Pročitaj mi članakSvaki skup Aleksandra Vučića postaje očekivano tužan. Uzalud on upozorava prisutne na "sile mraka i bezumlja“, prisutni nešto nisu bili voljni da se uzbuđuju. Nije pomoglo ni ono Slobino "Volim i ja vas" izrečeno kurtoazno. Taktička logika je jasna, ali je reč o samoubilačkom političkom ponašanju. Jedino što treba da učinimo, jedino što može da ostavi trajnog traga je moralna osuda. I, naravno, jezik prezira.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је у Трстенику да нико није ни сањао пре 12 година да ће кроз тај град проћи ауто-пут. Сврха тог дирљивог обраћања банална је као и његов стил. Тамо у Трстенику нека буба је изгризла таванску греду у локалној школи са намером да сруши таваницу на главе ђака. Али, председник и даље поручује да трава у Србији мирише као нигде на свету. У једном тренутку је неко из публике викнуо „Председниче, ми те волимо“, на шта је Вучић одговорио: „Волим и ја вас“ (Ich liebe dich auch – за оне из иностранства, који хрле да се врате у овај крај).
Човек са инвалидидетом, који је на послу остао без десне руке, покушао је да председнику државе током његове посете Расинском округу представи како то у пракси изгледа повећање пензије од 11 одсто, када неко за свој инвалидитет добија помоћ од тек нешто више од 8.000 динара месечно. Вучић га је понизио. Још јаднији су били „људи“ који су аплаудирали на овакву гадост. У рангу су са онима из Лучана које су довели испред суда да понижавају човека коме је погинуо син.
Једна старија госпођа пресрела је двојац Бата Гашић и Аца Вучић током шетње у Ћићевцу и осула паљбу. Госпођа је пребацила министру војном што је градио цркве у којима је на фрескама и његов лик, и питала треба ли њему да се клањају у тој цркви. Госпођа је „цепала“, а председник се правио да брани свог партијског друга. Госпођа је, ипак, имала последњу реч:
– Око вас има, што се каже, ви сте високи, а имају мали мишићи испод вас и они грицкају полако – рече грађанка, а председнику се то није баш допало, али је „храбро“ истрпео.
Е, сад зли језици кажу да је он Гашићу наместио ту бабу. Али је чињеница да нема више оних фотографија у режимским таблоидима на којима Вучић држи под руку неку старију особу, као снаша на поселу свог дилбера. То је оно кад имаш толико људи који су зажмурили, намигнули, рекли „ајде“, нису имали шта да кажу па рекли „мене било страх“. Па чекај, било је и оних које није било страх. Али, не можеш бабе и деде сада оптуживати и окривљавати зато што нису пре били хероји. Да простиш, изеш друштво које почива на таквим херојима, то није добро. Јер оно треба да почива на једном заједничком систему вредности, где је ствар елементарне пристојности да је разум носећи стуб друштва. Али, будући да нисмо живели у таквом друштву, ми сад има да слегнемо раменима и да заборавимо и зажмуримо и кажемо, добро је, ту су студенти.
У овом тренутку поново имамо комплетан Вучићев циркус и потпуно је свеједно чији полигон је у питању, јер се он свуда размилео. И као да га чујете, „нећеш ти мени, нањушио сам ја тебе, ниси ти наша баба“. Па добро, ако је у стању да направи разлику између правде и истине, онда је стварно отац српске духовности, свака част. Али, овакво његово понашање увредљиво је и понижавајуће, а управо стога на дужи рок и опасно по политичку судбину коју он себи допушта.
– Вучић је то урадио и њему ће штету нанети, неће мени – изговорио је Шешељ, који је аутор капиталних дела „Портпарол лоповске странке Александар Вучић“, „Српски барон Минхаузен Александар Вучић“, „Санадерова мачкица Александар Вучић“.
Изгледа, међутим, да су се бабе и деде у свом тренутном својству мало заиграли. То је постало јасно и Александру Вучићу: пре неки дан је преко воље процедио да он њих разуме и да, укратко, не треба да се плаше ничега. А, ко то још њега слуша?
