Подешавања / Settings

Изјава председника Владе Србије Си-Ен-Ену да је Гаврило Принцип изазвао Први светски рат, и да сад Срби, под његовим вођством, никад неће правити проблеме на Балкану само је наставак Вучићевих досадашњих конвертитских изјава у медијима држава које су нанеле највећа зла Србији и србском народу

Настрано извештавајући о трагедији једне девојчице и њене породице, они који нас по потреби тиража, власника у иностранству и импулса Брисела убеђују да истовремено напредујемо и назадујемо, кад-како,успели су пуцњима у леђа емоција да одврну привремени друштвени вентил, неопходан за смањењетренутног стреса нације. Бубњеви одмазде и смртне казне нису део европских вредности, али су згодна тактичка алатка за пражњење беса социјално и економски укопаних на европском путу.

У маниру одговора “Зато“ на питање “Зашто?“, СНС наставља да одговара на критике опозиције. Странка која је у власти од половине 2012. године и даље налази сва оправдања за актуелне проблеме у греховима претходника.

То је нова улога славе: да буде отеловљење не наде и ведрине, већ пропасти, да славни забављају народ, а онда страдају за народ

Вероватно је прави циљ његовог рашомонског екскурса да нанесе још једну увреду Српској Православној Цркви, њеном поглавару и целом српском народу, поредећи нас са децом из забавишта, која све раде „из ината”.

За Запад то можда и нема неку вредност, можда код њих циљ оправдава средства. Србин то не може да прихвати, правила по којима он живи морају да прате његову суштину. Суштина Србина је његов хришћански дух.

Оно што нам је поново заједничко јесу неправедне оптужбе које трпе и Русија и Србија од неколико западних држава, чланица НАТО-а. Овај центар моћи покушава да свима одреди шта је то добро, а шта лоше, с тим да и једно и друго могу да се измене према интересима њихове дневне политике. Посебно нам је тешко што са тим центром моћи не можемо постићи договор: тај центар моћи никако да се определи да ли ће поштовати принцип територијалног интегритета држава или права народа на самоопредељење, односно то зависи од његових дневнополитичких потреба, тако да је положај и Србије и Русије једнако незгодан у читавој тој ситуацији. Могао бих о овоме још доста да

Опстанак Новорусије залог је за добро равноправнијег светског поретка и независности и слободе малих држава

Данашња друштвена наука усклађена је са политиком западних полицијских држава

Нису они издајници, они су несрећници, каже сељак из околине Рашке. Нису они издали нас, они су издали себе, каже други сељак из Ужица. Хоће ови нови на власти да управљају државом Србијом, и то сами, а јавно нам признају да немају квалитетне, стручне и поштене људе и кадрове, да управљају макар Епсом, Телекомом и Дунавом, каже трећи ссељак из околине Пожеге.

Да ли смо ми овдје опсједнути “теоријама завјере” или нам споља често сервирају “самоиспуњавајуће прогнозе”? Покушаје домаћих аналитичара да проникну у скривене игре међународних протектора око будућности БиХ, евроамерички високи и средњи представници и ниски домаћи трабанти обично дисквалификују као измишљотине илити “теорије завјере”.

Као што је углавном познато, провидна медијска представа чији су главни актери били Александар Вучић и Мајкл Кирби резултирала је тиме што се српски премијер, на прозивање америчког амбасадора, придружио општој западној медијској хистерији против Русије јасно нагласивши да „Србија признаје територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим“.

Међу њима нико није чинио по својој вољи, него су сви у једном Светом Духу заједнички тражили вољу јединог Господа Исуса Христа, који је рекао: Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла (Јн.6,38), коме и каже: Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене, да сви једно буду (Јн.17,20-21).

Кад год се у свету догоди опаки злочин, овај у Гази је холокауст, онда нам владари света шутну на насловне странице својих медија неизлечиву болештину

Успеси исламских радикалиста – сунита, који себе називају Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), обећавају да озбиљно прекроје политичку карту Блиског Истока. Међутим, шта је то у ствари ИСИЛ? Шта је натерало непомирљиве непријатеље, баасисте и вехабите, да се уједине?

Иако је јавни сектор код нас под континуираним нападом скоро већ петнаест година, промена владајуће гарнитуре 2012. године је, са доласком Српске напредне странке на власт, донекле неочекивано заоштрила ову тенденцију