Прочитај ми чланакАко се Селаковић или Влада не позову на министров имунитет, ако се нешто не деси поступајућим тужиоцима и њиховим породицама, ако главни тужилац ТОК а Младен Ненадић не одлучи да ће ТОК да “батали” цео случај или се задовољи да све остане на министру Селаковићу, ако власт не успе да угуши тужилаштво или блокира његов рад, ако полиција и други државни органи буду поступали по налозима тужилаштва, могуће је да ће се предмет “Генералштаб” пробити до самог “срца таме”, одакле је и потекао
Вести су престизале једна другу тог понедељка, 15. децембра.
Тек што је јавност почела “да вари” историјску вест да је против једног актуелног министра – министра културе Николе Селаковића – Тужилаштво за организовани криминал поднело оптужни предлог, из Сједињених Америчких Држава је стигла нова лоша вест по режим. Како је објавио “The Wall Street Journal” (WSJ), Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа, одустао је од пројекта изградње на подручју Генералштаба.
“Пошто значајни пројекти треба да уједињују а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку”, рекао је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме “Affinity Partners” за WSЈ.
У нешто опширнијој изјави за Н1, поменути портпарол је додао и да је њихова визија пројекта у Београду била да понуде “елегантан и инспиративан дизајн који одаје признање напретку Србије”, те да су “поносни на архитектуру” коју је њихов тим осмислио.
Тако је, бар за сада, отклоњена опасност од продуженог криминалног деловања актуелне власти, барем на простору некадашњег Генералштаба.
Међутим, остају бројна питања: хоће ли Кушнера заменити неки други “инвеститор”, да ли ће и колико држава Србија морати да плати пенале због “умешно” састављеног уговора и пропасти посла, као и како ће даље тећи судски поступак.
Јер, кивни и због помисли да би неко уопште могао да процесуира члана владајућег клана, а камо ли због нове реалности која им се ствара пред очима, у понедељак и уторак су и Селаковић и Вучић, као и сва пропагандна гласила наизменично претили час ТОК-у, час грађанима који су “отерали инвестицију од 750 милиона долара” и направили штету од “бар 1,5 милијарде”.
Оно што је била новост у оваквом понашању – које би можда могло да се оквалификује као посебно кривично дело, ометање правде – била је извесна резигнираност и пораженост у председниковом наступу у уторак.
Било је ту бомбастичних најава, био је присутан и радикалски бес због постојања правосудног органа који му се отворено супротставља; такође, можда је била присутна и фрустрираност због потенцијалне измакле добити – тек, порука коју је Вучић целокупним наступом пренео није отишла много даље од тога да је он бесан и да је немоћан да измени ствари које га чине бесним. Но, кренимо редом.
ХРОНОЛОГИЈА КРИМИНАЛНОГ ДЕЛОВАЊА
“Тужилаштво за организовани криминал јуче је подигло оптужни предлог о измишљеној афери ‘Генералштаб’ против министра културе Николе Селаковића и још три особе, чиме су, и упркос томе што немају доказе, кренули у рушење председника Александра Вучића и власти у Србији”, гласила је вест у уторак на Информер телевизији, ауторке Катарине Одаловић.
Ово је главна порука која се емитује пропагандним каналима под контролом власти у Србији – случај “Генералштаб” је измишљен, спроводи га отргнуто и од народа отуђено Тужилаштво за организовани криминал, које је продужена рука мистичног ентитета под називом “блокадери”, а све је део више пута до ногу поражене обојене револуције којом се има свргнути једини замисливи владар Србије Александар Вучић, а земља се има уништити и распродати странцима, уместо да се гради, доводе инвеститори и инвестиције које се мере у стотинама милиона евра.
Али, за шта је заправо оптужен Селаковић?
Како је у понедељак саопштило Јавно тужилаштво за организовани криминал, оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића, секретарке Министарства културе Славице Јелаче, вршиоца дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића и вршиоца дужности директора Завода за заштиту споменка културе града Београда Александра Ивановића подигнут је због незаконитости приликом скидања својства културног добра над зградама “Генералштаба”.
