Прочитај ми чланакЗлато је ушло у други квартал ове године са јасно нарушеним моментумом, али без техничких сигнала који би потврдили преокрет дугорочног тренда. Исход у великој мери зависи од развоја ситуације на Блиском истоку и њеног утицаја на цене енергената
Цена злата је због рата на Блиском истоку, који је избио 28. фебруара ове године, а кошта преко милијарду долара дневно, пала на око око 4.600 америчких долара по унци (31,103 грама) почетком априла ове године. Највиши ниво цене злато је, до сада, имало 29. јануара ове године од 5.597 долара за унцу. До тога је дошло, јер је ескалација тензија на Блиском истоку довела до вртоглавог раста цена енергије и поткопала наде за краткорочно смањење каматних стопа.
Злато је наставио да губи вредност након извештаја да амерички Пентагон распоређује ратне бродове и хиљаде маринаца у регион, што је навело трговце да урачунају 50 одсто шанси за повећање каматне стопе Америчких Федералних резерви до октобра услед страхова од одрживе инфлације.
Цена племенитог метала падала је сваке недеље од америчко-израелских напада на Иран крајем фебруара, под притиском растућих приноса државних обвезница, јачег долара и остваривања профита, јер су инвеститори ликвидирали позиције како би надокнадили губитке на другим местима.
Федералне резерве, Европска централна банка, Банка Енглеске и Банка Јапана су задржали каматне стопе на стабилном нивоу, али су сигнализирале спремност да додатно пооштре монетарну политику ако инфлаторни притисци потрају.
У вези најновије ситуације са ценом злата постоје разне анализе, оцене, разлози пада, процене и прогнозе есперата, брокера, Светског савета за злато и великих светских банака, а неке од њих треба размотрити.
Спекулације и злато
По једној новој анализи (Saiva group), упркос корекцији, потражња за златом остаје стабилна, што показује да све већи број инвеститора препознаје периоде краткорочних падова као одличну прилику за „куповину са попустом”.
Привремени пад цена злата резултат је неколико фактора. Рат на Блиском истоку узрокује раст цена нафте и гаса, што значи да се свет полако припрема за нови талас инфлације. Централне банке главних светских економија, укључујући САД, стога ће дуже време задржати каматне стопе на повишеним нивоима. Високе каматне стопе значе скупље задуживање и успоравање економије како би се смирила инфлација.
У таквим ситуацијама, спекуланти на америчком тржишту су склонији продаји злата и куповини америчких обвезница јер ће им то донети бољу камату на краћи рок. Из тог разлога, цена злата привремено пада, али када дође до високе инфлације или глобалне економске кризе, спекуланти би се врло брзо могли вратити злату.
Штавише, фундаментални фактори који стоје иза дугорочног раста потражње и цене злата су и даље присутни и не показују знаке попуштања. Централне банке настављају да акумулирају злато ове године, глобална криза се спрема, геополитичке тензије су на алармантним нивоима, амерички дуг расте неодрживо, дедоларизација јача, потражња за физичким златом је стабилна, а инвеститори настављају да му прибегавају због његове улоге дугорочног сигурног уточишта.
Највеће светске инвестиционе банке, попут Џеј Пи Моргана, одржавају своје прогнозе о снажном расту злата у 2026. години. Све ово указује на то да ће цена злата наставити свој узлазни тренд са одређеним временским закашњењем. Коначно, цена злата у еврима порасла је за преко 165 одсто у последњих пет година, а скоро 40 одсто у последњој години. Физичко злато је тако заштитило инвеститоре од читавог низа криза и високе инфлације, и нема разлога да се овај образац не настави у будућности.
Нови инвеститори често немају перспективу улагања у инвестиционо злато као дугорочну активност. Чињеница је да је цена злата порасла за преко 740 одсто у последњих 20 година, са просечним годишњим растом од преко 11 одсто, што је знатно више од стопе инфлације и других облика улагања у том периоду.
Краткорочне флуктуације цене злата стога нису важне за велику већину инвеститора, са изузетком краткорочних спекуланата на америчким берзама који су образовани и специјализовани за активности спекулације ценама. Краткорочно улагање са очекивањем великих профита у року од неколико недеља или месеци није препоручљиво за већину инвеститора и може се сматрати де факто „коцкањем“ које може довести до непотребних губитака.
С друге стране, искуснији инвеститори, али и све већи број обичних инвеститора, постају свесни чињенице да су краткорочни падови цене злата заправо одлична прилика за куповину са неком врстом „попуста“ који не би могли да остваре у нормалним околностима, будући да цена злата на дужи рок, по правилу, расте.
