Pročitaj mi članakIzbori u Kuli bili su jedan praznik demokratije! Ako živite u zemlji koju vodi vođa navijača u pokušaju. A živite.
Ulazimo lagano u Kulu. Vojvodina i kiša. Ima li šta gore? O da. Vojvodina, kiša i naši lokalni izbori. Ovom opštinom vladali su nekada industrijski giganti i njihovi direktori. Na to kanabe se sedalo kada bi te muka poterala, a predsednici opština i skupština, dolazili su kao nekakvi sekretari. Danas, više nisu ni to. Vojvodinom, po podeli Srbije u porodici Vučić, kažu, vlada, mlađi brat. On nam valjda dođe kao neki knez, da ne kažemo vojvoda. Josif Rajačić „sa Alibabe“. Kako god, poprilično je nevidljiv i samo čujemo da je „tu“, kao u nedelju u Kuli.
Na bilbordima je, dakako, apsolutni mlađi brat. Tek na svakom petom, pojavljuju se i lokalni prvaci iz opštine, velmože bez blaga. Tu su baneri i posteri, uopšte sve je oblepljeno bojama SNS-a i glavama predsednika. Odlučujemo da prvo produžimo za Crvenku.
U autu dobijamo informaciju koja bi odmah srušila tek osvanuli izborni dan u ovoj opštini. Da živimo u državi, a ne po njenim ostacima. OIK je u poslednja tri dana zaprimio 139 zahteva za glasanje od kuće. A onda, to jutro, sekretar i predsednik OIK (ne moramo sad napominjati da su iz SNS-a, ali nek ostane za istoriju) prijavili su još 1.200 glasača od kuće, bez ikakve evidencije i dokumenta. Idemo!
Ovde je zgodno podsetiti da je SNS koalicija u Kuli „pobedila“ sa 11.796 glasova. Studentska lista izgubila je sa razlikom od 469 glasova, što je skoro broj nevažećih listića – 427, tako da je razlika između dve liste zapravo 1,8 odsto. Ostale tri liste ovako su sledovane: lažna studentska lista dobila je 144 glasa, lažni Rusini 65 glasova i lažni liberali 74.
Jata crnih auta u Crvenki
U Crvenki već od sedam ujutro vlada rapsodija glasačke mašinerije. Jer ovo nisu izbori, ovo je teranje glasanje. Jata crnih Superb Škoda smenjivala su se ispred glasačkih mesta, dovodeći vidno osiromašene građane ove zemlje koji se u takvim kolima provozaju samo kad moraju na glasanje.
Grad je pun ljudi sa bedževima „Ć“ koji „bauljaju“ po centru Crvenke, ali nisu veliko iznenađenje. Izborna mašinerija je ogoljena i radi u taktu. Zaključili smo da sve ide po planu. SNS svoje kupljene i ucenjene glasove nagura do podne, da predsednik oko 13 časova zna čime raspolaže.
No, SNS je zakupio i sve kafane u centru. U svima džedže nosači bedževa i stolovima se ne može prići. Srećemo, na sreću, koga drugog nego Radivoja Jovovića, ozbiljnog političkog terenca. On je iz Crvenke, pa mi novinari imamo samo jedno pitanje.
„Gde možemo popiti kafu?“. Već smo mokri.
Otkriva nam jednu jedinu, čiji se gazda odupro ponudi. Unutra, sve u drvetu i inventar iz devedesetih. Krug tako zatvaramo odmah na početku.
Nekoliko srkova i eto poruke – građani zatvorili SNS aktiviste koji kupuju glasove! Trčimo do tog mesta. Naprednjaci zatarabljeni u neke nusprostorije. Neće napolje. Viđeni su sa duplim spiskovima kako dele pare. Dolazi policija, staje ispred. Na pitanje, zašto ne postupaju i ne uđu unutra odgovaraju da „čekaju naređenje“.
