenom njihovi direktori više ne spadaju u kategoriju javnih funkcionera u smislu Zakona o sprečavanju korupcije i samim tim više nisu u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije dostavljaju podatke o svojoj imovini, platama i dodatnim prihodima.

To u praksi znači da javnost više neće znati kolike zarade imaju funkcioneri poput direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, direktora „Puteva Srbije“ Zorana Drobnjaka ili direktora Pošte Srbije Zorana Anđelkovića.

Bajatović je, prema ranije dostupnim podacima Agencije za sprečavanje korupcije, važio za rekordera po broju funkcija i primanjima. Njegova mesečna primanja iznosila su oko 34.000 evra, dok su mu u pojedinim periodima isplaćivani i višestruki bonusi, zaostale naknade i povraćaji doprinosa. Samo po tom osnovu, za šest meseci je uvećao svoju imovinu za više od 940.000 evra. Ubuduće, takvi podaci više neće biti javno dostupni.

Slični problemi postojali su i ranije. Državna revizorska institucija je utvrdila da je Zoran Drobnjak 2021. godine primio zaradu veću od zakonom dozvoljene u javnom sektoru, dok je Zoran Anđelković istovremeno primao dve plate, kao direktor Pošte i član Skupštine akcionara Železnica Srbije.

Prema oceni organizacije Transparentnost Srbija, ključni problem leži u zakonskoj definiciji pojma javnog funkcionera. Programski direktor ove organizacije Zlatko Minić upozorava da direktori d.o.o. i a.d. u državnom vlasništvu više ne podležu obavezama iz Zakona o sprečavanju korupcije, niti mogu da odgovaraju za njegovo kršenje, osim ako to nije propisano internim aktima preduzeća.

Poseban primer netransparentnosti predstavlja Elektroprivreda Srbije, koja je nakon transformacije u akcionarsko društvo odbila da dostavi podatke o platama generalnog direktora i članova upravljačkih organa, iako je Poverenik za informacije od javnog značaja naložio da se ti podaci objave.

Iako je Uredbom Vlade propisano da javna preduzeća koja ispunjavaju određene kriterijume treba da budu transformisana u akcionarska društva, u praksi su neka od njih, poput Pošte Srbije i Puteva Srbije, postala d.o.o. iako imaju hiljade zaposlenih i stotine miliona evra prihoda. Razlozi za takve odluke nisu javno obrazloženi.

Na taj način, preduzeća koja su i dalje u vlasništvu države nastavljaju da posluju sa znatno manje javne kontrole, dok direktori koji upravljaju javnim resursima postaju praktično nevidljivi za institucije zadužene za sprečavanje korupcije.

Oznake: DOO, korupcija, prevara, privatizacija