Цена злата је у последњих неколико година десетине пута обарала историјске рекорде, тако да је нови раст, с обзиром на тренутне околности, питање времена, закључак је наведене анализе.
Блискоисточна криза
Рат у Ирану узроковао је нагли раст цена нафте, чиме су појачани глобални инфлаторни притисци, што је, заузврат, ојачало амерички долар и повећало очекивања да ће каматне стопе остати на вишем нивоу у дужем временском периоду. У таквом окружењу, инвестиционо злато губи део своје привлачности, јер не доноси принос и постаје мање конкурентно у односу на алтернативне инвестиционе инструменте.
Иначе, цена злата је падала сваке седмице од почетка америчко-израелских напада на Иран услед јачања долара и раста приноса на обвезнице, с обзиром на то да су инвеститори масовно продавали своје залихе злата како би дошли до готовине за покривање губитака на другим тржиштима.
Сребро је прошло још горе од злата и изгубило је петину своје вредности, а тај племенити метал је посебно погодило и успоравање привреде. С обзиром на то да се сребро масовно користи у производњи, страх да ће рат укочити рад фабричких погона додатно је оборио његову цену.
Поједини аналитичари сматрају да би тренд дугогодишњег раста цена злата у наредном периоду можда могао да буде и окончан. Они наиме истичу да централне банке и земље које су велике извознице нафте све више користе постојеће златне резерве, прелазећи са акумулације на чување капитала. То би, како се оцењује, могло да ограничи даљи раст цена злата и означи крај снажног инвестиционог циклуса. Део стручне јавности пак сматра да је злато у претходном периоду било прецењено, па је корекција кроз тежњу инвеститора да продају била неизбежна.
Брокери (Моментум секјуритиза) кажу да од почетка рата у Ирану злато није успело да испуни своју основну функцију, а то је заштита имовине у условима повећане неизвесности. „Главни разлог за то је чињеница да је тржиште злата у протеклих годину дана постало полигон великих спекулација, на шта је делимично утицало јачање долара које се јавља у кризама, али пре свега чињеница да су велике централне банке престале да купују. Штавише, лако је замислити да су се неке централне банке појавиле на страни продаје у условима ванредне ситуације када је требало обезбедити ликвидност новчаних токова”.
Истичу да су се са најавом примирја цене злата и сребра ипак делимично стабилизовале, а шта ће се дешавати у наредном периоду зависи од више фактора: „Основни разлог због кога је цена злата и сребра пала је свакако криза у Заливу па би након њеног окончања требало очекивати нешто јасније тржишне трендове. Осим тога, на цене ће утицати и начин вођења спољне политике највећих светских сила, стање њихових јавних финансија и начин на који ће водити монетарну политику”.
Стари образац
У последњих неколико недеља, цена инвестиционог злата прошла је кроз наглу корекцију, изненадивши значајан број инвеститора. Очекивани раст цене због геополитичких околности на Блиском истоку се није десио. Разлог за то не лежи у самом злату, већ у начину на који се тржишта понашају у кратком року, објашњавају експерти у међународној финансијској групацији специјализованој за трговину инвестиционим златом и сребром (Тавекс).
„Људи очекују да злато одмах порасте током кризе. У стварности, тржишта се крећу у фазама, а те фазе често воде ка почетном паду пре него што започне одржив узлазни тренд”. Механизам који стоји иза овог кретања је доследан.
Део стручне јавности сматра да је злато у претходном периоду било прецењено
Геополитичке тензије подижу цену нафте, што повећава инфлаторне притиске. То, заузврат, одржава каматне стопе на повишеном нивоу и подиже приносе на обвезнице. Као резултат тога, део капитала се преусмерава ка америчком долару и имовини која доноси принос. Током ове фазе, злато привремено губи замах — иако његова дугорочна улога остаје непромењена.
Ово није нови образац. Један од најјаснијих примера долази из 1970-их година. Године 1973, земље ОПЕК-а ограничиле су производњу нафте и увеле ембарго САД-у. У року од неколико месеци, цена нафте се учетворостручила са око три долара на 12 долара по барелу. Интуитивно, могло се очекивати да злато одмах снажно порасте, али то се није догодило. У почетној фази, злато је заправо пало. Оно што је уследило била је потпуно другачија динамика. Током наредне две године, злато је порасло за приближно 150 одсто, а у целокупном периоду између 1971. и 1980. године, раст је достигао око 2.300 одсто.
