Dok su se mediji utrkivali ko će lepše da prikaže „modernizaciju“ Srbije povodom EXPO 2027, u senci te propagande dogodio se najveći udar na državnu imovinu u novijoj istoriji.

Kako bi došle do monstruoznog kredita od 18 milijardi evra, vlasti su morale da ponude nešto u zalog. Javna preduzeća su postala taoci. Naizgled bezazlena transformacija JP u DOO u stvari je bila ključna prečica do hipotekarnih kredita na račun celog naroda.

Jer, samo DOO firma može založiti imovinu i pasti pod zaplenu — dok su JP (javna preduzeća) zakonom zaštićena od ovakvih finansijskih avantura.

Tako danas, uz tišinu i odobravanje režimskih medija, gubimo:

🔴 Đerdap – sa svim obalama, šumama i turističkim potencijalima.

🔴 Frušku goru – planinu i park prirode od neprocenjivog značaja.

🔴 Srbijašume – naše šumsko bogatstvo koje je hranilo i grejalo generacije.

🔴 Srbijavode – izvore, brane i sisteme za vodosnabdevanje koji su sada roba.

🔴 Puteve Srbije – od naplatnih rampi do zemljišta pored koridora, sve se pretvara u zalog za kredite.

🔴 Skijališta Srbije – turistički dragulji poput Kopaonika, Stare planine i Tornika.

🔴 Službeni glasnik – institucija koja je decenijama garantovala pravnu sigurnost, sada postaje plen privatnih interesa.

Danas, svaka rata duga donosi pretnju oduzimanja ovih dobara. Ako ne vratimo — gubimo zauvek. A dugovi se ne smanjuju, već rastu.

Ovo nije samo još jedan kredit — ovo je istorijski trenutak u kom država svesno uvodi narod u dužničko ropstvo, žrtvujući prirodna bogatstva, strateške resurse i budućnost.

Jer, kad prodamo sve — šta ćemo više moći da damo?

Oznake: javna preduzeća, DOO, Ekspo, Ivica Božić, privatizacija