Прочитај ми чланакПросечна нето зарада у Србији у децембру 2025. године износила је 124.089 динара, показују подаци Републичког завода за статистику Србије (РЗС). РЗС је почео од недавно да објављује и зараде према децилима запослених, односно да у 10 децила сврстава нето плате. Тако подељени у десет категорија, види се да плата радника у Србији изгледа нешто другачије на папиру него од онога што углавном могу да чују.
Просечна нето зарада за читаву 2025. годину износила је 109.925 динара, док је медијална нето зарада за децембар 2025. износила 90.819 динара што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа. Када је у питању поменута подела на дециле (сви радници у Србији разврстани у десет група (децила) по висини зарада са једнаким бројем радника у свакој групи), у децембру 2025. године нето зараду до 63.483 динара (што значи да је било и оних који имају мању плату од те) примали су запослени у првом децилу. Запослени у другом децилу примили су плату до 68.755 динара, а у трећем до 72.120 динара, пише Нова економија.
Они који су се нашли у четвртом децилу и примали плату до 80.317 динара, поново нису достигли медијалну ни просечну. Павле Медић из Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС),наводи да управо децембарска просечна зарада представља лош показатељ благостања грађана из најмање два разлога.
– Први је то што се у децембру типично исплаћују бонуси за претходну годину, попут 13. зараде, новогодишњих бонуса, различитих награда повезаних са пословањем предузећа и слично. Дакле, децембарска зарада највиша је не само у току целе године, већ је типично и неколико процената виша у односу на јануар наредне године – наводи он.
Економиста Драгован Милићевић подсећа у којој је позицији Србија наспрам других земаља Европе када је у питању расположива потрошња. Према подацима Еуростата из 2022. и 2023. године, становници Србије који се налазе у првом децилу (664 хиљаде становника) у просеку годишње по глави имају расположиво 2.000 евра, што је најмање у анализираним земљама Европе.
Најнижи слојеви становништва са аспекта прихода су Србија, Црна Гора и Турска, с тим што Турска није предмет поређења из разлога величине узорка у односу на број становника и броја становника целе земље.
– Шта се може закључити из анализе децлине расподеле дохотка: Србија је уз Црну Гору најсиромашнија држава Европе. Румунија је близу, али је у неким сегментима значајно изнад Србије. Пуни смисао рачунице је однос један одсто најбогатијих становника (64.412) који имају 2,4 милијарде евра расположивог еквивалентног дохотка и осталих 99 одсто становника (6.574.788) који присвајају 35,7 милијарди – каже Милићевић.