Слична ситуација се одвија и данас: почетна реакција која збуњује инвеститоре праћена је дугорочним кретањем, које често пролази непримећено. „Сваки велики циклус почиње у тачки неизвесности – када део тржишта продаје једноставно зато што не разуме шта се дешава”, наводе ови експерти. Тржиште злата се обично креће кроз неколико кључних фаза: панику, апсорпцију, структурну тражњу и нове максимуме. „Тренутно се налазимо у фази апсорпције – у овом периоду су цене под притиском, а многи инвеститори доносе одлуке вођене страхом”.
Ово се дешава у контексту растућих структурних ризика у глобалној економији. Национални дуг САД већ је премашио 39 билиона долара и наставља да расте историјски незабележеним темпом, што изазива дугорочну забринутост у вези са стабилношћу валута. Истовремено, централне банке остају нето купци злата, што указује да основна тражња остаје снажна.
„Злато није алат за брзу зараду – оно је средство очувања вредности. Периоди волатилности су управо тренуци када разлика између инвестирања и емотивног доношења одлука постаје видљива. С обзиром на размере тренутних глобалних промена, дугорочни поглед остаје непромењен – злато ће вероватно премашити психолошки ниво од 10.000 долара по унци до краја овог циклуса”, сматрају ови експерти.
Фактори пада
Према једној најновијој анализи (Злато.аи), постоји пет разлога за оштар пад цене злата у марту ове године. Долар је поново ојачао, а злату то никада не одговара. Амерички долар вратио се у марту у зону око 100 на ДXY индексу, са растом од готово пет одсто у односу на претходне минимуме. За злато, ово је увек лоша вест – јер када долар јача, злато изражено у доларима аутоматски поскупљује за купце ван Америке, па тражња опада.
Овога пута, долар није ојачао из неких апстрактних разлога. Енергетска криза у Персијском заливу нагло је подигла цену нафте, а нафта се плаћа у доларима. Сваки скок цене енергената повлачи за собом већу потражњу за доларима широм света. У кризама 2008, 2020. и средином 2022. године, злато је падало управо у тренуцима када је долар нагло јачао. Разлог је једноставан: злато је најликвиднија актива, и то је оно што инвеститори први продају када им затреба готовина.
Национални дуг САД већ је премашио 39 билиона долара и наставља да расте историјски незабележеним темпом
Други ударац стигао је са тржишта обвезница. Принос на двогодишње америчке обвезнице порастао је за 60 базних поена у односу на крај фебруара. Ни Европа није била изузетак – стопе су и тамо нагло порасле, а тржишта су почела да рачунају на нова подизања референтних камата. Логика је директна: злато не носи камату, не исплаћује дивиденду, не генерише принос. Када камате расту, алтернативни трошак држања злата расте са њима. Обвезнице и депозити постају привлачнији – а злато губи део свог „сјаја”. Криве приноса на обе стране Атлантика у овом тренутку указују на период строже монетарне политике. За злато, то је краткорочно неповољан амбијент.
Трећи фактор био је можда и најдраматичнији. Ескалација сукоба у Персијском заливу, која је директно погодили енергетску инфраструктуру региона – створила је изненадну потребу за ликвидношћу код великих инвеститора са Блиског истока. Земље залива, иначе традиционално снажни купци злата, одједном су се нашле у позицији да морају да продају, а не да купују.
Када се на једном месту појави толико налога за продају у кратком временском року, цена пада без обзира на то колико је актива фундаментално вредна. Ово није био пад изазван губитком поверења у злато. Био је то пад изазван потребом за доларима „овде и одмах”.
Четврти разлог је мање очигледан, али подједнако значајан. Дубаи годинама функционише као кључно чвориште кроз које злато из Лондона стиже до купаца у Индији, Ирану и ширем азијском тржишту. Тај канал је, услед геополитичке кризе, практично прекинут. Иран је донедавно увозио између 80 и 100 тона злата годишње, што представља близу три одсто укупне светске тражње. Та тражња је преко ноћи нестала.
Аналитичари, међутим, наглашавају да ово није трајни структурални заокрет. Реч је о логистичком прекиду – нечему што се поправља када се путеви поново отворе. Проблем је у томе што успостављање нових трговинских рута може потрајати месецима, а у међувремену, тржиште осећа празнину.
Последњи, пети у низу фактора био је чисто технички. Када је цена злата пробила важне линије подршке, то је покренуло лавину аутоматских налога за продају. „Алгоритамски фондови и тзв. ЦТА фондови” – систематски инвеститори који тргују искључиво на основу графичких образаца – генерисали су огроман притисак на продајној страни. Настао је спирални ефекат: пад цене активира нове налоге за продају, који гурају цену још ниже, што активира још налога.
