Подешавања / Settings

Док србски народ троши деценије свог прескупог времена и неизмерну енергију родољубивих покрета, појединаца и понеких часних лидера на хомогенизацију свог расутог и подељеног народа – други народи око нас усмеравају већину своје енергије на лобирање и придобијање моћних савезника, који ће подржати њихове интересе.

Случај воза у Грделичкој клисури најбољи је доказ како се монтира прича уз помоћ видео-снимака. Амерички борбени авион бомбардовао је воз број 393 на линији Ниш–Ристовац 12. априла 1999. у Грделичкој клисури. Објашњење генерала Веслија Кларка, команданта НАТО-а,

Турска политика „нула проблема са суседима“, доживела је фијаско те је чињенично стање „нула пријатеља, бесконачно проблема“. Једноставно Турска под Ердоганом губи старе савезнике не стичући нове.

Ни за Русе ни за Амере Србија није у реду најважнијих држава. Али, кад се речи „Србија“ придружи „НАТО“, акције Србије расту.

Избори још увек нису расписани, прича се да ће бити крајем априла. Као гласач покушавам да закључим за кога треба гласати, какав програм треба подржати? Програм? Да ли га било која странка има? Прошлост је показала да сви имају „обећања“, па зар је потребно народу, који сваки пут буде преварен, понудити још нешто?

Предузетник у свему види шансу и интуитивно зна да је она ту, на дохват руке, само је прекривена слојем прашине коју треба обрисати па да она заблиста у пуном сјају. На крају крајева предузетнички дух је остао непромењен миленијумима. Шта је то онда предузетник у древној Месопотамији знао па и овај данашњи зна, те га то знање чини изузетним!?

Одавно ништа нисмо чули о Србији. Али Србија је наш бол. Одважна, непоколебљива православна земља. Зачаран до смрти, огољен мукама и поносу словенски народ који није обарао главу ни пред отоманским господарима, ни пред америчким Новим светским поретком. За нас је пример и у нечему прекор. Срби су једини народ који истински воли Русе. И све памти, и све прашта. Није готово. Они који познају историју великог српског народа схватају да са њим никада неће бити „готово“. Он прима страшне ударце судбине, али сваки пут поново устаје. Срби су и у томе слични нама. Ми стижемо до последње црте, чак залазимо иза ње, али се потом опет враћамо у историјски битак – после пораза, револуција, Смутних времена. Тако дишу словенске груди – удах / издах. На издаху уздрхти свет.

Повод за ову колумну је текст једног од водећих режимских аналитичара – Драгомира Анђелковића, који је објављен у „Вечерњим новостима“ 23. фебруара под насловом „Нова НАТО замка“[i]. Е, сада, неко ће запитати – због чега перјаница режима заслужује било какву пажњу и трошење времена, када нам је преко главе дневно коментарисање Вучића и његових министара?

16. фебруара, говорећи у Европском парламенту у току своје посете Бриселу, министар иностраних послoва Ирана Мохамед Џавад Зариф је упозорио Саудијску Арабију (КСА) због размештаја копнених снага у Сирији, изјавивши да ће мешање Ријада у сиријски конфликт бити оцењено као кршење међународног права. У тим речима било је сакривено упозорење саудијским властима о забрани мешања у војне сукобе у Сирији. Међутим, остаје отворено питање колико је уопште могуће потпуно учешће саудијских оружаних снага у овој војној операцији.

vucic-dogovara-izdaju-srbije-s-nvo-kurvama

Премијер Вучић је имао још један бриљантан наступ. Он је упозорио „да поново постоје они који би да показују мишиће и неодговорно позивају да идемо алтернативним путем, што је политика којом је наша нација једном већ била доведена на ивицу опстанка.

Позив на јавни линч уз додатно спиновање јавности против легендарних ратних команданата, у функцији наставка специјалног рата против Републике Српске.

Одмах после изјаве министра Селаковића, да је обдукцијски налаз са ВМА показао да су економски аташе Слађана Станковић и возач амбасаде Јовица Степић страдали од последица денотација, Пентагон је изашао са ставом да њихова „фотографска” анализа оспорава закључак српских форензичара.

Најава да ће у Србији немачки трговниски ланац „Лидл” ускоро да отвори 20, а затим и 100 продајних објеката, могао би заправо да буде смртосносни ударац домаћој прехрамбеној индустрији, али и домаћим трговинама.

ММФ је, суштински, представник клуба поверилаца и њихових интереса, и ту је почетак и крај његове улоге. […] Влада Србије, као и већина саветодаваца, одушевљени су сарадњом са ММФ-ом, тим више што ће ММФ послужити и као изговор за серију непопуларних мера које тек следе. Превладава веровање да је ММФ глас разума и бољи чувар […]

Српска јавност је коначно дочекала да врховни командант њене оружане силе, председник Републике Томислав Николић, проговори о војним питањима „осећајући потребу да јој се обрати“, како је сам истакао у уводу ауторског текста у „Вечерњим новостима“[i]. Наглашавајући да то не чини како би се, јелте, правдао, „већ зато што постоје бројне малициозне и нетачне информације и интерпретације Споразума“.

ВОСТАНИ СЕРБИЕ! ДАВНО СИ ЗАСПАЛА! УСТАНИ И СРБЕ ПРОБУДИ! НАТО У СРБИЈУ ДОЛАЗИ!

Као слободан човек у „слободној земљи“, размишљајући и расуђивајући о приликама које се тренутно догађају у нашој земљи, осећам се забринутим за слободу свога народа и за част храбрих људи изгинулих и страдалих током НАТО агресије, не тако давне и мрачне 1999. године.