Подешавања / Settings

На вашим вратима су се, ових дана, можда појављивали ликови који су захтевали да се изјасните да ли ћете гласати за Вучића или не. Чак су, понегде, тражили и да снимају изјаве престрашених људи о премијеру. Јасно је да овакав притисак на српске грађане није виђен од појаве секташа који иду од врата до врата и причају о скором „Јеховином царству“ које ће, за „изабране“, на земљи трајати хиљаду година.

У окупираној Србији у недељу ће се одржати трећи парламентарни избори за 4 године. Многи Срби ће тог 24.априла отићи на гласање, исто као што су то учинили и 16.марта 2014. или 6.маја 2012.

Није ли, најблаже речено, мало необично да премијер Вучић, што лично, а што преко својих верних таблоида, непрестано понавља како „само што није изгубио изборе“, а да, истовремено, агенције објављују да има подршку од преко педесет одсто опредељених бирача, а тај проценат се у неким истраживањима понекад пење и до 54–55 одсто? И није ли гротескно да Александар Вучић поручује како „нигде нисте могли да видите да злоупотребљавам функцију премијера у кампањи и говорим лоше о својим политичким противницима“, а да се практично комплетан информативни програм српских медија (сем морбидне медијске експлоатације трагичне судбине оне младе жене из Борче) свео на промоцију његових различитих предизборних активности?

Либански Хезболах, шиитска групација, 1989. године, унела је једну суштинску промену у свој унутрашњи систем, која јој је омогућила да престане да буде само једна милиција, и да се претвори, четврт века доцније, у најважнију либанску политичку и војну организацију, и једну од најутицајнијих на Блиском истоку.

Народ и бирачи не одлучују ни о чему. На референдуму се гласа, примерице, за устав, али он је претходно морао да добије „бефел“ од Брисела и Вашингтона (тачније, од „Венецијанске комисије“).

После текста који је био реакција на гостовање Миле Алечковић код Милана Миленковића, госпођа Мила је гостовала код Теше Тешановића где је изнела своје незадовољство написаним. Није могла госпођа Мила да се одбрани од истине, па је онда на највулгарнији начин вређала потписника текста, моју маленкост. Користећи речник који не приличи професору, а ни жени у позним годинама, госпођа Мила је показала да нема аргументе већ да све своди на вређање.

Представници српске власти воле да истичу како Србија развија добре односе са Вашингтоном и Бриселом с једне стране и са Москвом с друге стране, односно како је Србија војно неутрална земља и не жели да се сврстава ни у један војни блок.

У свакој предизборној кампањи било је нефер потеза и прљавштине. Било и биће. Али, ово што напредњаци раде до сада није забележено. И никада неће.

Још једном се на делу показала способност манипулације Александра Вучића. Скоро неприметно, у време предизборне трке, када свака странка с највећом острашћеношћу тражи начин да допре до гласача и начин да му се представи на допадљивији начин у односу на своје конкуренте, Велики Вођа је подметнуо још једно кукавичје јаје свом народу. Овај потез неки медији су пренели без икакве оцене или конотације, други су пак сматрали да је то знак бављења премијера неприоритетним стварима за српски народ на Косову, али нико није уочио његову подвалу Србији, која ће с временом бити све јаснија широј јавности.

Македонија је сувише мала да би Запад отварао икакав крупан процес само због ње, и сувише значајна да би то остало само у њој.

Гост емисије „Интервју“ био је проф. др Слободан Комазец, највећи српски монетарни и економски стручњак. Господин Комазец је редовни професор јавних финансија и банкарства који је предавао на готово свим универзитетима бивше Југославије. Више од 15 година радио је као руководилац у више великих пословних банака Југославије. Објавио је преко 900 радова у домаћим и […]

Гост емисије „Интервју“ била је проф. др Мила Алечковић, која је до сада у своју биографију уписала дипломе клиничке психологије (Београд) и антрополошке психијатрије (Париз), докторат на Универзитету Сорбона, титулу мајстора хата јоге и низ других признања. Кћерка је књижевнице Мире Алечковић и сликара и архитекте Саве Николића, од којих је, каже, наследила оно најважније […]

Ко сте, бре, Ви, Душане Теодоровићу, председниче некаквог Одбора САНУ за високо образовање да тврдите како је докторат Синише Малог плагијат, и то најстрашнији!

Пре пар месеци Вучић је у неком од својих интервјуа рекао како на изборима не може бити изненађења, и да су избори „математика“.

Сви Јевреји у свету због историјског сплета околности једнако размишљају, али локално делују. Познавао сам угледне загребачке интелектуалце Јевреје, др Слободана Ланга, Славка Голдштајна и Михајла Монтиља. Ланг и Голдштајн често су долазили у редакцију листа „Данас“, а господина Монтиља, који је радио у протоколу републичког Секретаријата за односе с иностранством у Загребу, сретао сам на дипломатским коктелима. Увек је био елегантан с „армани“ краватом и златним „ролексом“. И Слободан Ланг и Славко Голдштајн подржали су 1990. године долазак на власт Фрање Туђмана, истина с малим резервама због неких ставова о јеврејском питању у његовим књигама.

Има ли, беше, Лазански неко одликовање?! Где њега да прескочим, куку, човек извештавао са Солунског фронта, Кајмакчалана, био дописник с Косова поља током битке, директно се укључивао у програм током опсаде Стаљинграда.