Режим је тада против мирних демонстраната употребио звучно оружје, због којег је доживео осуду не само Европске уније већ и у Уједињеним нацијама.
У сусрет годишњици 15. марта, насиљу над грађанкама и грађанима, њиховом масовном отпору и изражавању јасне намере да режим Александра Вучића мора да “падне”, налазимо се, како само Вучић каже, у изборној години. Протести су разуђени, мада чести и свакодневни, иако репресија, према бројним анализама и чињеницама – јесте у порасту.
Саговорници Данаса из опозиционих табора кажу да су велики протести попут оног 15. марта могући, иако су механизми и начини, имајући у виду околности, данас другачији него пре годину дана. Кажу да је врло могуће окупити толики број људи, али питају се о смислу и последицама, указујући да је сада кључно, с обзиром да се друштво налази у изборној години, организовати се за победу на биралиштима и одбрану резултата, ако је потребно – на улицама. Неки упозоравају да се БИА уплела у студентски покрет и да сада имамо другачију структуру одлучивања у односу годину пре, те да су бројни “првоборци” одустали од организације побуне.
“Само је питање времена…”
Роберт Козма, посланик Зелено-левог фронта, каже за Данас да незадовољство грађана и побуна против криминалног режима је огромно, те је само питање времена и конкретног повода који ће довести до неког новог масовног протеста као што је био протест 15. марта прошле године.
– Међутим, једнако су важне свакодневне побуне грађана против штетних и коруптивних пројеката власти, као што је борба да се не уништи парк Ушће и сагради непотребни акваријум или посече шума на Кошутњаку због још једног екстра-луксузног насеља које би било неприуштиво за већину грађана Србије. Свакодневне побуне у нашим градовима и општинама омогућавају да све више грађана искаже своје незадовољство према криминалном режиму, али и да се оголи улога полиције која се у потпуности ставила на услугу криминалцима на власти – истиче саговорник Данаса.
Судећи по понашању полиције у протеклих годину и по дана и постављању супер-лојалиста власти на челна места у полицијским јединицама, верујем да више нема заблуде на нашој страни о томе да ће полиција ничим изазвана спустити штитове и прећи на страну народа, додаје.
– Прошли пут су користили нелегално и недозвољено сонично оружје које је доказано да може произвести опасне последице по здравље грађана. Покушали су то да сакрију; ухваћени су у лажи. А додатно, онда је владајући режим омогућио руском ФСБ-у, које су позвали у Србију да фабрикују лажни извештај да није коришћено сонично оружје, да исто то оружје тестирају на псима на полигону БИА-е у Србији. Зелено-леви фронт је јавно указао да је притом БИА-а прекршила и Закон о добробити животиња те омогућила тестирање соничног оружја на псима кршећи процедуру за вршење експеримената над животињама – каже Козма.
Знајући против кога идемо и како се они понашају,каже даље, ми морамо да збијемо редове и учинимо све како би неки следећи „петнаестомартосвки протест“ био са циљем да се одбрани изборна победа грађана над овим криминалним режимом.
– Због тога је потребно што пре успоставити међусобну координацију и комуникацију међу свим друштвеним и политичким актерима који се боре против криминалаца на власти, са циљем да их натерамо да распишу изборе, да се договоримо који је најбољи и најбржи начин да их победимо на изборима и да ту изборну победу одбранимо на улицама наших градова и општина – закључује саговорник Данаса.
“Да ли смо као друштво спремни да енергију са улице преточимо у трајне политичке и институционалне промене?”
Према речима Данијеле Несторовић, посланица Еколошког устанка, историја се не понавља по аутоматизму.
– Масовни протести се не организују декретом, већ настају када се у друштву накупи довољно неправде и када људи осете да је пређена граница. Да ли је могуће да се понови 15. март? Могуће. Зато што друштвене тензије потоје и нису решене. Међутим, важно је бити разуман – један велики протест сам по себи не мења систем. Он може да пошаље снажну поруку, може да ослаби наратив власти да је све под контролом, али без јасних политичких захтева и институционалне артикулације, енергија се лако расплине – објашњава Несторовић за Данас.
За режим би понављање таквог догађаја значило додатни притисак и губитак осећаја потпуне стабилности, каже.
– Али за друштво би највећи ризик био разочарање ако се након великих очекивања ништа конкретно не промени. Зато је кључно питање не да ли ће се нешто поновити, већ да ли смо као друштво спремни да енергију са улице преточимо у трајне политичке и институционалне промене. Сви заједно. Једино тако – закључује наша саговорница.
“Поређења су контрапродуктивна”
Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана, каже за Данас да су контрапродуктивна поређења неких будућих окупљања и оног који смо имали 15. марта прошле године, јер је данашњи контекст потпуно другачији, захтеви су другачији и само би се беспотребно стварао притисак да се достигне бројност највећег скупа у историји Србије.