Slično gledamo i u Sivcu. Naprednjaci zatvoreni u kafanskom štabu, ispred policija koja ih čuva i građani sa istim pitanjem „zašto ne uđu unutra i spreče kupovinu gasova“. Doduše, tu je policajac ušao i izašao. Na trećem mestu već policija ulazi i izlazi ali sa ljudima koji su prijavljeni da kupuju glasove i odvode ih sa tog mesta dalje od građana. Zapravo, pomaže im da pobegnu. Ok, policija otvoreno asistira, radi to po nalogu i spuštenih glava. Novi nivo.
Trčanje po Kuli – od kafane do kafane i nazad
U Kuli je epicentar svega. Naprednjaci u buljucima sa bedževima hodaju po gradu. Prvi u redu nosi belu fasciklu, koja bi trebalo da predstavlja dupli spisak i da bude mamac za građane i posmatrače. Svima je već jasno zašto su tu i niko ih ne konstatuje. Oni šetaju okolo sa tim fasciklama i sa upitnicima iznad glava.
Na prijave izbornih nepravilnosti niko ne reaguje. Na primere otvorene kupovine glasova, duplih biračkih spiskova i ilegalnih štabova ili se „čeka naređenje“ ili „tužilac“. Ovo su male sredine, lako se primećuju migracije birača. Pojavljuju se ljudi koji ne znaju gde je levo. Čujemo da glasači šetaju po Ruskom Krsturu, ne znaju da nađu osnovnu školu, lokalno stanovništvo po navici (ovde žive Rusini), pričaju sa njima na svom maternjem jeziku, ovi bleje.
Građani se skupljaju ispred zakupljenih kafana u Kuli, neka od njih su bili lažna, neki i pravi štabovi. Ali policija je tu, štiti ulaz u svaki pa se ne može prići. U okolini Kule zakupljena je kudeljara, tamo je tvrdi se, glavni štab. Ima ih na stotine. Aktivisti i studenti odlaze da vide. Na putu je, sad već pogađate – policija, ljubazno ih mole da se vrate nazad, kako su im objasnili, „zbog svoje bezbednosti“.
U Kuli je i sve što je na državnim parama. Tu su gradonačelnici Zrenjanina, Novog Sada i drugih gradova. Među aktivistima SNS srećemo poznata lica koja rade po upravama, preduzećima i inspekcijama u Novom Sadu. „Eno je naša načelnica za inspekcijske poslove“, viknuo je neko od Novosađana iz mase, kao da je prepoznao člana familije.
Kad su se SNS glasači ispucali, oko 13 časova šetači sa bedževima se povlače sa ulica. Dolaze motoraši i batinaši. Prvi se vozaju motorima u koloni po centru Kule, većinom su bez registracija i sa kacigama koje vrište koliko nisu njihove, nekima stoje onako na vr‘ glave, izgledaju kao Atomski mrav posle jače žurke.
Drugi napadaju studente kod stadiona. Dvoje studenata završava razbijenih glava. Šangle, palice i sekire. Da, sekire! Građani trče ka stadionu. Deo policije je bio tu, ali onako, bez panike, dok nisu došli Kuljani. Stižemo i čujemo kako napadači bacaju štangle koje odzvanjaju od beton i beže u prostorije stadiona. Sad dolazi više policije. Da otera građane, jasno. Formiraju kordon ispred prostorija gde se kriju batinaši. Naravno, nikom ne pada na pamet da uđe unutra i pohapsi ih. Što bi 20 ljudi sa štanglama i sekirama koji razbijaju ljudima glave bili u zatvoru? Pa to je vajda to uobičajeni izborni dan u Srbiji. Policija sada asistira i u nasilju. Novi nivo. Neke od njih je ipak sramota. Vidi im se po licu. Ovo nije za utehu, čisto kao konstatacija.
Noć je pala – batinaši na izbornim mestima
Nakon svih nepojavljivanja po prijavama građana na otvorene krađe izbora, policija i tužilac se pojavljuju u kući u Kuli gde je posmatračka misija „Budni do kraja“ koju organizuju novosadski zborovi. Tužilac ima nalog za pretres kuće jer sumnja na kupovinu glasova (glasan smeh, ali glasom Ursule iz Male sirene).
