Прочитај ми чланакСедморо чланова Надзорног одбора Електропривреде Србије за шест месеци прошле године на име накнада у бруто износу је добило укупно 47,6 милиона динара, односно нешто више од 405.000 евра. У просеку сваки члан Надзорног одбора, када се одбију порези и доприноси, прима месечно 850.000 динара, што је око 7.200 евра, мада је јасно да нису исто плаћени стручњаци из Норвешке и представник Синдиката ЕПС. У сваком случају ова накнада је висока за предузећа у јавном сектору. ЕПС је такође у 2023. за накнаде трошкова смештаја, превоза и исхране чланова Надзорног одбора потрошио више од 25.000 евра.
Међутим, јавност све ово сазнаје посредно од државног ревизора, пошто сама Електропривреда Србије већ дуже време одбија да саопшти податке о накнадама чланова Надзорног одбора.
Нејасна правила о одређивању накнаде
У извештају ревизора о ЕПС наводи се да су накнаде Надзорном одбору за период од јуна до децембра 2023. исплаћене у бруто износу од 47,6 милиона динара. Међутим, ревизор оцењује да Скупштина ЕПС није јасно одредила правила за одређивање накнаде члановима Надзорног одбора, а да уговори о њиховом ангажовању не садрже све елементе прописане интерним актима ЕПС.
Пошто су из ЕПС-а већ месецима неми када је у питању ова тема, остаје нам да сами покушамо да израчунамо колико су плаћени чланови Надзорног одбора нашег највећег државног предузећа.
Пошто је укупно 47,6 милиона динара исплаћено за шест месеци, проста рачуница каже да је месечно за ову сврху отишло 7.933.333 динара. Када се опет та бројка подели на седам чланова Надзорног одбора, то је у просеку око 1.133.333 по члану, што је око 9.600 евра.
Ко и где плаћа доприносе и порезе
Овде је важно истаћи да је то бруто накнада, односно да су у њој урачунати и доприноси и порези, као да је сасвим јасно да исту накнаду за чланство у Надзорном одбору не прима консултант доведен из Норвешке и представник Синдиката ЕПС.
Професор ФЕФА факултета Горан Радосављевић објашњава за Нова.рс да када су у питању страни стручњаци у Надзорном одбору да је могућа да они примају накнаду у бруто износу па да онда сами решавају питање пореза и доприноса у својој земљи.
“Странци који живе физички у нашој земљи 186 дана током године постају наши порески резиденти. Тако да ако су норвешки стручњаци из Надзорног одбора ЕПС више од пола године настањени код нас онда овде плаћају порезе и доприносе. С обзиром на порезе у Норвешкој то ме не би чудило јер је код њих опорезивање на овакве врсте накнада више него код нас”, наводи Радосављевић.
У сваком случају, према његовим речима, када је у питању бруто зарада, рачуница је да од 25 до 30 одсто у њој одлази на порезе и доприносе. Међутим, упозорава да све то зависи од накнаде до накнаде.
Уколико од бруто просека од 1.133.333 одбијемо око 25 одсто, рачуница нас доводи до 850.000 динара, што је око 7.200 евра за накнаду у Надзорном одбору.
“Јасно је да не примају сви исту накнаду у Надзорном одбору, али у сваком случају, чак и када говоримо о овом просеку, то је неуобичајено велика цифра за компаније у државном сектору, бар ја нисам чуо за тако високе износе. У приватним компанијама, које су профитабилне и које су на тржишту, то није ништа чудно. Али ЕПС није на том нивоу”, истиче Радосављевић.
За смештај, превоз и храну 25.000 евра
Из извештаја државног ревизора може се сазнати да је ЕПС на трошкове смештаја, превоза и исхране чланова Надзорног одбора у 2023. години потрошио три милиона динара, што је око 25.570 евра. Наиме, ревизор упозорава да ЕПС на тај износ није платио припадујући порез и доприносе на тај износ. Како се наводи то се односи на накнаду трошкова и других расхода лицима која нису запослена код исплатиоца.
Од норвешких стручњака, да подсетимо, у Надзорном одбору су Олуф Улсет, бивши секретар норвешког премијера и дугогодишњи директор у компанијима у енергетском сектору ове земље, Пер Сандеруд, који је био на више позиција у министарствима Норвешке, као и у Европској асоцијацији за слободну трговину и у Европској банци за обнову и развој, као и Хилде Бакен, која је била на позицијама у норвешкој енергетској компанији Статкрафт.
Када су у питању чланови из Србије ту је Владан Живановић, инжењер електротехнике, који последњих година руководи београдском канцеларијом Еуронета, Дејан Остојић, који је највећи део каријере био водећи специјалиста за енергетику у Светској банци у Вашингтону, Игор Петковић, магистар економије на руководећим позицијама у домаћим и страним банкама и у енергетици, као и Миодраг Ранковић, представник Синдиката радника ЕПС и главни пословођа за помоћну механизацију РБ Колубара.
Својевремено су представници Синдиката ЕПС-а „Независност“ објавили да стручњаци из Норвешке добијају по 20.000 евра месечно, али је ЕПС-а то демантовао.
ЕПС упорно ћути о накнадама у Надзорном одбору
Међутим, из саме Електропривреде Србије више пута су одбијали да саопште колике су накнаде за чланство у Надзорном одбору.
Нова.рс је још пролетос тражила податке о платама генералног директора, чланова Надзорног и Извршног одбора те компаније, која је у стопостотном власништву државе, односно грађана Србије. ЕПС је одбио да достави те податке уз образоложење да они више нису јавни функционери и да би тиме повредили њихово право на приватност и заштиту података о личности. Нова.рс се због оваквог одговора жалила поверенику за информације од јавног значаја.
Поново смо питали ЕПС о накнадама чланова Надзорног одбора, као и о примедбама које је тим поводом у свом извештају навела Државна ревизорска институција, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.
