Pročitaj mi članakPad s vlasti Viktora Orbana bi bez sumnje dodatno poljuljao Aleksandra Vučića, ne samo što mu je Orban "proksi", već i što bi Savez vojvođanskih Mađara gotovo izvesno morao da napusti koaliciju sa SNS na svim nivoima.
S obzirom na to da je Vučić otvoreno agitovao za Orbana, nova vlast u Budimpešti nikako ne bi blagonaklono gledala da vojvođanski Mađari i dalje budu bliski vlasti u Beogradu.
Ostalo je još nedelju dana do mađarskih parlamentarnih izbora, a ankete ukazuju da bi Viktor Orban mogao da izgubi vlast posle 16 godina.
Ankete javnog mnjenja pokazuju da je podrška opozicionoj stranci Tisa Petera Mađara porasla sa 53 odsto početkom marta, na 56 odsto krajem meseca.
Istovremeno, podrška Orbanovom Fidesu, pala je sa 39 odsto na 37.
„Fides jeste može malo potcenjen u pojedinim nezavisnim anketama, ali su one jako pouzdane. Ta razlika ne može biti velika, možda u stvarnosti ima jedan ili dva procenta više, ali ne više od toga“, naveo je Robert Laslo (Political Capital).
Dok se Peter Mađar fokusirao na sistemske probleme i promenu načina upravljanja zemljom, Viktor Orban je krenuo u napad: na Ukrajinu, Zelenskog, Brisel, opoziciju, novinare…
„Viktor Orban je izuzetno aktivan od prošlog leta, a sve to je radio kako bi sačuvao bazu svojih glasača. Ono što nije uspeo je da privuče nove glasače. Teško je zamisliti šta bi još mogao da uradi da bi privukao nekog da glasa za Fides“, kazao je Robert Laslo (Political Capital).
A poslednji kec iz rukava mu je poseta američkog predsednika Džej Di Vensa, 7. i 8. aprila, dakle, samo 5 dana pred izbore.
Ukoliko opozicija zaista pobedi, analitičari očekuju promene, ali ne drastične.
„Ne očekujem promenu od 180 stepeni kada je reč o odnosima sa EU, ali možemo videti konstruktivniji odnos sa Briselom, posebno jer je Peter Mađar već rekao da će njegovo prvo putovanje biti u Varšavu, zatim u Beč, a potom u Brisel. Mislim da on može i da će ispuniti uslove vladavine prava, jer su oni prvenstveno usmereni na unapređenje efikasnosti javnih nabavki i jačanje mera protiv korupcije. Mislim da su to ciljevi koje je relativno lako ostvariti“, rekao je Ričard Demenji.
Ipak, da bi se to dogodilo, prvo treba pobediti na izborima, a mađarski izborni sistem to dodatno komplikuje.
Naime, sistem je kombinovan: deo poslanika bira se direktno po okruzima, gde pobeđuje kandidat sa najviše glasova, dok se drugi deo raspodeljuje proporcionalno po partijama.
Zbog toga je moguće da neka opcija osvoji većinu u parlamentu čak i ako nema najviše glasova na nivou cele zemlje.
Osim Tise i Fidesa, još jedna stranka bi mogla da uđe u Parlament, krajnje desničarska Naša Domovina, koja bi na kraju mogla da iskroji mađarsku političku sudbinu u naredne četiri godine.
Većina analitičara ocenjuje da bi ova stranka mogla da podrži čak i Fidesovu manjinsku vladu ako dođe do takvog scenarija.
Mnoge druge opozicone stranke poput socijalista i zelenih odlučile su da ne učestvuju na izborima, ne zbog bojkota, već da se glasovi protiv Orbana ne bi delili, ili da ne bi bili bačeni u vodu.
A ko će da ima većinu u palati na Dunavu znaće se već sledeće nedelje, kasno uveče.
