Pročitaj mi članakOd 1. oktobra građani Srbije suočiće se sa novim talasom poskupljenja komunalnih usluga – struja, grejanje i voda ulaze u sezonu sa višim tarifama.
Највише ће бити погођена домаћинства, јер раст цена захвата готово све кључне трошкове, од електричне енергије до основних градских услуга.
Највећи акценат ставља се на електричну енергију. Струја за домаћинства поскупљује за 6,6 одсто, што је део обавезе коју је Влада Србије преузела према Међународном монетарном фонду (ММФ).
У исто време, мења се и тарифни систем. Како пише Златица Радовић за РТ, Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС) донела је одлуку да праг за прелазак у најскупљу – црвену зону – више неће бити 1.600, већ 1.200 киловат-сати месечно. То значи да ће домаћинства много брже улазити у скупљу тарифу, нарочито током зимских месеци.
Према подацима АЕРС-а, само око седам одсто корисника прелази ову границу, али искуство показује да и мања домаћинства, када се сезона грејања захукта, улазе у скупље категорије потрошње.
Посебан удар стиже и кроз повећање трошкова преноса и дистрибуције електричне енергије – пренос расте око 10 одсто, дистрибуција чак 16 процената. На крају, све то завршава на месечном рачуну, јер просечна цена за потрошаче са правом на гарантовано снабдевање (домаћинства и мали купци) расте у просеку за поменутих 6,6 одсто.
АЕРС је додатно израчунао да спуштање границе између зона повећава просечне рачуне за до 1,9 одсто онима који прелазе 1.200 киловат-сати. У децембру и јануару, када је потрошња највећа, у црвену зону улази и до седам одсто домаћинстава.
У Београду, поред скупље струје, грађане чека и скупље грејање. Директор „Београдских електрана“ Вања Вукић изјавио је да цена грејања расте за више од шест одсто, што ће се осетити на новембарским рачунима.
За просечан стан од 60 квадрата то је увећање од око 600 динара. Промена долази и у начину обрачуна: грејање по потрошњи сада ће плаћати и власници око 85.000 станова који немају уређаје за мерење топлотне енергије.
Рачуни ће се обрачунавати по квадратури, према очитаној потрошњи у подстаници, а кориговаће се тек на крају грејне сезоне. У пракси – ако су комшије зимогрожљиве или је зграда лоше изолована, трошак може скочити. Чак четвртина зграда у Београду има дотрајале фасаде и столарију, па је у њима рок за промену одложен.
Нови Сад доноси сопствени шок. Од 1. октобра важи нови ценовник ЈКП „Водовод и канализација“. Вода поскупљује са 75,64 на 89,25 динара за 1.000 литара, што је раст од 13,61 динара. Канализација иде са 47,66 на 56,24 динара, а блок тарифа за веће потрошаче скаче са 225,86 на 266,51 динар – више за 40,65 динара.
Све ово отвара питање како ће најугроженији прегурати зиму. Статус енергетски угроженог купца остаје једина заштита – око 69.500 домаћинстава у Србији има право на умањене рачуне за струју, гас или грејање. Но, то је тек део слике. Јер, док се званично тврди да су промене део шире политике енергетске ефикасности и усклађивања са европским правилима, просечан грађанин види само – веће издатке.
Остаје отворено питање: колико још таласа корекција следи и да ли ће грађани успети да ухвате корак са ценама које непрестано расту?
