Američki predsednik Donald Tramp nijednom nije direktno pomenuo Rusiju u svom govoru na zatvorenom sastanku sa liderima NATO-a u Hagu, piše agencija „Blumberg“, pozivajući se na izvor.
Агенција напомиње да је „формулација о Русији пажљиво бирана“ у завршном саопштењу, усвојеном након самита. Лидери неких земаља желели су да се Русија у овом документу назове агресором, али се то испоставило као немогуће.
Уместо тога, у саопштењу се наводи да НАТО сматра Русију „претњом“, истиче агенција, наглашавајући да је то разочарало Владимира Зеленског, који је током целог самита изгледао прилично потиштено.
Према „Блумбергу“, општи утисак из америчког приступа украјинском сукобу је да је Трамп „углавном дигао руке од напора да се постигне прекид ватре“ у Украјини.
Раније је „Блумберг“ известио да је на затвореном састанку са лидерима Северноатлантске алијансе у Хагу Трамп рекао да је ситуација у Украјини „потпуно ван контроле“ и изразио мишљење да „нешто треба предузети“ поводом овог стања ствари.
Макрон позвао ЕУ да размотри дијалог са Русијом: Европа не може да живи у сталној ескалацији
Француски председник Емануел Макрон поручио је да Европа мора размотрити како да обнови поверење са Русијом и створи сопствени безбедносни систем, поручивши да континент не може стално да се наоружава и живи у атмосфери ескалације.
Ова изјава дата је на маргинама самита НАТО-а у Хагу, а пренео ју је кабинет француског председника.
Макрон је истакао да су европски грађани забринути за своју безбедност и да „Европа не може бити у сталној ескалацији, наоружавајући се све више и више“, те да се мора повести озбиљна расправа о дугорочној безбедносној архитектури.
„Данас морамо да се наоружамо јер у овом тренутку заостајемо за Русијом када је реч о војној опреми и средствима. Али истовремено, треба да размишљамо о гаранцијама безбедности за Европу, о структури у којој желимо да живимо убудуће“, рекао је Макрон.
Додао је да би таква безбедносна архитектура требало да садржи ограничења у погледу количине и размештања оружја, слично договорима који су постојали током Хладног рата.
Према његовим речима, уз постојеће потребе за ојачавањем одбране, Европа мора да дефинише и услове под којима би дијалог са Москвом био могућ.
„Морамо да знамо докле смо спремни да идемо у сопственој одбрани, али и какве услове видимо као основу за дијалог са Русијом“, поручио је француски председник.
У међувремену, из Москве су стигли коментари на рачун европске политике. Заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко изјавио је током годишње конференције ОЕБС-а о безбедносној сарадњи да тренутни приступ западних земаља, који укључује војно планирање и све већи притисак, не води успостављању стабилности.
„Украјина се користи као средство за обуздавање Русије, а иза тога стоји непријатељска политика западних земаља“, оценио је Грушко, додавши да Москва пажљиво прати развој догађаја и реагује у складу са сопственим безбедносним интересима.