– Верујем да је сада време за другачије активности и пре свега за договор свих делова побуњеног друштва, а да би након тога могло да се размишља о једном великом окупљању чија би сврха била да пошаље моћну поруку снаге и спремности да се одбрани изборна победа и да се пружи најснажнији могући отпор потенцијалним изборним крађама. Наравно, то је само моје мишљење и апсолутно је легитимно уколико одлука студентског покрета буде другачија – закључује Павле Грбовић.
“Уз све то БИА ради свој посао…”
И Слободан Цвејић, посланик СРЦЕ, каже за Данас да се питање о томе да ли би могао да се понови 15. март и какве би последице имао по друштво и режим овог пута каже да ово питање се може схватити на два начина.
– Прво је питање да ли за три недеље може да се понови онако велик и интензиван протестни скуп као оног дана када је полиција употребила звучни топ? Мој одговор на ово питање је негативан. Први важан разлог је да студентски покрет данас изгледа другачије, што је нормално јер се сваки покрет прилично брзо мења. Студенти су објавили да ће формирати листу за националне изборе и сада су посвећени томе и писању програма, као и припреми за предизборну кампању. Осим тога, рекао бих да ни организација студентског покрета више није иста, посебно након видовданског протеста у Београду. Појавили су се и неки нови пленуми и нови људи у старим пленумима, док су неки од „првобораца“ одступили – каже саговорник Данаса.
Уз све то и БИА „ради свој посао“, што рече Вук Драшковић у „Ножу“, истиче Цвејић.
– Одавно нисмо видели неку јединствену акцију свих универзитета у протесту, тако да је тешко проценити да ли би могли да буду онако функционални као 15. марта 2025. Још један важан разлог је да су проактивни грађани активни на више фронтова, јер су сада активнији зборови грађана и струковне организације, а не заборавимо да су и многи од њих под сталним егзистенцијалним притиском, или на радним местима у јавном сектору, или на улици од стране СНС-ових насилничких група. Протестна енергија је расута на много страна, али је битно да је има. И њено претакање у конкретну политичку акцију изгледа добро на примеру различитих коалиција формираних за локалне изборе који су одржани или ће тек бити – сматра Слободан Цвејић.
То нас води другој формулацији питања, истиче даље, а то је да ли је могуће да се у догледној будућности, пре најављених националних избора, понови протест какав смо имали 15. марта?
– Е, ту је мој одговор позитиван. Управо због тога што се отворило још неколико „фронтова“ на којима грађани могу да искажу бунт и имају потребу да то чине, чиме одржавају протестну кондицију до неког следећег великог протеста. Питање од милион долара је: ко или шта може да сазове и организује такав догађај? Један од покретача који је до сада поуздано деловао је нека нова свињарија владајућег режима. Вероватно неки нови трагични догађај, што нико нормалан не жели да види. Друга опција, по мом мишљењу, је формирање неког оперативног координационог тела које би окупило представнике свих значајних опозиционих актера (универзитетских кровних пленума, опозиционих странака, савеза зборова грађана, професионалних удружења, нпр. наставника, адвоката, судија, тужилаца, невладиних организација, неформалних проактивних тела, као што је Анкетна комисија, итд.). Овакво тело би уједно било панел за формирање заједничке изборне стратегије и дефинисање модалитета наступа у кампањи, на сам дан избора и у периоду непосредно након њих, када ће бити важно да се одбране побрани гласови – објашњава Цвејић.
Према његовим речима, на тај начин бисмо можда одговорили и на питање од два милиона долара: и ако се поново окупи неколико стотина хиљада грађана, шта после са тим?
– Мислим да би једно овакво тело могло да дефинише такав одговор и да усмери енергију грађана ка конкретном циљу, ненасилном, јасно политички ариткулисаном и продуктивном у сврху одбране демократије и владавине права – закључује Слободан Цвејић.
„Да ли ће митинг бити 15. или 28.марта или неког априла сасвим је ирелевантно“
Срђан Миливојевић, председник Демократске странке, међутим, напомиње да ће се велики опозициони митинг организовати у Србији, као и да то више није упитно.
– Питање је када ће се организовати највећи митинг, а ја мислим да смо близу тог догађаја. По наше друштво ће тај догађај бити лековит, а највећу користи од тог догађаја ће имати Александар Вучић. Њему ће тог дана скинути ово тешко бреме које више не може да носи и коначно му омогућити да у Забели почне да се одвикава од власти од које је постао зависан у мери која угрожава његово ментално здравље. Мафија свакодневно шаље поруку да власт неће препустити ни на каквим изборима, да за њих процедуре више не постоје, да су институције небитне и да су спремни да раде све што хоће да би владали по сваку цену. На нама је да им покажемо да се та цена изражава нумеричким параметрима са 40 и више година робије. Слободарска Србија је спремна да ову кризу реси оловком којом се гласа али на крађу избора и отимање државе више неће да ћуте. Да ли ће митинг бити 15. или 28. марта или неког априла сасвим је ирелевантно. Знајући злочиначки карактер ове власти, не би ме изненадило да нам повод за протест дају и раније – закључује Срђан Миливојевић.