“Осумњиченима се ставља на терет да су извршили два кривична дела: злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 и фалсификовање службене исправе из члана 357 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика”, саопштило је Тужилаштво и додало да “наставља са предузимањем радњи у циљу утврђивања да ли се у радњама још неких лица стичу обележја кривичног дела”.
Према Кривичном законику, за злоупотребу службеног положаја предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година, и то за службено лице које “искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог”.
Када је реч о фалсификовању службене исправе, за ово кривично дело предвиђена је казна затвора од три месеца до пет година, и то за службено лице “које неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити или које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини неупотребљивом”.
Откуд овакве оптужбе на рачун Селаковића и осталих?
Већ су медији писали, али ваља поновити. Тада “свеже” постављени директор Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић је у јулу 2024. поднео захтев Министарству културе за решавање сопственог стамбеног питања, све по реду и како треба, кроз писарницу Завода.
Онда је искористио број тог захтева и под њим написао предлог одлуке, на своју руку, без знања и неопходног учешћа стручних лица Завода, којом би се уклонила заштита са зграда Генералштаба у центру Београда, архитектонског дела Николе Добровића, које је стекло својство споменика културе 2005. године. Васић је овај фалсификат однео у Министарство културе и предао га Славици Јелачи, секретарки у том министарству.
Истог дана је, на изричито захтевање новог министра културе Селаковића, сличан предлог у министарство донео и Александар Ивановић, такође тада “свеже” постављени директор београдског завода за заштиту споменика културе.
Ивановић је знао да није у надлежности градског завода да шаље предлоге одлука Министарству културе, већ да то сме да чини само републички завод, али је на више пута поновљено инсистирање министра Селаковића свој документ назвао “предлог одлуке” уместо “мишљење”, како је он, Ивановић, желео.
“Министарска се не пориче”, изјавиће касније Ивановић пред Тужилаштвом за организовани криминал.
Након што је Министарство културе добило та два фалш документа, Славица Јелача је почела њихово уобличавање у предлог одлуке које ће Министарство културе послати на одлучивање Влади Србије. Јелача није смела ово да уради пошто није била надлежна да се бави културним наслеђем и скидањем заштите, већ Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализацију који – ено га жив и здрав – постоји у Министарству културе. Но, упркос постојању тог Сектора, Јелача је предмет скидања заштите водила кроз “свој” секретаријат, без знања стручњака Министарства културе.
Ко је Јелачи рекао да то узме да ради? Секретарка у Министарству културе није именовала министра Селаковића приликом саслушања пред Тужилаштвом за организовани криминал, али је рекла како је “предмет добила у рад од свог претпостављеног”, као и да је “министар рекао да се крене у процедуру пред Владом”.
“Није моје да познајем материју која се тиче заштите културног наслеђа”, рекла је Јелача на саслушању у Тужилаштву и додала да је за њу важно да познаје форму у којој се припремају акта која Влада усваја.
Све ово је предузимано зато што је тадашњи министар Горан Весић у мају 2024. године у име Владе Србије у тајности потписао уговор са поменутом Кушнеровом фирмом “Affinity Partners”, по коме се држава обавезала да рашчисти простор где се налазе зграде Генералштаба, уклони својство културног добра са њих, е да би се ту зидале пословно-стамбене зграде и луксузни хотел “Трамп”.
На крају је Влада Србије у новембру 2024. на основу фалсификованих докумената донела одлуку о скидању заштите са простора Генералштаба.
КО СВЕ ТРЕБА ДА ОДГОВАРА
Све ово је било познато јавности захваљујући медијима, а не због транспарентног рада Владе. Међутим, перипетије крећу сада, након дуго очекиваног подизања оптужног предлога против Селаковића.
Најпре, хоће ли се Селаковић или Влада Србије позвати на министров имунитет и тако избећи суђење? Селаковић је у понедељак рекао да се радује суђењу, јер то неће бити суђење њему, “већ тој организованој криминалној блокадерској банди из ТОК, на чијем челу је тастер тужилац Младен Ненадић”.
