„Laži koje me povezuju sa sramotnim Džefrijem Epštajnom moraju da prestanu danas. Nikada nisam bila prijateljica sa njim, moj tadašnji dečko Donald Tramp i ja smo ga povremeno sretali u društvenim krugovima u Njujorku i na Floridi“, rekla je Melanija.

Međutim, u snimcima koje je ekskluzivno pribavio The Daily beast i koji su objavljeni uoči izbora 2024. godine, čuje se jasno i glasno kako se osuđeni seksualni prestupnik Epštajn hvali bliskim prijateljstvom i sa predsednikom i sa prvom damom.

Čak je i tvrdio da je prvi put Tramp spavao sa Melanijom u njegovom avionu, poznatom kao „Lolita ekspres“, kojim su inače prevožene devojčice na njegovo ostrvo.

U svojoj izjavi u Beloj kući, Melanija je rekla da nikada nije bila u Epštajnovom avionu.

U svojoj knjizi (memoari) iz 2017. godine, koja je objavljena dve godine pre nego što je navodno pronađen mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji u Njujorku 2019. godine, ali sada se otkriva da je i to upitno, Epštajn je rekao piscu Volfu da je poslednjih 10 godina „Trampov najbliži prijatelj“, a to na neki način dokazuju i njihove brojne zajedničke fotografije i prisna konverzacija na svim događajima gde su zajedno bili.

„Nikada nisam imala nikakva saznanja o Epštajnovom zlostavljanju njegovih žrtava. Nikada nisam bila uključena ni na koji način. Nisam bila učesnik, nikada nisam bila u njegovom avionu i nikada nisam posetila njegovo privatno ostrvo“, rekla je Melanija.

U svojoj izjavi, prva dama je takođe insistirala da njeni mejlovi sa Epštajnovom saradnicom Gilejn Maksvel, koja služi 20 godina zatvora zbog trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, nisu bili „ništa više od neobavezne prepiske“.

„Moj odgovor na mejl Maksvel ne može se okarakterisati kao ništa više od neobavezne prepiske. Moj ljubazan odgovor na njen mejl ne znači ništa više od beznačajne poruke“, rekla je ona.

Međutim, mejl koji je otkriven u paketu Epštajnih dokumenata sa suđenja pokazao je da je Melanija 2002. godine prva uputila poruku Maksvel u kojoj je bila oduševljena i srdačna. Iako prva dana tvrdi da je to bio „samo njen ljubazan odgovor“, naslov poruke „Zdravo!“ ukazuje na to da je Melanija prva  započela komunikaciju sa Maksvel i potpisala je sa „Voli te Melanija“.

U odgovoru koji je poslala Maksvel poslala Melaniji Knaus (pre udaje) vidi se i da su toliko bliske da je Epštajnova saradnica zove „dušo“.

U Epštajnovim dokumentima je takođe i mejl koji je njemu poslat (nije identifikovan pošiljalac mejla zvanično) nakon izbora 2016. godine, u kome se spominje Melanijin prvi susret sa Trampom. 

„Sećam se da sam se vraćao sa Donaldom njegovim avionom kada sam otišao da ga posetim na Floridu, to je bio vikend kada je upoznao Melaniju i stalno je izlazio iz spavaće sobe govoreći: „vau, kakav komad…“, napisao je nepoznati pošiljalac Epštajnu.

Međutim, Melanija je to sve negirala.

„Epštajn me nije upoznao sa Donaldom Trampom. Upoznala sam ga slučajno na zabavi u Njujorku 1998. godine“, rekla je ona.

Prva dama je tvrdila da je prvi put videla Epštajna 2000. godine na događaju kojem je prisustvovala sa svojim tadašnjim partnerom, sadašnjim suprugom.

Negirala je da je imala bilo kakva saznanja o Epštajnovim kriminalnim aktivnostima i da nije svedok nijednog od njegovih zločina.

Problem za Belu kuću

Melanija Tramp se obratila iz Bele kuće, koja izgleda gubi kontrolu nad željenim narativom drugog mandata Donalda Trampa, ocenjuje CNN.

Taj trend se ogleda u predsednikovim impulsivnim i uznemirujućim ispadima i pretnjama u vezi sa ratom u Iranu, koji su izazvali oštre kritike inače lojalnih konzervativnih medijskih ličnosti. Sada Melanija „podgreva“ priču i oko Epštajna.

Dok rat dominira raspravama u Vašingtonu, postavlja se pitanje zašto je prva dama SAD, koja nikada ne govori o intimnom životu, osetila potrebu za tako eksplozivnu izjavu baš sada?