У таквом окружењу, чак и тржиште вредно више хиљада милијарди долара може да се помери за двоцифрени проценат у једном дану. Паралелно, медијски простор преплавили су коментари о томе како злато „више није оно што је некад било,“ што је додатно поколебало мање искусне инвеститоре.
Оштри падови нису новост на тржишту злата. Слични епизодни обрти дешавали су се у готово сваком великом растућем циклусу злата у последње две деценије.
Кључно питање је увек исто: да ли су узроци пада трајни или пролазни. Од пет наведених фактора, бар три су по природи привремена. Прекид физичке тражње са Блиског истока је логистички, не структурални проблем. Присилна продаја се по дефиницији исцрпљује. Техничка продаја алгоритамских фондова, такође, има свој рок трајања.
С друге стране, јачање долара и високе каматне стопе зависе од потеза централних банака и макроекономског окружења, а ту је неизвесност већа. Оно што се не мења јесу разлози због којих инвеститори држе злато на дужи рок: диверзификација, заштита од инфлације, геополитичка неизвесност и растућа куповина од стране централних банака. Ниједан од тих фактора није нестао са мартовском корекцијом.
Јавни дуг
Председник Федералних резерви Џером Пауел изјавио је недавно пред америчким Конгресом, да амерички јавни дуг од преко 39 билиона долара расте „значајно брже од економије“ и да је путања „неодржива“. Конкретно изговорио је реченицу коју ниједан шеф централне банке не жели да каже: „Наш дуг значајно брже расте од наше економије. Дугорочно, то је нешто попут дефиниције неодрживог”. А онда је додао, готово са резигнацијом: „Углавном се ограничавам на ове опште напомене, које практично сви игноришу.“
Конгресна канцеларија за буџет пројектује да ће до 2031. године просечна каматна стопа на државни дуг премашити стопу економског раста – што је математичка дефиниција „фискалне спирале смрти”. Камата на дуг достиже билион долара годишње у фискалној 2026. години – готово троструко у односу на 2020. годину. За прва три месеца фискалне 2026. године потрошено је 270 милијарди долара само на камате.
После Другог светског рата, сличан терет је смањен захваљујући буџетским вишковима, индустријском буму и финансијској репресији. Међутим, ниједан од тих услова данас не постоји.
Једини преостали механизам је „инфлација и девалвација долара, што је најснажнији структурни аргумент за инвестиционо злато као заштиту вредности”. Изгледа да је ово, како неки наглашавају, можда најважнија вест за инвестиционо злато у 2026. години.
Светски савет за злато, као међународно трговинско удружење за индустрију злата и даље очекује велику потражњу за златом од стране централних банака. У том контексту, очекује благи пад куповине централних банака за 2026. годину, али и даље на високом нивоу. У јануару ове године Савет је прогнозирао да би куповина централних банака могла достићи 850 тона у 2026. години, у поређењу са 863 тоне у 2025. години. За тржиште злата, ово би представљало благи пад, али и даље изузетно висок ниво по историјским стандардима.
Пре 2022. године, потражња централних банака за златом била је знатно нижа. Чињеница да сада остаје на високом нивоу упркос рекордним ценама, наглашава промењену улогу племенитог метала у глобалном управљању резервама. Према подацима овог Савета, централне банке су прошле године чиниле приближно 17 одсто укупне потражње за златом. Овај сектор стога остаје значајан фактор за тржиште злата.
Посебно за 2026. годину, биће интересантно видети да ли ће се наставити недавно примећени повратак нових или дуго неактивних централних банака. Уколико то буде случај, база потражње на тржишту злата постала би још шира. Ово не би нужно било синоним за неограничен талас куповине, већ би показало да злато наставља да заузима своје место у резервним стратегијама у временима геополитичке неизвесности и преоријентације монетарне политике.
Злато остаје стратешки инструмент за централне банке. С једне стране су високе цене и повремено оштре корекције, што може бити аргумент против додатних куповина у кратком року. С друге стране, расте број централних банака које злато посматрају не само као историјску резервну вредност, већ и као тренутни стратешки инструмент.
Чак и ако би апсолутни обим куповине у 2026. години требало да буде нешто испод нивоа из претходне године, потражња јавног сектора остаје висока. Још важније, база купаца се очигледно шири, што јача улогу злата као као компоненте геополитичке и монетарне политике резерви – без обзира на то колико снажно тржиште флуктуира у кратком року.