То ће, рекао је Селаковић, “означити крај организоване криминалне банде на челу са Младеном Ненадићем”, потом, да “постоји спрега банде на чијем је челу Ненадић, тајкунских медија и опозиције”, као и да је све то организовано из иностранства. Укратко – прилично уобичајена теорија завере која на овим просторима пролази као званична државна политика већ 35 година.
Оно што још увек није јасно јесте разлог због којег ни Младен Ненадић лично, главни тужилац ТОК-а, нити то Тужилаштво не гоне министра Селаковића и његове саучеснике за овакве и сличне изјаве. Међутим, ово бусање у патриотске груди неће значити много уколико Селаковићев шеф процени да му не одговара да се министру заправо и суди. Наравно, претходно оптужни предлог мора постати правноснажан, односно, мора да га потврди суд.
И Вучић је у уторак наступио слично рекавши да и он једва чека суђење, али не Селаковићево, него оно које би ТОК водио против њега самог, Вучића.
“Ја желим да одговорим, ја сам крив. Ја сам желео да дође тако велика инвестиција у нашу земљу. И у том случају ја једва чекам подизање оптужног предлога против себе, против Александра Вучића као председника Републике. Истог секунда помиловаћу све друге против којих евентуално буде подигнута оптужница”, рекао је Вучић.
До суђења Вучићу, бар у овом предмету, још је релативно дуг пут. Пре њега, тужилаштву ствари у предмету “Генералштаб” треба да објасне многи други министри и државни службеници.
Јер, да би онај фалсификовани и никакав предлог одлуке био прослеђен Влади Србије, на њега је морало своје мишљење да да неколико министарстава и служби: Министарство финансија (министар Синиша Мали), Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (министар Горан Весић), Републички секретаријат за законодавство (директор Дејан Ђурђевић) и Генерални секретаријат Владе Србије (тадашњи генерални секретар Новак Недић).
Сви они прво треба да објасне тужилаштву како то да им није сметао фалсификован и непотпун предлог одлуке за који су дали своје позитивно мишљење. Претходно, тужилаштву би требало да буду објашњене и околности како је могло да дође до потписивања уговора са Кушнеровом фирмом – ту би, на пример, могли да у тужилаштво буду позвани, осим Весића, и министар одбране Братислав Гашић и тадашња министарка културе Маја Гојковић.
Синиша Мали би морао да одговори и због чега је баш он сазвао састанак на коме је тадашњим директоркама Републичког и београдског завода за заштиту споменика културе речено да морају да скину заштиту са Генералштаба или да поднесу оставке. Тек када сви поменути буду објаснили своје поступке пред тужилаштвом, могао би да буде саслушан и онај који се хвали да је све то он урадио и да је све његова идеја и наређење – Александар Вучић.
ПРИТИСЦИ НА ТУЖИЛАШТВО СЕ НАСТАВЉАЈУ
До тада – ко жив, ко мртав. С обзиром на то колики недозвољени утицај и притисак власт на њих врши јавно, преко пропагандних гласила у својој служби, може се замислити под коликим су притиском и претњама поступајући тужиоци ТОК-а и њихове породице за које јавност још увек не зна. Осим претњи тужиоцима – Селаковић рече да ће он њима да суди, а не обрнуто, а Вучић рече да ће он лично да пише кривичне пријаве противу тужиоца – прети се и самој институцији Тужилаштва за организовани криминал.
Делује да се од првобитне идеје, пласиране кроз удружено деловање посланика Угљеше Мрдића и министра правде Ненада Вујића, одустало од припајања ТОК-а Вишем јавном тужилаштву у Београду. Но, у свом немоћном бесу, Вучић је 15. децембра најавио нове акције:
“Уколико желите да подигнете оптужни предлог против ТОК-а за корупцију (…) до тога да по нечијем налогу намерно уништавају инвестиције у Србији, економско подривање земље и рушење уставног поретка, то су најтежа кривична дела, и сад, уколико бих ја поднео кривичну пријаву против, рецимо, шефа ТОК-а и против његових тужилаца, они би ми сами написали одговор пошто су они сами надлежни за себе. (…) То ћемо да променимо веома брзо. Лагали су како ћемо да мењамо законе да бисмо укидали ТОК; нећемо, али ће и та лица бити одговорна пред законом, а не да буду изузета из закона. (…) Не могу изнад закона да буду ни Ненадић, ни Исаиловић, ни Бајић, нити не знам ко”, рекао је Вучић.
