Kineski novac uopšte nije jeftin, on je skuplji od onog koji Srbija dobija od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija. Kilometar pruge i auto-puta, koji se pravi kreditima dobijenim od Kine, skuplji je 30 do 50 odsto nego kada se finansira novcem međunarodnih finansijskih institucija. Pojedini stručnjaci upozoravaju da će za nekoliko godina prosečno domaćinstvo u Srbiji dugovati više od 6.000 evra Kinezima.
Прва заједничка обука српске и кинеске војске, наводно је нови корак две земље у продубљивању војне сарадње. Тако је Србија постала једина земља кандидат за чланство у Европској унији која има војну обуку са Кином. Због полтике према Пекингу и Москви више пута су из Брисела стизала упозорења. У том тону је и оцена недавне најаве војне обуке са Кином. Иначе, последњих година Србија купује наоружање од Кине постајући прва земља у Европи која је набавила кинески противваздушни систем ФК-3. Предстојеће војне вежбе неће бити прве између Србије и Кине на пољу безбедности. Наиме, током претходних година одржане су вежбе специјалних јединица полиције Србије и Кине, а две земље имају и споразум о заједничким полицијским патролама од 2019. године.
Током друге посете кинеског председника Си Ђинпинга Београду у мају 2024. потписана је изјава о продубљивању стратешког партнерства и „изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери“. Како функционишу послови „заједничке будућности“? Држава за изградњу инфраструктуре ангажује кинеске компаније на основу међудржавног споразума и посао договара директно са њима. Кинеске компаније потом бирају подизвођаче. Кад се све сабере, дакле, прилив кинеског новца у Србију уопште није случајан. Њима одговара земља у којој нема правила, у којој су институције слабе и у којој се послови завршавају са једним човеком.
Последњи пут када је Европска унија мало више потенцирала питање Кине у Србији било 2022. године када су укупне инвестиције кинеских компанија досегле ниво ЕУ, али се то ове године нормализовало у корист Уније. Међутим, постоји велики број кинеских пројеката у Србији, од Дунавског коридора до ауто-пута до Црне Горе. У питању су милијарде и милијарде евра а јавност не зна која би институција могла све то да испрати. Кинеске компаније су прошле неколико периода санкционисања и ограничења, а неке баријере се уводе и данас. Последњи пример је био у Европи која је увела ограничења, односно царине, на кинеске електричне аутомобиле.
Кинезе је Вучић већ купио тако што им је дао руднике бакра и злата, а у Зрењанину они завршавају једну од највећих фабрика гума у Европи са технологијом, која уопште не гарантује заштиту околине. Зато је Србија једна велика пљескавица за Вучићев тим. Лепо је што је кинеским радницима својевремено донео пљескавице у кесама за ђубре, у истим тим кесама је и наша будућност док је СНС на власти. Он је отац нације, а сви ми његова размажена, незахвална, неки и непослушна деца. Посета градилишту, то је само још један, најновији, производ Вучићевог погона за рециклажу и паралажу.






