Pročitaj mi članakSRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju jesenji Krstovdan. To je dan kada je carica Jelena 326. godine, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti.
Верници Српске православне цркве данас, 27. септембра, прослављају велики празник Воздвижење часног Крста, у народу познат као Крстовдан.
Дан се обележава у славу на догађај када је ископан Часни крст на Голготи и када је враћен из Персије у Јерусалим.
Према верским обичајима, Крстовдан се слави два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.
Обичаји
Сваки Србин и свака Српкиња зна да је на Крстовдан обавезан строги пост. Многи верници тог дана једу само бели хлеб и црно грожђе.
Исто тако, обавезно је радовање: „Радуј се, Крсте, јер на Теби Христос, Бог наш, својевољно рашири руке Своје и изврши наше спасење!“
Народ верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. Још једно велико правило је да се на јесењи Крстовдан ископа велика рупа и у њу посади воћка, како би се гране што више разгранале. Истина је да је управо овај дан најпогоднији за садњу воћа.
Обичај је да се на Крстовдан освешта босиљак, биљка за коју се верује да односи негативну енергију.
Време на Крстовдан
У народу постоји обичај да ако је облачно на Крстовдан, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна. Такође, ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
Тропар (глас 1):
Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.
