– Југ Србије постао је уточиште неквалитетних инвестиција, односно неквалитетних радних места која се, пре свега, ослањају на физички рад. Тако је југ постао резервоар квалитетне радне снаге за Београд, а све више и за Нови Сад, где махом одлазе образовани људи који са собом носе велики економски и други потенцијал. Наиме, када би дипломирани психолог или лекар, рецимо, имао избор између незапослености или мотања каблова у Нишу са једне и пресељења у Београд, па и Нови Сад са друге стране, јасно је шта би изабрао – сликовито објашњава Гулан.

Тако испада, наставља, као да је неко направио границу.

– Као да је Влада Србије поставила границу неолибералног колонијализма јужно од Саве и Дунава, где царују лоше стране инвестиције, а експлоатација природних ресурса и еколошки проблеми су највећи. Досадашњу колонијалну политику југ види као извор јефтине радне снаге и место јефтине експлоатације ресурса. Зато кажем да је југ Србије јако сличаннеразвијеним афричким земљама. Доказ за све то је да се просечна српска плата на југу види само на телевизији, што додатно гради атмосферу беспомоћности југа и уверење да његови житељи не могу да имају бољу будућност! – наглашава Гулан и додаје:

– Закључак је кад год се југ Србије буде политички опредељивао за партије које имају централу у Београду, и док год политичари са југа буду слушали само београдске шефове, а не људе са којима живе, ствари се не могу променити на боље. Дакле, док год житељи југа чекају да им Београд донесе златно доба, тога неће бити. Југ Србије могу да учине бољим за живот само грађани који тамо живе!

Подаци показују да је за покриће просечне потрошачке корпе у августу 2025. године, који је последњи обрађен и објављен на сајту Министарства унутрашње и спољне трговине, било потребно 109.449 динара. Тада је просечна плата на југу Србије износила 90.426 динара.

Иако званичан податак за јануар 2026. није доступан, према оцени стручњака износ просечне потрошачке корпе достигао је око 117-120 хиљада динара. Истовремено, у јануару је просечна зарада на југу Србије била 102.991 динара – недовољно за покриће потрошачке корпе.

Осврћући се на ове чињенице, економиста Љубомир Маџар за Директно каже да ако југ назадује, назадује и цела Србија.

– Још је Фискални савет указивао како Србија са Хрватском има најнижу стопу раста у периоду од око 10 година на југоистоку Европе – истакао је.