Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић наговестио је у дану када су посланици СРЦЕ пробили блокаду у Ћациленду како би могли да уђу на седницу Скупштине на главни улаз да разматра могућност његовог уклањања.
Председник Србије није био јасан у својој изјави али је рекао да би саобраћај у центру Београда ускоро могао да се нормализује. Да буде нормалнији него што је до сада био.
О томе када ће шаторско насеље пуно људи сумњиве, односно криминалне прошлости али и садашњости, с обзиром на бројне нападе на студенте, грађанке и грађане, а поготово новинарке и новинаре, после осам месеци бити уклоњен из Пионирског парка, односно административног центра државе, навелико се спекулише, без назнака о томе да ли ће тако нешто у скоријој будућности заиста и догодити.
Зато су и ове нејасне речи председника Србије привукле пажњу у контексту намере да би Ћациленд могао да буде уклоњен. Да ли под притиском челника Европске уније? Или пре под притиском домаће јавности, чак и оне која је благонаклона и подржава режим Александра Вучића, али је иритирана призорима који из тог шаторског насеља пуног криминалаца готово свакодневно излазе?
„Уклањање зависи од процене колико Ћациленд односи Вучићу гласова“
Паравојни камп у сред Београда у ком се окупљају криминалци и батинаши и који је незаконито пореметио живот грађана главног града, несумњиво је увек каписла за инциденте. Само постојање такве малигне израслине на градском ткиву је довољно да изнервира многе грађане и да буде провокација – каже за Данас Драган Поповић, директор Центра за практичну политику.
Додатни безобразлук је што су сада почели да уређују куда посланици могу да уђу у Народну скупштину, каже.
– Мислим да је реакција опозиције на то сасвим очекивана и одговарајућа. Ненасилна политика мора да буде принцип, али то не значи да не треба показати на делу аномалију режимске политике у виду паравојног кампа који спречава и нормалан живот људи и рад изабраних народних представника – напомиње.
Коменатаришући најаву Александра Вучића да ће да размисли о могућности да се уклони Ћациленд, Драган Поповић каже да не зна шта ће бити иницијатива Александра Вучића у вези са овим нелегалним насељем, али је свакако он једини човек који о томе одлучује, пошто је и поставио шаторе и довукао тамо своје плаћене батинаше.
– Верујем да његов предлог да зависи од процене колико му Ћациленд односи гласова, насупрот његовој функцији заузимања симболичког простора испред Скупштине и мобилизације режимских насилника – закључује Драган Поповић.
Дан након што су посланици СРЦЕ-а, гурајући се са полицијом и редарима Ћациленда, успели да уђу у Скупштину на званични улаз, и остали посланици су им се придружили у истој намери, уз још већи отпор људи окупљених у Ћациленду.
Да ли ће Вучић уклонити Ћациленд? 2
„Опозиција у савршеној позиција да притиска уклањање Ћациленда“
– Негде од почетка ове студентске побуне, опозиција се налази у једној незавидној позицији, посебно откад су студенти почели политички да институционализују свој покрет и најавили излазак на изборе. И то је онда једна ситуација високе поларизације у којој раније опозиционе партије чак постају и помало сувишне. Знам да је груба реч, али у ситуацији кад је висока поларизација између режима и његових противника, противнике режима окупља пре свега студентски покрет, поставља се питање где је место опозиције у томе – каже за Данас Дејан Бурсаћ, истраживач Института за филозофију и друштвену теорију.
Ја негде, од кад је кренула ова студентска побуна, истиче даље, говорим да је то у реду, студенти се јесу дистанцирали од опозиције још од самог почетка, али то не значи да опозиција не може да отвори фронтове на којима може да ради оно што се очекује да опозиција у свакој земљи ради, а то је да покуша да угрози или да смени власт.
– Тих фронтова може бити најразличитијих и у институцијама и на неким локалним извршењима и слично…. Рекао бих да је један од тих важних фронтова управо овај Ћециленд, легло криминалаца, можемо слободно рећи, која постоји ван сваког закона ове земље и писаног и моралног у центру наше престонице и то је нешто где обичним грађанима, студентима, људима који протестују, зборовима, очигледно је врло ограничен приступ. Међутим, управо народни посланици опозиције су ти који могу да се обрате том проблему – каже наш саговорник.
Из два разлога, сматра.
– Први је што ипак уживају неку врсту, хајде да кажемо, законског имунитета. Видели смо да то полиција и људи који чувају тај Ћациленд слабо поштују, али ипак постоји разлика кад неко нападне неког народног посланика и на то ће обратити пажњу и јавност и можда међународна заједница, а друга ствар, то им се налази тачно испред Народне скупштине, дакле испред њиховог радног места, испред места где су их грађани изабрали да их представљају. Они су по мени у савршеној позицији да притискају управо за уклањање тог Ћациленда. Али, тога је требало да се сете још онда кад је то постављено, наравно, али добро је што су се и сад организовали за тако нешто и надам се да ће у тој иницијативи и истрајати, да то неће бити само једнократан потез – закључује Дејан Бурсаћ.
