Belgijska vlada razmatra mogućnost izgradnje ili zakupa zatvora u inostranstvu, najverovatnije na teritoriji AP Kosova i Metohije ili u Albaniji, kako bi rešila hronični problem prenatrpanosti sopstvenog zatvorskog sistema, preneo je „Brisels tajms“.

Ministarka pravde Analiz Verlinden i ministarka za migracije Analin van Bosajt nalaze se na trodnevnoj misiji na Kosovu i u Albaniji, gde razgovaraju sa političkim predstavnicima o spremnosti da prihvate deo belgijskih zatvorenika i o jačanju saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala.

Tokom posete se očekuje i potpisivanje deklaracije o namerama u vezi sa deljenjem zaplenjene imovine stečene kriminalnim aktivnostima, uključujući i imovinu konfiskovanu u akcijama protiv šifrovane komunikacione mreže „SKY ECC“, koja je u više evropskih zemalja dovela do razotkrivanja kriminalnih mreža.

📈 Zatvorski sistem pod pritiskom

Belgija se već duže vreme suočava sa ozbiljnim problemom u svom penalnom sistemu:

Trenutno ima preko 13.000 zatvorenika, dok je kapacitet oko 11.000 mesta

Oko 4.400 zatvorenika (trećina ukupnog broja) su stranci bez dozvole boravka

Belgijska vlada smatra da bi prebacivanje dela zatvorenika u inostranstvo moglo da ublaži ovaj pritisak, pozivajući se na „danski model“ iz 2021. godine. Danska je tada potpisala ugovor sa vlastima u Prištini o zakupu zatvorskih kapaciteta za svoje osuđenike na teritoriji AP KiM.

Međutim, belgijski zvaničnici priznaju da bi realizacija sličnog projekta zahtevala višegodišnje pripreme, znatna finansijska ulaganja, kao i rešavanje pravnih i bezbednosnih pitanja.

Prema studiji belgijskog komesara za izbeglice, AP Kosovo i Metohija i Albanija su jedine teritorije van Evropske unije koje, kako se navodi, „ispunjavaju uslove za eventualno uspostavljanje zatvorskih kapaciteta“. Pod tim se podrazumeva poštovanje „vladavine prava i ljudskih prava“, što u praksi znači da bi Belgija mogla lakše da opravda ovakav potez pred svojom javnošću i institucijama EU.

Ipak, analize pokazuju da bi ova mera mogla da obuhvati najviše oko 2% ukupne zatvorske populacije, što dovodi u pitanje koliko bi ovakav potez stvarno rasteretio sistem, ili je reč više o političkom i simboličkom signalu.

Za sada belgijske ministarke imaju isključivo istraživački mandat, bez konkretnih ugovora. Poseta Kosovu i Albaniji ima za cilj da ispita političku volju, bezbednosne kapacitete i logističke uslove.

Ovaj potez Belgije otvara i šira pitanja: da li će Balkan postati „zadnje dvorište“ EU za zatvorenike, kao što je već slučaj sa migrantskim kampovima i proizvodnjom energenata?

Oznake: alnbanija, Belgija, zatvorenici, Kosovo i Metohija, puni zatvori, smešta zarobljenika