Прочитај ми чланакВлада Србије је 2018. поклонила Рударско-топионичарски басен Бор кинеској компанији Зи Ђин, а већ следеће године је од ње купила девет тона злата. Ове године, Србија је од те компаније купила 4,1 тону злата по цени која је дупло већа од прошлогодишње. Кинези су на тај начин рекетирали Србију јер није исплатила приспеле рате за старе кредите. Народна банка Србије представља рупу без дна, из које Александар Вучић извлачи новац за своје мегаломанске коруптивне пројекте. Златне резерве тренутно износе скоро шест милијарди евра, односно 20 одсто укупних девизних резерви. Ипак, то је дупло мање од јавног дуга. Ускоро, кад дође до тоталног распада привредног и финансијског система, заједно са Вучићем мораће да одговорност сноси и Јоргованка Табаковић, звана Цица.
Девизне резерве Народне банке Србије су у одличном стању, износе чак 29,3 милијарде евра. Србија је 10. јуна ове године од компаније ЗиЈин Цоппер Сербиа купила 37 златних полуга, укупне тежине 464,2 килограма, чиме је повећала златне резерве за 394,2 милиона евра и достигла рекордни ниво од 52,1 тоне, вредне 5,8 милијарди.
Укупно, ове године је НБС купила 4,1 тону злата. Гувернерка Јоргованка Табаковић, звана Цица, истиче да овај успех представља „резултат визије, политичке одговорности и институционалне визије“. Заиста, то тако изгледа, али само у извештајима режимске пропагандне машинерије.
У стварности, Влада Србије била је принуђена да плати рекет кинеској компанији Зи Ђин.
Злато из кинеских залиха, које Зи Ђин није успео да прода на светском тржишту, НБС је морала да купи по највишој цени у историји. Иста количина злата, код истог произвођача и продавца прошле године је коштала 218 милиона евра, а Србија га је сада платила скоро дупло више. То није „резултат институционалне визије“, него класично рекетирање.
Режим Александра Вучића је банкротирао. Републички буџет је ову годину завршио у дефициту од 2,5 милијарде евра, са неисплаћеним дуговима за приспеле рате старих кредита, у износу око шест милијарди, који су пренети у следећу фискалну годину. Владајућа коалиција је усвојила сет закона, којима се омогућава распродаја јавних предузећа, националних паркова, шума, рудника и осталих државних ресурса, како би напабирчила новац да исплати бар део дуговања кинеским банкама и инвестиционим фондовима. Пошто тај процес не иде жељеном брзином, Кинези су захтевали од Владе Србије да купи злато по цени која је 40 посто већа од прошлогодишње.
Зи Ђин је 2018. године преузео Рударско-топионичарски басен Бор. Већ следеће године, НБС је од те компаније купила чак девет тона злата. И та трансакција није ништа друго до рекеташка превара. Зи Ђин није ископао и прерадио то злато, већ га је затекао у залихама, које су му поклоњене заједно са целим РТБ Бором. Од тренутка преузимања до јануара 2025. године, Зи Ђин је произвео укупно 12,4 тоне злата. Прошле године, након модернизације рафинерије, кинеска компанија је произвела 2,6 тона злата, а Србија је тада од ње купила 3,2 тоне. Од 2019, Србија је купила укупно 20,5 тона злата, већином од Зи Ђина.
Другим речима, напредњачка власт је Кинезима поклонила злато из РТБ Бор, које је потом откупљивала по највишим тржишним ценама. Вучић је новцем грађана куповао кинеску подршку, која му је неопходна за реализовање непотребних и прескупих коруптивних инфраструктурних пројеката, укључујући и ЕXПО. Без кинеских кредита од тог мегаломанског коруптивног пројекта неће бити ништа. А, услуга кошта. Не кошта Вучића, него грађане Србије.
На глобалном тржишту, вредност злата је ове године 13 пута померала историјске рекорде. Просечна квартална цена је износила 3.450 долара по унци, што је за 40 одсто више него у истом периоду 2024. године. У таквим условима, кад је цена достигла максимум, презадужена, опљачкана и осиромашена Србија увећава златне резерве, које ће распродавати кад им падне вредност.
У организацији швајцарске Банке за међународна поравнања (Банк фор Интернатионал Сеттлементс – БИС) 25. новембра 2025. године одржан је Извршни форум Светског савета за злато (Wорлд Голд Цоунцил – WГЦ), на коме је говорила и гувернерка НБС Јоргованка Табаковић. И тамо, пред водећим људима централних банака најмоћнијих светских држава, Табаковић је поновила флоскуле о „злату као симболу и инструменту монетарног суверенитета, отпорности и поверења“. Док су нормални гувернери и банкари дебатовали о последицама које ће по државне економске системе изазвати промене на тржишту злата, Цица Табаковић је искористила прилику да хвали саму себе.
– Они који ме познају, знају да сам жена од интегритета, одржане речи, одговорности и са циљем да својим деловањем и одлукама обезбедим стабилност како би се моја земља развијала, а грађани у њој живели боље – рекла је Табаковић.
