Pročitaj mi članakPredstavljeno je kao „istorijski dan“, onakav kakvim političari vole da se diče uz patriotske fraze i moralne poruke.
Kamere su bljeskale u Kanberi dok je australijski premijer Entoni Albaneze stajao za govornicom i proglašavao pobedu u borbi za „zaštitu dece“.
Ono što su Australijanci zapravo dobili jeste nacionalni digitalni ID sistem. Od 10. decembra, svaki građanin koji se prijavljuje na određene platforme mora da prođe digitalnu verifikaciju, biometrijsko skeniranje, prepoznavanje lica i proveru dokumenata, sve pod izgovorom da se maloletnicima zabrani pristup društvenim mrežama.
Deca su sada blokirana na više platformi, ali odrasli moraju da predaju svoje lice, lična dokumenta i biometrijske podatke da bi dokazali da nisu deca.
„Zaštita dece“ pretvorena je u sveopšti nadzor.
Prema Albanezeu, koji je jednom rekao da bi, kad bi postao diktator, prvo zabranio društvene mreže, Zakon o onlajn bezbednosti (minimalna starost na društvenim mrežama) iz 2024.
Nazvao ga je „dubokom reformom“ koja će „odjeknuti širom sveta“, doneti roditeljima „mir“ i nadahnuti „međunarodnu zajednicu“ da sledi australijski primer.
Rekao je da nikad nije bio ponosniji. Slušajući ga, čovek bi pomislio da je izlečio rak, a ne uveo obavezno skeniranje lica za prijavljivanje na Fejsbuk.
Pres konferencija je ličila na dodelu nagrada gde svako na bini dobija trofej.
Ministarka komunikacija Anika Vels izjavila je da će se „10. decembar pamtiti kao trenutak koji je pokrenuo stvari“.
Premijer Južne Australije Piter Malinauskas nazvao je dan „zaista posebnim“. Mel Piling, urednica Kurijer–Mejla koja je promovisala njuz-korpovu kampanju „Neka budu deca“, ponavljala je iste fraze o „istorijskom danu“ koji će „promeniti živote“ i „spasiti živote“.
Ponavljanje je delovalo skoro hipnotički. Svi su koristili iste reči, iste emocionalne okvire. Niko nije pomenuo da ta „promena“ znači predaju biometrije privatnom verifikacionom servisu kako bi regulator potvrdio da niste petnaestogodišnjak koji želi da gleda klipove mačića.
Onda se pojavila Džuli Inman Grant, australijska eSafety komesarka i glavni cenzor, „zaštitnica“ mladih od „mračnih sila“ slobodnog govora. Grant je hvalila zakon kao prvi pravi lek za „jedan od velikih društvenih eksperimenata našeg doba“.
Predvidela je da će druge države slediti Australiju, baš kao što su kopirale politiku ravnog pakovanja duvana i reformu oružja. „Svet će slediti“, rekla je. „Kako neko može da ne sledi zemlju koja stavlja bezbednost tinejdžera ispred profita tehnoloških kompanija.“
Njena kancelarija obećala je momentalno sprovođenje. U saopštenju su zapretili kaznama do 49,5 miliona dolara za „sistemske prekršaje“.
Grant je najavila da već sutradan šalje „obaveštenja“ deset velikih platformi.
Kasnije, u intervjuu za 10 Njuz, otkrila je da iza moralnog trijumfa stoje i manje glamurozni detalji. Rekla je da je donošenje zakona „bilo teško“ i da je njena kancelarija „umorna“.
Žalila se da se tehnološke kompanije „nisu dovoljno potrudile“ i da nisu „mnogo bolje“ implementirale sistem verifikacije kakav ona želi.
Nazvala je situaciju „frustrirajućom“ i pozvala roditelje da prijave svaku platformu koja „nije uklonila vaše dete“.
Čudan prizor: zvaničnica koja sprovodi biometrijsku kontrolu nad čitavom zemljom žali se da je iscrpljena i nedovoljno cenjena.
Ipak, čak i umorna, i dalje je pozivala roditelje da postanu doušnici u njenoj digitalnoj patroli.
Iza govora stajala je puna PR kampanja. Njuz korp, čiji su najveći konkurenti upravo društvene mreže, predstavio je uvođenje sistema kao moralnu pobedu, naglašavajući da „Australija vodi svet“.
Izveštavanje je slavilo tvorce zakona i istovremeno upozoravalo tehnološke kompanije da se bolje povinuju. Poruka drugim vladama bila je nedvosmislena: kopirajte ovaj model ili rizikujete da budete optuženi da zapostavljate decu.
