Pročitaj mi članakPo prvi put u istoriji austrijskog obrazovnog sistema, više od polovine učenika koji su ove godine krenuli u prvi razred u Beču ne razume nemački jezik. Podatak je izazvao ozbiljnu zabrinutost i ponovo otvorio pitanje integracije, obrazovne politike i posledica masovne migracije u glavnom gradu Austrije.
Prema podacima koje je u petak objavila Bečka narodna stranka (ÖVP), 50,9 odsto prvačića u bečkim državnim osnovnim školama – ukupno 10.931 dete – klasifikovano je kao učenici sa posebnim obrazovnim potrebama zbog nedovoljnog poznavanja nemačkog jezika.
Ovaj prag bio je gotovo dostignut već prošle godine, kada je procenat iznosio 49,7 odsto, dok je istovremeno objavljeno da više od 75 odsto učenika u bečkim srednjim školama kod kuće ne govori nemački, već neki drugi jezik.
Političke optužbe i izostanak restriktivnih mera
Portparol ÖVP za obrazovanje i šef poslaničke grupe, Harald Cirfus, direktno je optužio gradsku vlast, koju predvode Socijaldemokratska partija (SPÖ) i liberalni NEOS.
„Zbog neuspeha SPÖ-a i NEOS-a u Beču, više dece nego ikada pre ne govori nemački. Vreme ističe za naš grad. Deca bez znanja jezika danas su socijalni slučajevi sutrašnjice“, izjavio je Cirfus za list Heute.
Međutim, ÖVP ne zagovara ograničavanje migracije ili povratne mere, već predlaže obavezni vrtić za svu decu od treće godine, proširenje programa učenja nemačkog i zapošljavanje dodatnog kadra u predškolskim ustanovama.
Paralelna društva i dugoročne posledice
Kolumnista lista Krone, Andreas Melcer, upozorio je prošlog meseca na posledice velikog broja dece stranog porekla u austrijskim školama.
„Deca odrastaju u zatvorenim paralelnim društvima koja odbijaju integraciju. Uključivanje u društvo i kulturni okvir zavisi pre svega od poznavanja jezika“, napisao je Melcer.
On upozorava da deca koja nemački savladavaju tek površno često ulaze u odrasli život bez kvalifikacija i sa ograničenim profesionalnim perspektivama, što dugoročno povećava socijalne i ekonomske probleme.
Bekstvo u privatne škole
U Beču, gde su učenici sa migrantskim poreklom postali većina u brojnim školama, raste trend prelaska dece iz javnog u privatni obrazovni sistem. Roditelji koji to mogu da priušte sve češće biraju privatne škole ili se sele u delove grada sa manjim udelom migrantske populacije.
„Učenici koji ne razumeju nemački neminovno usporavaju nastavu za sve ostale. Zato u Beču, ako imate novca, decu šaljete u privatne škole“, naveo je Melcer.
Istovremeno, siromašniji slojevi stanovništva ostaju vezani za državne škole u četvrtima koje se suočavaju sa najvećim izazovima, dok se svaka kritika često odbacuje kao diskriminatorna.
Šira kriza obrazovanja u Austriji
Na nacionalnom nivou, 46.385 učenika u Austriji tokom 2025. godine nije u stanju da prati nastavu zbog nedovoljnog znanja nemačkog jezika. Iako je to blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, dugoročni trend u poslednjih deset godina ostaje izrazito negativan.
Pored jezičkih barijera, austrijski školski sistem suočava se i sa porastom nasilja, nediscipline i odlaska nastavnika, što dodatno opterećuje već oslabljenu infrastrukturu obrazovanja.