Iz misije im skladno repliciraju da će morati sačekati advokata iz Novog Sada. Na pitanje policije „kad stiže“ odgovaraju – „za dva sata“. Posle pola sata jedna od policajki cupka u mestu, malo je već promrzla, šapće kolegi: „Ajmo, ovde nema ništa“. Kolega telefonira, ali očigledno dobija naređenje da mora da ostane. Ljut je. Novosađani dovlače zvučnik i puštaju im „Mama voli bebu“. Pada noć i novinari već lete ka srednjoj školi gde su se pojavili naprednjaci.
Jes, njih skoro stotinu. Samo su došli do izbornog mesta. Niko ne zna zašto. Ova formacija je bez palica. Imaju samo bedževe. Dotrčavaju policija i građani. Najveći, ćelavi, koordinira i režira. Kaže da će oni da „slušaju policiju“ i da će da se sklone, ali i dalje bez odgovora zašto su uopšte došli. Sad već interventna jedinica, pod punom opremom za razbijanje demonstracija, pravi dupli kordon ispred škole, sa svojevrsnim levkom. Kroz njega bi valjda trebalo da prolaze oni koji hoće još da glasaju. Krešendo se događa u trenutku kada izlazi neko iz izborne komisije, dolazi do interventnog levka i kreće da viče: „Ima li neko za glasanje?“. Naprednjaci ćute u mraku, građani se smeju. Sad se već i mi koji smo po prirodi posla svašta videli, pitamo, da li ovo negde postoji?
Za to vreme druga formacija naprednjaka trči do izbornih mesta pored groblja. Ovo je polunaoružana grupa. Neki imaju palice, neki ne. Birališta su već zatvorena. Čujemo da je 200 batinaša došlo i do jednog izbornog mesta u Crvenki. Maskirani, sa autima i bez tablica. Blokirali su izborno mesto. Ljudi koji su unutra su uplašeni.
Na ulici je sad već Žandarmerija koja je blokirala sve. Mostove i prostor u centru Kule. Oko prostorija gde je studentka lista formirali su prsten. Interventa je blokirala prilaze Crvenki i pola Bačke. Tako valjda izgledaju izbori u jednoj demokratskoj i slobodnoj zemlji. Građani ne mogu jedni drugima u pomoć. Predsednik je obnarodovao pobedu.
„Ajde!“
Rezultati izbora zaista nisu bitni. Jedino što se može i treba ponavljati je da su izbori pokradeni.
Predsednika može da brine nekoliko stvari. Prva je da su građani i u ovim uništenim političkim i društvenim odnosima našli način da se organizuju. Zaista su u Kuli leteli na sve strane. Druga je, da se ne boje. I da su ljuti. Pred njih je u nedelju bačeno sve sem vojske: batinaši, policija, intervetna i Žandarmerija. Niti u jednom trenutku niko ustuknuo nije. Treća je, da ga je realno pobedila lista anonimnih ljudi koju koordiniše nekoliko omladinaca iz Kule. Građani očigledno glasaju sa isključivom željom da to bude protiv njega.
Sa druge strane, narod može da brine krajnja namera režima. Da su, primera, otišli i insistirali da vide šta se sve dešava u neformalnim SNS štabovima van Kule, izbio bi ozbiljan sukob. Verovatno je postojala i najozbiljnija formacija batinaša koju na sreću u nedelju nismo videli. Kao i činjenica da su tužilaštvo, policija, te razna druga tela koja treba da su im na usluzi, da štite demokratiju i slobodu izbora, zarobljena.
Koliko je naših para spiskano na ovu nedeljnu predstavu u Kuli možda nekada i saznamo. Do tada, iskoristiću priliku da uputim apel kako lift u Dečjoj bolnici u Novom Sadu ne radi eto već nedeljama. A ortopedija je na spratu.