Најавио је и да ће лично подносити кривичне пријаве против свих лица који су “у тој хајци и уништењу ове инвестиције учествовали” – и против полиције, тужиоца и “других лица”.
“Али ми неће они о себи одговарати, већ ће морати да буде неки други тужилачки орган надлежан за њих, а не да сами за себе пишу одбијање кривичних пријава”, рекао је Вучић.
Као најбољи студент Правног факултета у Београду у његовој историји, правник Вучић је пропустио да том приликом каже где му се то дело “економско подривање земље” налази у Кривичном законику, колика казна је запрећена и сличне ситнице.
Дакле, ако се Селаковић или Влада не позову на министров имунитет, ако се нешто не деси поступајућим тужиоцима и њиховим породицама, ако главни тужилац ТОК-а Младен Ненадић не одлучи да ће ТОК да “батали” цео случај или се задовољи да све остане на министру Селаковићу, ако власт не успе да угуши тужилаштво или блокира његов рад, ако полиција и други државни органи буду поступали по налозима тужилаштва, могуће је да ће се предмет “Генералштаб” пробити до самог “срца таме”, одакле је и потекао.
Међутим, овде је и сувише тих “ако” да би један такав подухват успео. Упркос објављивању неколико неуобичајено оштрих и прецизних саопштења, Тужилаштво за организовани криминал и Младен Ненадић нису показали велику заинтересованост да гоне припаднике извршне и законодавне власти и друге државне службенике који ометају њихов рад.
Такође, упркос незапамћеним синхронизованим нападима припадника власти и пропагандних гласила на институцију Тужилаштва, још увек нико из ТОК-а није изашао и направио конференцију за штампу, где би говорио о овим нападима и одговарао на питања новинара, нити је било ко из ТОК-а дао интервју о овим немилим догађајима – као да се све догађа неком другом тужилаштву, у некој другој земљи.
КОЛИКО ЋЕ СВЕ ТО ДА КОШТА
Најзад, једно од питања које се поставља након Кушнеровог одустајања од пројекта “Генералштаб” јесте – колико ће то државу Србију све да кошта?
У уторак је портал Форбес, који је заједно са листом “Радар” први објавио уговор између Владе Републике Србије и Кушнерове фирме, у анализи изнео податак како само “стратешки партнер”, тј. фирма “Affinity Partners” има право да раскине уговор због неиспуњених претходних услова.
Како пише Форбес, један од разлога за раскид могао би бити услов да “није наступила битна негативна промена” од дана закључења уговора, односно, “свака промена која би била материјално штетна за пословање, имовину и стање заједничког предузећа”. Из овог угла, индикативно је да је амерички партнер одустао истог дана када је против министра и осталих поднет оптужни предлог.
Како даље пише “Форбес”, у случају поништавања уговора због неиспуњавања претходних услова, Србија има само пет дана да плати трошкове раскида, а ти трошкови су милион евра плус трансакциони трошкови.
Форбес наводи још један разлог због којег Кушнерова фирма може да тражи одштету од Србије – а то је да је Србија прекршила неку од датих гаранција, међу којима је и она да су – “сва одобрења и сагласности надлежних органа издати како би држава могла да закључи уговор, ваљана односно да су на снази”.
За кршење ових гаранција нема ограничења у износу евентуалног потраживања америчког партнера, док су сва друга потраживања лимитирана на највише 50 милиона евра, појашњава Форбес.
Са једне стране, то је много пара. Са друге, штета по правни поредак и културно наслеђе државе – да је до реализације пројекта дошло – била би немерљива и неповратна. Што би рекли Селаковић и Вучић – радујемо се суђењима.