Кретање цене
Злато је ушло у други квартал 2026. године са озбиљно нарушеним самопоуздањем инвеститора. Након што је жути метал забележио један од најснажнијих пораста у историји током 2025. године – чак 65 одсто на годишњем нивоу, уз три узастопне године позитивних приноса – март 2026. донео је преокрет. Крајем марта, цена злата била је око 15 одсто нижа у односу на почетак месеца, мада је и даље задржала скромних четири одсто раста на кварталном нивоу.
Врхунац је достигнут већ у јануару, када је цена достигла границу од око 5.600 долара, да би потом уследило нагло повлачење. Фебруарски опоравак, потпомогнут куповином на падовима, подигао је цену до скоро 5.420 долара почетком марта, а онда опет пад.
Ескалација сукоба са Ираном покренула је ланац догађаја, који је злату створио изузетно неповољно окружење. Када је ирански сукоб ескалирао, тржишта су реаговала брзо и оштро. Цена нафте прешла је 100 долара по барелу, европске берзе су пале, док су долар и приноси на обвезнице скочили. Та комбинација показала се као токсична за злато – кладионице на подизање каматних стопа централних банака надјачале су потражњу за златом као сигурним уточиштем.
Злато се традиционално сматра најбољом заштитом од инфлације, али када инфлаторни притисак долази из нафтног шока који истовремено јача долар и подиже приносе на обвезнице, краткорочни ефекти могу бити негативни за племенити метал, што се управо догодило у марту ове године.
Даљи ток догађаја у великој мери зависи од развоја ситуације на Блиском истоку. Ако дође до деескалације и цена нафте падне испод 100 долара по барелу, то би вероватно ослабило долар и отворило простор за опоравак злата, берзи и биткоина. Међутим, Иран за сада не показује вољу за преговорима, користећи високе цене енергената као полугу притиска.
Према проценама Џеј Пи Моргана, цена нафте би порасла на око 150 долара по барелу до средине маја ако се сукоб не оконча, односно на око 200 долара до краја првог полугођа ове године. Докле год нафта остаје изнад 100 долара по барелу, краткорочни изглед за злато тешко може бити оптимистички – чак и уз инфлациони аргумент. Ограничен пад ипак остаје могућ, будући да ће део инвеститора свакако посегнути за племенитим металом као заштитом од ерозије вредности „фиат валута”.
Злато је ушло у други квартал ове године са јасно нарушеним моментумом, али без техничких сигнала који би потврдили преокрет дугорочног тренда. Исход у великој мери зависи од развоја ситуације на Блиском истоку и њеног утицаја на цене енергената, инфлацију и одговор централних банака.
Ако нафтни шок брзо спласне, простор за опоравак злата постоји. Ако рат потраје, јак долар и инфлаторни притисак ограничавају потенцијал његовог раста. У таквом окружењу, златом се тргује „ниво по ниво” – без јасног једносмерног кретања какво је било у претходном периоду.
***
Питање је да ли је „биковско тржиште злата” завршено? Изгледа да није, према институционалном консензусу. Банка Џеј Пи Морган одржава своју циљну цену злата од 5.000 долара по унци за четврти квартал 2026. године, а Голдман Сакс држи своју прогнозу од 6.000 долара. Структурне подршке – куповине злата централних банака, фискални дефицити САД и геополитички ризик – остају нетакнуте.
У вези прогнозе цене злата за 2026. годину институционални распон се уствари креће од конзервативног сценарија раста од пет до 15 одсто са тренутних нивоа Светског савета за злато, до циља од 6.000 долара за унцу Голдман Сакса. Основни сценарио Џеј Пи Моргана од 5.000 долара до четвртог квартала 2026. године изгледа да је најкредибилнији краткорочни институционални циљ.
На основу једне најновије процене на крају марта ове године, дугорочна прогноза цене злата остаје чврсто биковска, подржана растућим инфлационим очекивањима и повољном монетарном динамиком, која покреће одрживи тренд злата. Структурисана прогноза цене злата указује на 5.750 долара по унци у 2026. години, близу 6.500 долара у 2027. години и цену злата од 8.150 долара до 2030. године, што одражава вишефазно биковско тржиште.
Очекује се привремени пад цене злата, али ове корекције не поништавају ширу прогнозу цене злата. Слабости се посматрају као консолидација унутар структурног узлазног тренда. Инфлациона очекивања, монетарна експанзија и динамика валута заједно појачавају наведену прогнозу цене злата, подржавајући њен континуирани раст у другој половини ове деценије.
