Pročitaj mi članakČini se da je ovaj kamp zamišljen kao neka vrsta rezerve Srpskoj naprednoj stranci za momenat kada popularnost te stranke počne da pada. Sada je evidentno predsednik Srbije najviše ugrožen otkako je došao na vlast i zato mu je potrebna nova potvrda da postoji lojalnost svih onih koji su ga do sada podržavali. Makar oni bili u ograđenom prostoru. Vučić sam sve kreira, oni su izvršioci.
Председник Александар Вучић изјавио је да је „напад блокадера“ на Ћациленд, који је назвао симболом слободе и отпора Србије, био очекиван после њиховог „дебакла“ у Новом Саду.
– После вишеструко мањег броја људи од очекиваног, нису могли да донесу било какву паметну и смислену одлуку, као и мучења људи после годину дана тортуре и малтретирања Србије. И онда, наравно, нервоза и хистерија да дођу до изражаја и разуме се нечији туђи утицај – решили су да нападну симбол слободе и отпора и свим притисцима, симбол постојања Србије, а то јесте Пионирски парк или како га већ сви популарно зовемо Ћацилед – рекао је председник Србије.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Шта то шаторско и ограђено насеље има да тражи испред Народне скупштине већ пола године? Колико је до сада таквих ограда и зидова сазидано само да би били прескочени или – што је најелегантније решење – заобиђени? Само, докле? Било је тих зидова и ограда тушта и тма у историји и нити један једини није постигао сврху. Те зидове су по правилу подизале разне сорте проданих душа.
Швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг објашњава суштину „Ћациленда“.
– У стварности, шаторски камп не насељавају студенти. Најчешће делује напуштено. Он оживи само када режим позове на контрапротесте. Тада су, међутим, углавном присутни чланови Српске напредне странке, раме уз раме са сиромашнима и криминалцима – наводи овај часопис.
Бошковић: Нису издржали ни 24 сата да се не уваљају у блато, ту се најбоље сналазе
Бивши капитен кошаркашке репрезентације Србије Владимир Лучић огласио се на друштвеним мрежама поводом ситуације у Србији, са посебним освртом на догађај од недеље увече, када је испред Народне скупштине пуштена песма у којој се налази стих „Пошла мајка сина да потражи“. Лучић је одлучио да се огласи на Инстаграму где је прозвао „ћацад“, како је назвао оне који се налазе у такозваном Ћациленду.
– Док мајка тражи правду за дете које више никад неће загрлити, јер већ годину дана нико није одговарао – у обору, ћацад за пар хиљада динара пева „Пошла мајка сина да потражи“ – написао је Лучић.
Оно што преносе медији и оно што се догађа у институцијама, у Скупштини, у Влади, било где, заправо један колапс режима, једна је општа деструкција и доказ да се Србија у ствари задавила у обнови идеологије која више нигде не постоји. То подразумева и стварање Ћациленда. Такво заштићено насеље је могуће само у друштву у коме више нема правила, нема морала, нема емпатије и ниједног поузданог критеријума. Идеја је о саборности, која позива Србе да буду јединствени и да стану сви у оне пољске нужнике у центру српске престонице. Као и пре много година, и данас највећу одговорност за приказ бесмисла Ћациленда сноси недорасла пасторална елита која још увек држи исти час патриотизма.
