Dok su se mediji utrkivali ko će lepše da prikaže „modernizaciju“ Srbije povodom EXPO 2027, u senci te propagande dogodio se najveći udar na državnu imovinu u novijoj istoriji.
Како би дошле до монструозног кредита од 18 милијарди евра, власти су морале да понуде нешто у залог. Јавна предузећа су постала таоци. Наизглед безазлена трансформација ЈП у ДОО у ствари је била кључна пречица до хипотекарних кредита на рачун целог народа.
Јер, само ДОО фирма може заложити имовину и пасти под заплену — док су ЈП (јавна предузећа) законом заштићена од оваквих финансијских авантура.
Тако данас, уз тишину и одобравање режимских медија, губимо:
🔴 Ђердап – са свим обалама, шумама и туристичким потенцијалима.
🔴 Фрушку гору – планину и парк природе од непроцењивог значаја.
🔴 Србијашуме – наше шумско богатство које је хранило и грејало генерације.
🔴 Србијаводе – изворе, бране и системе за водоснабдевање који су сада роба.
🔴 Путеве Србије – од наплатних рампи до земљишта поред коридора, све се претвара у залог за кредите.
🔴 Скијалишта Србије – туристички драгуљи попут Копаоника, Старе планине и Торника.
🔴 Службени гласник – институција која је деценијама гарантовала правну сигурност, сада постаје плен приватних интереса.
Данас, свака рата дуга доноси претњу одузимања ових добара. Ако не вратимо — губимо заувек. А дугови се не смањују, већ расту.
Ово није само још један кредит — ово је историјски тренутак у ком држава свесно уводи народ у дужничко ропство, жртвујући природна богатства, стратешке ресурсе и будућност.
Јер, кад продамо све — шта ћемо више моћи да дамо?