Подешавања / Settings

Не знам како вам се чини разлог: зато што је Бојан Пајтић позвао гласаче Демократске странке да то учине на бирачким местима где се понављају избори? Слажем се да то није неки разлог. Али има далеко бољих.

Да ли су избори 2016. били поштени? Постоји више показатеља да су ови избори, као што сам написао у прошлој колумни, били најмање поштени после оних 24. септембра 2000. године. Да подсетим, након септембарских избора 2000. године било је чак шест скупштинских избора (децембар 2000, 2003, 2007, 2008, 2012. и 2014. године) плус шест председничких […]

Кад наступи одсудан тренутак, ко ће у РС бити надахнут патриотском свирком трубача који зраче марифетлуцима, а не искреном ревношћу?

Након парламентарних избора 24 априла ствари су се у Србији, односно тачније Народној скупштини нешто промениле, али не превише. По предвиђањима које сам дао и у текстовима уочи избора, како сам најавио више пута састав парламента би требало остати (у постојећим изразито недемократским условима у земљи) сличан оном претходном, с том разликом да у њега улазе листе СРС и листа ДСС-Двери, а за толико сам приближно сматрао да ће СНС имати мање мандата, и то се обистинило.

О, гнусне ли лажи: момци с фантомкама и бејзболкама упали у Савамалу, малтретирали народ и порушили нешто од кућерака што се запатило на ободу „Београда на води“…“

Хљеб и со. Прво чиме треба послужити цјењеног госта и пријатеља. Да ли Србија и њени грађани третирају мигранте са Блиског истока као госте и пријатеље?

Берлински Конгрес 1878. године мјења границе на Балкану. Аустро-Угарска добија Босну и Херцеговину (БиХ). Праве се планови за стварање „босанске нације“.Настојало се да у ту нову нацију уђу народи све три вјере у БиХ. Срби у БиХ били су већ национално свјесни. Римокатолици у БиХ нису имали развијену националну свијест, па су се идентификовали по својој вјери. Бошњаштво је стога било упућено углавном на муслимане.

Одмах да кажем најважније и очигледно. Ово су били нелегитимни избори. И једино чисто решење би било њихово потпуно понављање, уз делимичну измену изборног законодавства, као и међународну контролу – а можда и организацију – једне мешовите комисије ОЕБС-а, Европске уније и Русије. Такво решење не би било никаква „дестабилизација“ и „десуверенизација“, већ, напротив, вероватно једини начин да се даља дестабилизација спречи, да се поврати изгубљено поверење у институције, а политички процеси врате у нормалан колосек. У противном, вероватно нећемо скоро имати оно што је минимум минимума политичке стабилности и реда – изборе у чији исход се не сумња и који, са више или мање ентузијазма, признају све заинтересоване стране.

Проевропска опозиција вади нови кец из рукава – Русију. Тачније, проруску коалицију „Двери-ДСС“.

Зашто је за Србију важна позадина изненадне смене шефа BND и зашто она осликава могућности Немачке у Европи?

Као и обично изборни материјали се по ко зна који пут пребројавају, резултати се „драматично мењају и ажурирају“ сваког сата за по неки промил подршке овој или оној странци али … у суштини све је већ сада јасно, карте су подељене а овај постизборни хаос је само уобичајени начин да се народ полако суочи са ситуацијом.

Свидело се то неком или не, Русија под водјством Путина поново је успоставила статус респектабилне глобалне силе. У том контексту смешно делује изјава бивше америчке секретарке Медлин Олбрајт како је Русија заправо Бангладеш са атомском бомбом.

Лидер радикала добро зна да постизборна криза није избила због посета америчког амбасадора опозиционим странкама у изборној ноћи, већ због наше неспособности да поштено пребројимо гласове.

Како су изборни резултати унели општу конфузију у измучено српско бирачко тело.

Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину.

Примарни циљ на дуге стазе сваког припадника српског народа (ма где се налазио) јесте стварање Уједнињеног Српског Краљевства у његовим историјским и праведним границама, онако како је то записано у Лондонском уговору из 1915. године.