Pročitaj mi članakVeliki petak uoči Vaskrsa je duhovni dan obeležen tišinom, poštovanjem prema raspetom Isusu Hristu, njegovim mukama i stradanju za spas duša.
U tradiciji Srba i drugih pravoslavnih vernika dan protiče u molitvi, tišini, miru i najstrožem postu. Mnogi ne jedu ništa do uveče (do zalaska sunca) ili veoma malo, u želji da podnesu bar malu ličnu žrtvu u znak poštovanja i sećanja na muke i stradanje sina Božijeg.
Hrana koja se tog dana uzima je jednostavna – svedena na nekoliko namirnica „na vodi“, bez ulja, mesa, jaja, mleka i „ugađanja“ stomaku.
Da bi dan protekao u molitvi i miru, u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama je običaj da se baš ništa ne radi na Veliki petak, mnoge domaćice čak ine kuvaju.
Tradicionalno se danas farbaju Vaskršnja jaja ili u mnogim porodicama se farba samo jedno crveno jaje (čuvarkuća) koje simbolizuje Hristovu prolivenu krv i čuva se u kući tokom cele godine kao zaštita. Ostala jaja se ukrašavaju na Veliku subotu (pravoslavni Grci farbaju na Veliki četvrtak), pošto mnogi vernici ne žele da rade bilo šta na Veliki petak i da dan provedu u tišini, bez veselja i muzike.
Dok se vernici danas sećaju stradanja Hristovog, istovremeno se pripremaju i za najradosniji dan u godini Vaskrs.
U hramovima širom Srbije na Veliki petak održavaju se specijalne službe koje obuhvataju čitanje Dvanaest stradalnih jevanđelja – tekstova koji opisuju poslednje časove Hristovog života.
Uveče se služi opelo Hristu, na sto se iznosi Plaštanica – platno koje simbolizuje Hristov grob, a vernici je celivaju i provlače se ispod.
Veruje se da ako padne kiša na Veliki petak, godina će biti rodna.
