Актуелна масовна употреба пиротехничких средстава има озбиљне и често трагичне последице по дивље и домаће животиње, кућне љубимце, животну средину и јавну безбедност.

То наводи Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и истиче да је и најмање узнемиравање строго заштићених врста буком забрањено Законом о заштити природе.

– Недељу дана пре обележавања Нове године по грегоријанском календару, у Србији се увелико чују пуцњи од петарди. Како се сваки празник, све до Нове године слављене по јулијанском календару, обележава на овај начин, имамо неколико недеља несанкционисане, снажне буке која је штетна за целокупни живи свет, а за многе и смртоносна – упозорио је орнитолог ДЗППС-а Милош Николић.

Према његовим речима, за животиње, нарочито птице, ватромет представља изненадну, непредвидиву и неизбежну претњу.

– Нагли и снажни звучни удари, бљескови светлости и вибрације, изазивају екстреман стрес и панику. Дивље птице масовно полећу, губе оријентацију и често страдају услед судара са зградама, возилима или природним препрекама – рекао је он.

Подсетио је да су широм света забележени бројни случајеви масовног угинућа птица од последица употребе пиротехнике.

– У Арканзасу, 2011. године, након новогодишњег ватромета, страдало је између 4.000 и 5.000 птица услед панике и судара. Од истог узрока страдало је стотине чворака у Риму, 2021. године, и 600 северних зеба у Копривштици, у суседној Бугарској, на дочеку 2025. Овакве трагедије указују на системски ризик за популације птица у урбаним и стамбеним зонама. Током празничних дана, нарочито на Бадње јутро, у многим шумским подручјима долази до масовне и вишесатне употребе пиротехнике, неретко уз гласну музику са звучника – рекао је Николић.

Додаје да процене показују да се на једном локалитету током само једног јутра може употребити и неколико стотина експлозивних направа, а последице су драматичне за ситније птице певачице које се током зимских месеци окупљају у мања или већа јата, као и за птице водених станишта попут гусака и патака.

– Посебно забрињава утицај пиротехнике на крупне грабљивице, међу којима се истиче орао белорепан (Халиаеетус албицилла), највећа птица грабљивица у Србији и строго заштићена врста. Ова птица је изузетно осетљива на узнемиравање, а њен период гнежђења започиње већ током јануара и фебруара – додао је он.

Николић подсећа да је, према Закону о заштити природе, забрањено узнемиравање строго заштићених врста, нарочито током размножавања и подизања младих, као и угрожавање њихових станишта.

– Детонације пиротехнике и гласна музика у близини гнезда јасно потпадају под ову законску забрану. Пиротехника не погађа само дивље животиње. Процене показују да чак 40 до 50 одсто паса испољава изражен страх током ватромета, кроз дрхтање, скривање, појачано слинављење или панично бежање. Међу домаћим животињама, забележени су случајеви тешких повреда и угинућа коња услед панике или смањење производње хране, као што је пад млечности код крава – рекао је он.

Наглашава се да је употреба пиротехничких средстава регулисана Законом о јавном реду и миру.

– Паљење пиротехнике којим се нарушава јавни ред или угрожава безбедност кажњава се новчаним казнама од 50.000 до 100.000 динара или друштвено корисним радом. Продаја пиротехнике малолетницима је забрањена, као и њена употреба у ризичним и јавним просторима. Позивамо грађане, локалне самоуправе и надлежне институције да покажу одговорност, поштују закон и размотре алтернативне, безбедне и хумане начине обележавања празника и прослава. Наличје нашег славља и неговања традиције не треба да буде страдање живог света – закључује Николић.

ДЗППС подсећа и да је ово период године када је птицама, уместо пиротехнике, потребна зимска прихрана, те су покренули наменски сајт хранилице.птицесрбије.рс посвећен овој теми и акцији грађанске науке „Птице моје хранилице“, у којој се пописују птице са хранилица од 16. до 18. јануара 2026. године.

Извор: mediji

Ознаке: ватромети, петарде, угинуле животиње