Čini se da je deo motiva bio ličan. Melanija Tramp se osvrnula na „neosnovane i neutemeljene laži“ o svojim vezama sa finansijerom koji je 2019. godine izvršio samoubistvo u zatvorskoj ćeliji na Menhetnu.

Predsednik Tramp je takođe negirao bilo kakve nezakonitosti povezane sa Epstinom i rekao da je prekinuo veze s njim početkom 2000-ih, pre nego što je njegovo kriminalno ponašanje izašlo na videlo.

Jedno pitanje koje još treba razjasniti jeste obim političkog uplitanja Zapadnog krila Bele kuće u njenu izjavu. Osoba upoznata sa situacijom rekla je za CNN da je predsednik bio obavešten da njegova supruga planira da se obrati javnosti.

Međutim, predsednik je ubrzo nakon Melanijinog nastupa izjavio za medije da „ništa o tome nije znao“. Taj utisak da Belu kuću muče protivrečnosti i nedostatak pravca odražava se i u promenljivim objašnjenjima i neslaganjima oko rata u Iranu.

Tramp mesecima tvrdi da je pitanje Epštajna demokratska „podvala“ i da je vreme da se zemlja okrene drugim temama. Njegova frustracija što se skandal i dalje povlači navodno je bila jedan od razloga zašto je prošle nedelje smenio glavnu državnu tužiteljku Pam Bondi, po zahtevu Kongresa, zbog zataškavanja dokaza iz slučaja Epštajn.

Gotovo svaki put kada je Bela kuća pokušala da uguši dramu, samo ju je dodatno pogoršala. U ključnim trenucima, Epštajnove žrtve, koje su hrabro istupile sa svojim pričama, davale su novi zamah kampanji. Izjave prve dame mogle bi imati sličan efekat.

„Svaka žena treba da ima priliku da javno ispriča svoju priču, ako to želi, a njeno svedočenje bi potom trebalo da bude trajno uneto u kongresne zapise“, rekla je Melanija Tramp.

Zbog snage njenog glasa, zvaničnicima Ministarstva pravde i Bele kuće sada će biti teže da tvrde da nema javnog interesa za veću pažnju posvećenu posledicama ove afere.

Međutim, grupa Epštajnovih žrtava optužila je prvu damu da pokušava da prebaci odgovornost sa federalnih agencija koje bi trebalo da istražuju slučaj. Njena izjava, kažu, traži više od žrtava koje su već pokazale izuzetnu hrabrost.

„Prva dama Melanija Tramp sada prebacuje teret na preživele pod politizovanim uslovima koji štite one na vlasti: Ministarstvo pravde, organe za sprovođenje zakona, tužioce i Trampovu administraciju, koja se još uvek nije u potpunosti uskladila sa Aktom o transparentnosti Epštajnovih dosijea“, navodi se u saopštenju grupe preživelih i članova porodice pokojne Virdžinije Đufre.

Prva dama je takođe sebi stvorila političku zamku. Demokrate u Kongresu sada zahtevaju da Melanija svedoči pred odborom. Time je možda posejala seme za prvi veliki sukob između Bele kuće i Kongresa ako demokrate u novembru ponovo osvoje jedan ili oba doma Kongresa.

Pritisak na Trampa

I republikanci i demokrate u Kongresu optužuju Ministarstvo pravde za prikrivanje i brisanje dokaza, kao i nezakonito zadržavanje stotina hiljada dokumenata koji bi trebalo da budu objavljeni po zakonu koji je doneo Kongres pod vođstvom republikanaca, uprkos Trampovom početnom protivljenju krajem prošle godine.

Američko ministarstvo pravde uklonilo je sa sajta na hiljade Epstajnovih dokumenata. Sada se može postaviti pitanje da li će prva dama iskoristiti svoj jedinstveni uticaj na predsednika kako bi prevazišla odugovlačenje njegove administracije.

Njen govor dolazi i u trenutku kada je Trampova baza podrške u MAGA pokretu na testu kao nikada ranije. Prethodni razvoj događaja oko Epstina udaljio ga je od nekih najvatrenijih pristalica, jer su doprineli percepciji da „duboka država“ u Vašingtonu zataškava zločine bogatih i moćnih elita.

Tramp je takođe u sukobu sa nekim bivšim saveznicima koji njegovu iransku politiku vide kao kršenje predizbornog obećanja o izbegavanju novih ratova u inostranstvu. Poslednje što želi jeste dodatna kontroverza. Ali on nema jasnu izlaznu strategiju iz dve velike krize — jedne kod kuće i jedne u inostranstvu — koje prete da uguše njegovo predsedništvo.