Подешавања / Settings

ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.

Имајући у вези с тим и Марсељски атентант на витешког краља Александра Ујединитеља, којег су сценирали и режирали масони, наци-фашисти и комунисти, поменули бисмо италијанску историчарку др Мирелу Колариети, која је у Београду 1984. године на Петом међународном конгресу балканолога поднела научни елаборат под насловом Фашистичка Италија и атентат на Краља Александра 1934. године, у којем дословно стоји:

Османски султан Мурат И, погинуо је 15. јуна 1389. у Косовској бици и тим поводом је организована церемонија сећања на њега у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, крај Приштине

Како су Аустроугари покушали да пређу Дрину с Баном Јелачићем док их Брка није ухватио у потковицу која се и данас проучава као генијални маневар.

НА недавно одржаној комеморацији поводом 70. годишњице ослобођења нацистичког логора Дахау, међу 130 преживелих логораша био је и Никодије Митровић (87), из Београда. Као и претходна три пута када је после ослобођења обилазио ово злогласно стратиште, отвориле су се старе ране. Тешке слике патње, страдања, призора беспримерног човечјег зла…

Косовска Митровица – Поново су се мука и болест, поред тешке и убоге сиротиње, надвиле над породицом Радивојевић из Бошњачке махале у Северној Косовској Митровици.

Једна фотографија, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувек је постала симбол антифашистичке борбе и херојства народа Козаре и Поткозарја. Реч је о фотографији мајке Милице Тепић, која децу спасава фашистичког терора и злочина, бежећи и скривајући се планином Козаром и њеним обронцима.

НЕКАДА место за дивљење, Бели двор на Дедињу, сада је руина. Кров прокишњава. Делови фасаде отпадају. Зидове, али и вредне уметнине и намештај једе влага. Двор већ шест година нема грејање, исто толико је без воде. Због небезбедних инсталација струја је искључена, ради само неколико сијалица. Уколико се ништа не предузме, ово здање ускоро неће смети да се користи.

Због партијског карактера своје војске Тито је имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србији, а поготово у другим деловима Југославије, представљали више аутономне територијалне герилске јединице него праву субординисану војску. Тај проблем Михаиловића је затекао и у лето 1944, у јеку одсудне битке за Србију:

Војни историчар Бранко Богдановића пронашао је сведочанство из 1876. италијанског добровољаца Ђузепеа Барбанти-Бродана који је 21. септембра те године посетио конак у Топчидеру и видео „куршум око кога је била згрушана крв, а који је био извађен (из тела Михаила Обреновића) управо овде (у Конаку) чим је био рањен“.

Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5.000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су – миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су, дакле миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили!

Ратна 1994. година, гробље у Доњим Миљевићима (Сарајево). Руски добровољац Александар Шкрабов, седи поред гроба свог ратног друга из 3. Руског добровољачког одреда Војске Републике Српске.

Уводна напомена: Како је централни догађај Косовске битке страдање султана Мурата и витешко дело Милоша Обилића на неки начин завијено вековним велом тајне, то се овом догађају ваља вратити аналитички кроз ондашње, средњовековне вредности и дух части. Тако ће се потпуније спознати суштина и истинитост тог, по нас и данас одсудног аспекта те битке.Из тог средишта засијаће и значај и обавеза Обилића духа у Српству.

Колико платана има у Требињу? – питао је један професор студента. Завладао је мук. Професорова реакција на изостанак одговора је била – враћени индекс. И то без објашњења. Јер, у граду платана мора да се зна чаробна бројка која га одређује – 16.

На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони изнад града, као и експлозије и дим од последица бомбардовања.

Један је Џејмс Клугман, задужен за обавештајну делатност и координацију југословенске секције СОЕ а други је Фицрој Меклејн, агент СОЕ који је био распоређен код Тита у Врховни штаб НОВЈ који су својим играма допринели да Михаиловић буде стрељан.