Pročitaj mi članakSrbija bi u narednim godinama mogla da se suoči sa najtežom energetskom krizom u novijoj istoriji, jer Evropska unija planira da do 2028. potpuno zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa. Naše potrebe se više od 80 odsto zadovoljavaju upravo iz Rusije, a Srbija još uvek nema potpisan dugoročni ugovor sa „Gaspromom“. Stručnjaci upozoravaju da alternative postoje, ali da su sve – kratkoročne i znatno skuplje.
Према новом нацрту Уредбе Савета ЕУ, забрана увоза руског гаса, укључујући и течни природни гас (LNG), почеће да важи од 1. јануара 2028. године, уз прелазни период за постојеће уговоре. Увоз у ЕУ биће обустављен већ 2026, а уговори који истичу после јуна 2025. неће се моћи продужити. Србија, која се снабдева гасом преко Бугарске, могла би бити директно погођена уколико Софија затвори транзит руског гаса ка Европи.
Као могућа замена помиње се гас из Азербејџана, али су количине ограничене и недовољне за наше потребе. Енергетски стручњак Драган Влаисављевић оцењује да је једино одрживо решење за Србију да учествује у заједничкој набавци гаса коју спроводи Европска унија, али упозорава да ће свака алтернатива бити скупља. По његовим речима, нови уговор са Русијом остаје кључан како би се избегле санкције и обезбедила стабилност снабдевања.
Проблем је што Србија није благовремено изградила додатна складишта и проширила капацитете постојећих, попут Банатског двора, па нема могућност да акумулира веће количине гаса ван сезоне потрошње. Чак и ако би се реализовали нови интерконектори ка Северној Македонији и Мађарској, тешко је очекивати да би обезбедили довољне количине енергента без руског извора.
Председник Александар Вучић признао је да би алтернативни увоз значио скок цене гаса од 30 до 40 одсто, што би озбиљно угрозило и индустрију и домаћинства. Србија је у 2024. години потрошила 2,8 милијарди кубних метара гаса, од чега је 2,2 милијарде стигло из Русије.
Закључак стручњака је јасан — Србија може да тражи алтернативне изворе, али не може да избегне последице. Без дугорочног уговора са Русијом, енергетска стабилност земље постаје питање не само економије, већ и националне безбедности.
