Pročitaj mi članakPredstavnik “studenata koji žele da uče” Miloš Pavlović nedavno je najavio da će studenti koji se protive blokadama stupiti u štrajk glađu ako do 1. juna fakulteti ne počnu sa radom. On se, po dogovoru, sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem danas u 11 časova. Na njihovom sastanku, Vučić ih je zamolio da ne stupe u štrajk i obećao im da će ući na fakultete. “Studenti 2.0” doneće konačnu odluku naknadno, ali ukoliko ostanu pri stavu da stupe u štrajk, čini se da ćemo ponovo svedočiti neslavnoj istoriji gladovanja naprednjaka.
Штрајк глађу који су Ћаци својевремено најавили, још није реализован. Како је Павловић рекао, њега је Вучић 31. маја замолио да не донесу финалну одлуку о штрајку глађу док се не виде и не разговарају са њим.
„Данас нам је стигао позив из кабинета председника Србије Александра Вучића за састанак који ће се одржати сутра у 11.00. Ми ћемо из поштовања према нашем председнику тако и урадити и финалну одлуку о даљим корацима донећемо након тог састанка“, рекао је Павловић.
Студенти су се са Вучићем састали данас у Председништву. Том приликом, Вучић је студенте замолио да не ступе у штрајк, а они су поручили да ће размислити о томе.
„План блокадера је био да јуче изађе 500 хиљада људи широм целе Србије, колко је било, око 30 хиљада, мање од хиљаду по великим градовима? Све у свему тужни скупови. План им је да ремете изборни процес у Косјерићу и Зајечару, да организују групно гладовање, имамо и аудио снимак, ја вас молим да не учествујете о томе. Ви сте озбиљни момци, то можете да радите у ситуацији тоталног очаја“, навео је Вучић и обећао студентима који само желе да уче да ће моћи да уђу на своје факултете када крену испитни рокови.
Знамо да функционерима СНС-а штрајк глађу и жеђу није непознат. Од формирања ове странке имали смо неколико примера а неки од њих обележили су њихову дугогодишњу власт.
Незабораван штрајк Томе Николића
Сетимо се априла 2011. године и најпознатијег штрајка глађу и жеђу у историји напредњака. Тадашњи председник Српске напредне странке Томислав Николић гладовао је осам дана. Његов мотив тада је био, гле ироније, да се распишу ванредни парламентарни избори. И поред свега, његов политички циљ тада није био испуњен.
“Ако сам овим успео да покренем савест и свест макар грађана Србије и не рачунам на свест и савест власти, мислим да сам учинио доста”, изјавио је из болничке постеље Николић.
Њега је том приликом посетио тадашњи председник Србије Борис Тадић. Он је Николића молио да прекине штрајк.
“Моја молба је да прекине штрајк жеђу и глађу, јер ни он није приватно лице већ особа која заступа јавни интерес. Уважавам лични приступ и то лично право, али је моја молба, и он то добро зна, да се не успоставља преседан у јавном понашању који нас води на странпутицу“, истакао је тада Тадић по изласку из просторија посланичког клуба напредњака.
Са једне стране „Двери“, са друге СНС
Готово деценију касније, 10. маја 2020. године на степеништу Народне скупштине штрајк је започео и бивши председник странке “Двери” Бошко Обрадовић. Он је штрајковао глађу 11 дана. Његови захтеви били су да власт позове опозицију на дијалог и да се за шест месеци помере парламентарни и локални избори.
Одговор власти на његове захтеве био је контраштрајк. Са друге стране улаза у српски парламент, сели су посланици СНС-а Сандра Божић и Александар Мартиновић.
“Доказани фашиста и насилник Бошко Обрадовић ступио је у штрајк глађу. Зато ћемо Сандра Божић и ја изаћи испред Скупштине Србије и ступићемо у штрајк глађу док тужилаштво и судови не буду реаговали на оно што је он радио пре два дана испред парламента и док се такозвани независни медији не извине Маријану Ристичевићу за кога су тврдили да је имао нож у рукама током инцидента. Ми ћемо овим доказати да фашисти не могу да победе у Србији“, рекао је Мартиновић, шеф скупштинских напредњака, алудирајући на сукоб који се десио испред Скупштине Србије када су, припадници “Двери”, наводно претукли народног посланика Маријана Ристичевића, а на снимцима који су касније емитовани види се да је Ристичевићу био исцепан сако.
Рођендански штрајк глађу
Последњи напредњак који се одлучио на овакав корак био је кандидат за посланика на листи „Србија не сме да стане“ Угљеша Гргур. Он се 23. децембра 2023. године одлучио да ће одбијати храну и воду. Гргур је на свом налогу на друштвеној мрежи Фејсбук објавио да је ступио у штрајк глађу и жеђу да би, како је навео, одбранио изборну вољу грађана. Заправо, ово је био својеврсни одговор на штрајк глађу потпредседнице Странке слободе и правде Маринике Тепић, која се на овај корак одлучила бранећи изборну вољу грађана.
„Данас, на мој рођендан и дан када је по старом календару рођен велики Владика Николај Велимировић, штрајком глађу и жеђу почињем одбрану изборне воље мог народа и одбрану мог председника од српских душмана који би да нам забране да будемо то што јесмо – Срби. Радим ово за десетине и десетине хиљада оних који су мене подржали на овим изборима и милиона оних који су подржали председника. Србија не сме да стане, за Србију се живот даје и Србија нема цену. Нека то буде јасно свима који мисле да је Србија шака пиринча па да је позоба свака врана“, навео је Гргур у објави.
Сви се сећамо и штрајка глађу у који је ступио и главни уредник листа Информер Драган Ј.
Вучићевић. Он је у априлу 2023. године по уласку у Окружни затвор на издржавању шестомесечне казне започео штрајк глађу. Вучићевић је одбио да плати новчану казну због увреда упућених новинару Југославу Ћосићу које су објављене у поменутом листу. Захтевао је да се обави ревизија поступка у којем је осуђен и да се декриминализује увреда. Његово гладовање није дуго трајало, свега једно поподне.
