Подешавања / Settings

Чини ми се да су се Шешељу највише обрадовали они који су га послали у Хаг. Никада нисам имао разумевања за његову политичку матрицу, али не могу да кажем да нисам задивљен његовом истрајношћу

У „Европи“ је већ нешто другачије. Пред јавношћу се куну да је све „транспарентно“ да се игра по јасним правилима, а после се испостави да се ради о банди лопова и лицемера којима ни част ни закон не значе ништа.

Само када је српско право на језик и ћирилицу у питању, као што је то у Вуковару или Црној Гори случај, не постоје никави европски демократски закони о заштити. Управо је чланство Хрватске у ЕУ произвело нови и највећи талас прогона српског писма и српства уопште.

Србија је постала поприште геополитичког окршаја Запада и Русије. Након посјете Путина и видног одушевљења Београђана, услиједио је састанак европског огранка Трилатералне комисије у Београду. Иако раније припреман, тајминг састанка је пажљиво одабран, како би био потиснут ефекат Путинове посјете.

Русија је за Европу вековима била, или предмет злобних подсмеха, или страшно страшило. И потпуно је искључено да ће Европа, уколико се нађе пред избором, Русију ставити испред Америке.

И све би то било још и симпатично да није, рекох, реч о Александру Вулину, безгрешно зачетом на некој од седница ЈУЛ-а својевремено, док је овај исти Алек мантрао о слању добровољаца за Ирак, Иран, Египат и остале дестинације, к’о промотер неке туристичке агенције.

Као хришћани ми смо позвани да своје постојање у потпуности саберемо у Христу и тежимо речима Апостола који каже „Ја више не живим, него живи у мени Христос“ (Гл. 2,20)“ Онај који своје биће заснива на биологији, на страстима и злоупотреби слободе недостојан је Тела и Крви Христове осим ако одлучи да промени свој начин живота.

Медијски мрак у Србији се повећава пропорционално расту страха режима Српске напредне странке. Другачије је немогуће објаснити срамотно извештавање свих великих штампаних и електронских медија о митингу Српске радикалне странке у Београду.

Познато нам је да ароганција није страна духу западне цивилизације, али господу амбасадоре треба непрекидно упозоравати да је време да престану са наметањем културног расизма Србима, да схвате да њихова усахла цивилизација уских погледа није нипошто узор ни једном истинском Србину.

На ситној јесењој киши аветињски штрче остаци преградних и носећих зидова хале која је некада била технолошко срце фабрике „14. октобар“ из Крушевца. Остаци три главне машинске глодалице „борверк“ вире из шибља и корова попут крстова на сеоском гробљу.

Само онај ко је био или је сада на челу мале државе, малобројног народа, зна каква је мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, највише позиције представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску.

Након 14 година тих „реформи“ које надгледају странци, или боље речено нама мање наклоњени део међународног фактора, наша привреда се нашла у изузетно тешкој ситуацији, готово пред банкротом, а данашња индустријска производња је око 40 % оне од пре четврт века.

Ако ви, децо моја, тако наставите.. ко ће унуке да нам прави.. На кога тестамент да насловимо?

Бољи си од њега? За**би нож, за**би шипку.. узми гитару.. узми рекет.. докажи да си бољи..

Православни народи су по распаду биполарног уређења светског политичког система почели да лутају. Ушли су у ципеле које нису њихове, отворили су врата за вредности које су туђе.

Уочи посете Путина, потпредседник САД Бајден је трипут разговарао са премијером Србије Александром Вучићем. Разлог за такву „узнемиреност” био је, разуме се, јасан, али Србија је очито показала свој однос према дешавањима око Русије.

Лако је вријеђати неку земљу гдје си гост, као садашњи албански премијер, и правити се важан, када се иза себе има НАТО, Брисел, крстареће, „интелигентне ракете“, пријетње санкцијама, уцјенама, и слично. Али ствари на бојном пољу, упркос надмоћи непријатеља, нису баш увијек тако стајале. Подсјетимо се недавне хисторије.