Pročitaj mi članakOno što je na Tviteru objavio do skoro najbliži Trampov saradnik i najbogatiji čovek na svetu Elon Mask, sada piše i Blumberg. Da je predsednik SAD Donald Tramp bio blizak sa Džefrijem Epštajnom i da se i njegovo ime nalazi u kompromitujućim dokumentima vezanim za veliku pedofilsku aferu, iako je došao na vlast u drugom mandatu obećavajući da će objaviti javno svu dokumentaciju u vezi ove pedofilske afere.
ФБИ је највероватније уклонио име председника Доналда Трампа из докумената везаних за Џефрија Епштајна пре него што је његово Министарство правде донело одлуку да „нема основа да их јавно објави“, наводи се у извештају Блумберга.
Истражитељи су, како се извештава, затамнили Трампово име и имена других истакнутих личности уз образложење да би њихово објављивање представљало „неосновано задирање у приватност“. Према ранијим наводима Волстрит журнала, а министарка правде Пам Бонди у Трамповој администрацији га је обавестила још у мају ове године да се његово име налази у списима.
У јулу су ФБИ и Министарство правде коначно обавестили јавност да неће објавити документа, упркос предизборним обећањима и огромном интересовању јавности за Трампове везе са Епштајном и околности смрти педофила у затвору.
Наложено да се означи сваки документ
Према извештају Блумберга, у марту су агенти ФБИ-ја припремали потенцијалну објаву докумената о Епштајну, при чему су готово 1.000 агената радили у сменама од 24 сата како би прегледали хиљаде страница – укључујући исказе великих порота, истражне белешке и друге списе да не би процурило у јавност нешто што не би смело. Према писму сенатора Дика Дурбина, агентима је наложено да означе сваки документ у којем се помиње Трамп.
ФБИ је открио „бројне везе ка Трампу“, а у документима су се налазила и имена десетина других јавних личности, политичара, тајкуна, глумаца, певача и богаташа свих врста, тврди Блумберг.
Тим агената задужен за захтев према Закону о слободи информација (ФОИА) затамнео је Трампово име и сва позната имена, позивајући се на изузећа од овог Закона који штите личне податке од објављивања у случајевима када би то представљало „неосновано задирање у приватност“. Објашњено је и да је Трамп био приватно лице када је федерална истрага против Епштајна започела пре скоро 20 година. Присуство нечијег имена у документима, напомиње се, не подразумева аутоматски кривичну одговорност.
Трамп је преузео други мандат крајем јануара и обећао да ће „одмах објавити сва тајна документа везана за Епштајна“, а већ у фебруару је Бела кућа предала фасцикле са пре свега јавно доступним документима о Епштајну режимским ботовима и америчким „инфлуенсерима“ који су приказивали да је Трамп већ почео да испуњава једног од главних предизборих обећања. Министарка правде Бонди је и сама тада на Фокс њузу изјавила да је то само „прва фаза“ и да јој на столу стоје додатна документа укључујући и „листе клијената педофила“.
Потом је нагло кренуло затишје… да би у јулу Трампова администрација потпуно преокренула курс, тврдећи да „нема основа“ да се објаве документа, упркос апелима МАГА присталица да то морају да ураде јер је Епштајнова мрежа трговине децом укључивала многе моћне личности.
Ипак, Трампово Министарство правде је званично закључило да „нема основа за даље објављивање“. То је изазвало и бес код његовог до тада блиског сарадника Елона Маска, који је констатовао да је „изгледа и Трамп на списку“ чим неће да објави документа о тако великој афери што је у интересу јавности.
Трампово и Епштајново дуго пријатљство
Министарка Бонди је, према извештајима, лично обавестила Трампа у мају да се његово име појављује у Епштајновим документима. ФБИ и Министарство правде су 6. јула издали заједничко саопштење да неће бити објављена документа која до сада нису била доступна јавности.
Трамп је током предизборне кампање стално обећавао да ће „објавити све ФБИ тајне досијее о Епштајну“, који је званично извршио самоубиство током Трамповог првог мандата 10. августа 2019. и то у затвору док је чекао суђење за трговину малолетним девојчицама.
Смрт Епштајна током Трамповог првог мандата додатно је подстакла сумње о заташкавању у које су наводно укључени високи званичници, пре свега његови блиски пријатељи. Трамп никада није негирао да су блиски пријатељи (тиме су се обојица хвалила у медијима још за Епштајновог живота и често фотографисали заједно на јавним догађајима), али је негирао да има везе са сексуалним аферама и трговином децом.
У међувремену, бивши Трампов адвокат и садашњи заменик Трампове министарке правде Тод Бланш, недавно је урадио велики затворски интервју са Епштајновом сарадницом Гилејн Максвел. Она је у Бајденовом мандату (2021.) осуђена за трговину малолетницама и тренутно издржава казну од 20 година. Њени адвокати су затражили да јој се омогући извесна правна заштита уочи сведочења пред Одбором за надзор Представничког дома заказаног за 11. август — и поново су апеловали на Трампа да јој додели председнички опрост односно помиловање.
Трамп је поднео тужбу за клевету вредну 10 милијарди долара против Волстрит журнала, његових издавача и Руперта Мардока због чланка у коме се тврди да је Трамп Епштајну 2003. године послао рођенданску честитку са вулгарном поруком.
Клинтонови позвани да сведоче о Епштајновој педофилској афери
Бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари добили су судске позиве од Конгресног одбора који истражује случај покојног сексуалног преступника Џефрија Епстајна.
Републиканац Џејмс Комер, председавајући Надзорног одбора Представничког дома, издао је судске позиве Клинтоновима, као и за још осам утицајних особа.
Одбор тражи информације о Епштајновој прошлости, након што је администрација председника Доналда Трампа одлучила да не објављује федералних досијеа о овом случају. Ово је изазвало огромно огорчење међу Трамповим присталицама и многим демократама, који су одбили да прихвате изјаву министарства правосуђа да у Епштајновим досијеима не постоји „инкриминишући попис клијената“.
Усред раскола између Трампа и неких његових присталица око Епштајна, одбор у Конгресу, састављен од демократа и републиканаца, недавно је гласао за издавање судских позива.
Сведочење Била Клинтона о Епштајну планирано је за 14. октобар. Његова администрација претходи истрази против овог педофила, али критичари Клинтонових већ дуго сумњају да је био на списку клијената и посећивао Епштајново острво.
Портпарол Клинтона је још 2019. јавности саопштио да је Клинтон четири пута путовао Епштајновим приватним авионом 2002. и 2003. године, као и да се састајао са њим у Њујорку 2002. године. Клинтон је такође посетио и Епштајнов стан у Њујорку у то време.
Позивајући се на записе о летењу, амерички медији су раније известили да је Клинтон летео Епштајновим авионом најмање 26 пута, често без пратње и припадника Тајне службе, пише BBC.
Kлинтонов портпарол је 2019. године рекао да Бил „не зна ништа о страшним злочинима за које се Џефри Епштајн изјаснио кривим на Флориди пре неколико година, нити о злочинима за које је недавно оптужен у Њујорку“.