О интегритету, одговорности и осталим елементима самохвалисавог наступа довољно говори стање економског и финансијског система Србије, коју је опљачкао картел у коме она има значајну улогу. Тачно је само да је учинила све што може да грађани живе боље. Не сви грађани, него њене ћерке и остали чланови фамилије. Обезбедила им је државне функције и уносне послове, све о трошку грађана.
Притом, све злочине над државом и народом, Цица Табаковић представља као успехе напредњачке власти. Кад је она постављена на место гувернера НБС-а, у августу 2012. године, количина златних резерви је износила 14,8 тона, а њихова тржишна вредност је била око 600 милиона евра. Учешће злата у укупним резервама тада је било око шест одсто.
Међутим, Табаковић не помиње да је јавни дуг тада био само 14,7 милијарди евра, дакле за 30 милијарди евра мањи него данас. Народна банка Србије није тада куповала злато, кад је његова цена била на историјском минимуму, већ то ради сада, на историјском максимуму.
Данас бруто девизне резерве НБС-а износе 29,3 милијарде евра. Нето девизне резерве, умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве и обавеза према Међународном монетарном фонду за одређене аранжмане, износе 24,9 милијарди евра.
До повећања од 482 милиона дошло је услед позитивних тржишних ефеката, који су резултат кретања на међународном тржишту злата од 4,9 одсто и јачања долара у осносу на евро. Иако се Табаковић, као и остали представници Вучићевог режима, хвале количином девизних резерви, оне су и даље дупло мање од јавног дуга.
У последњих десет година, на вештачко одржавање фиксног курса динара, Народна банка Србије је, према проценама финансијских стучњака, потрошила око 42 милијарде евра. Без прилива новца из реалних извора, тај балон је пред пуцањем, што ће се ускоро и десити. Већ овог месеца, услед престанка рада панчевачке Рафинерије, преполовиће се стопа раста индустријске производње. Колапс привредног и финансијског система неће моћи да се спречи ни уз све могуће интервенције из девизних резерви.
Пре тридесетак година, кад је иста ова црно-црвена коалиција била на власти, Србија је имала око 26 тона злата. Услед међународних санкција, није могла да располаже са златним резервама које су биле депоноване у Банци за међународна поравнања у Базелу. Тек 2001. године, после поделе замрзнутих средстава бивше СФРЈ, међу којима је било и 46,07 тона злата, СР Југославија (Србија и Црна Гора) добила је 36,52 одсто удела у тој имовини, укључујући и 16,82 тоне злата. Нова власт, ДОС-ова, експресно је, 2002. године, продала око 14 тона тог злата, као и све златне полуге које су биле депоноване у Србији.
Средином 2006. године, кад се распала државна заједница Србије и Црне Горе, из Београда је у Подгорицу пребачено 1,2 тоне злата, тако да је у трезорима НБС-а остала само једна тона златних полуга. Млађан Динкић, гувернер НБС у време прве ДОС-ове владе, рекао је да „златно није нестало, него је продато“. Кори Удовички, његова наследница на месту гувернера, тврди да се „не сећа златног епилога“. Наравно да се не сећа епилога јер га није ни било. У архиви НБС-а постоје само решења о повлачењу одлука о продаји, али нема уговора, као што нема ни злата.
Јоргованка Табаковић је 2016. године указала на ту лоповску аферу и најавила да ће се „озбиљни и одговорни људи у Србији још дуго бавити трагањем за тим златом“. Но, никад нико није ни покушао да открије ко је украо и продао државно злато. Није, јер се зна да су сви лопови увезани интересима.
У првој влади у којој је учествовала Српска напредна странка, Млађан Динкић је био министар финансија. Кад је СНС формирала другу владу, са Вучићем као премијером, Кори Удовички је добила функцију министра за локалну самоуправу. Злато је нестало, а сви учесници у његовој продаји су још на слободи, богати и моћни.
Ускоро, кад се дефинитивно распадне Вучићев режим, нова власт мораће да спроведе серију истрага о пословању Народне банке Србије. Мораће да се открију и казне сви лопови, који су продали двадесетак тона злата, наслеђеног од СФРЈ, као и девет тона из времена Слободана Милошевића, па и малверзације које је креирао напредњачки картел. Иза Вучића ће остати празна државна каса, очерупане девизне резерве и нагомилани спољни дуг, који ће отплаћивати следеће генерације.
Борислав Новаковић, народни посланик из Народног покрета Србије, на последњој скупштинској седници наругао се Маријану Ристичевићу, за кога је тврдио да је упропастио све што је радио, па и кафану „Цицина рупа“. Као Ристичевићева кафана, проћи ће и банкарска рупа Цице Табаковић.
На критику рада НБС-а, Табаковић одговара кафанским стилом: „Некима ни злато није довољно сјајно, а ми са златом имамо само технички проблем, имамо га толико да немамо довољно места у Трезору да га сместимо“.
Кад Србија изађе из мрачне рупе, у коју ју је гурнуо Вучићев режим, неће бити довољно места у затворима за све његове саучеснике у злочиначком подухвату против државе и народа.
