Pročitaj mi članakSvi dobro znamo da je Aleksandar Vučić izvršio veleizdaju time što je kontrolu nad severom Kosova, koju smo na terenu imali do 2016. godine, od tada do kraja 2022, potpuno prepustio Prištini, i uz to je gotovo pa okončao faktičko priznanje lažne kosovske države u celini (čak je usmeno 2023. prihvatio Francusko-nemački plan koji podrazumeva da se Srbija slaže da Kosovo uđe u UN).
Вучић је „патриота“ таман колико је то Вук Бранковић из народних песама (при томе је он у реалности био одважни борац против отоманских освајача). У националној издаји му је посвећено помагао и помаже Александар Вулин, с обзиром на комунистичке афинитете, Дража Марковић нашег доба (Титов српски асистент у комадању Србије почетком 70-х година 20. века).
Што његов политички господар оком, Александар Вулин чини скоком, и при томе – док ради све супротно ономе што може да се окарактерише као патриотско понашање – буса се у „српска“ прса!
У том духу – очито по налогу Вучића – сада осорно напада Додика због недоследности у одбрани Републике Српске. А чињенично стање је да он, иако повлачи често и контрадикторне потезе, успева њу да заштити. За разлику од официјелног Београда који ради против територијалног интегритета сопствене земље, званична Бањалука од 2006. године није прихватила отмицу ни једног јединог овлашћења. При томе је Србија пуноправна држава а РС је ентитет са многим елементима државности, али ипак не и путним суверенитетом. Још је и много мања и слабије настањена од Србије.
Упркос свему томе, као и непобитном факту да су се на њу окомили евроатлантски јастребови много жешће него на Србију у последњих петнаестак година, она стоји на ногама. Довија се, маневрише, мења приступе одбрани националних интереса, али их је до сада успешно штитила. Србија, поготово од када је њом завладао Вучић, њима је трговала само ради користи коју њене владајуће структуре имају.
После речено, ваљда је свакоме јасно о каквом се безобразлуку ради када Вулин или Вучевић на миг свог шефа нападају Додика. То је као да Џек Трбосек прича о правима жена и некога оптужује за насиље над њима. Но, и без тога знамо да су СНС бандити и они који чине њихове пратеће оркестре, дрски и мизерни. Стога да се на крају осврнемо и на оно што можда није свима најјасније: зашто је Вучић са својим извршиоцима побеснео и кидише на најмоћнијег политичара у Српској?
Ствар је, чини ми се, крајње проста. Планирао је да у кључном моменту прода Додика (и са њим РС) како би купио још неко време владавине или бар миран одлазак са власти са врећом отетог злата на леђима. Док за такву прљаву трговину не куцне час, одговара му да Бањалука заоштрава односе са Западом. Онда би се у погодном моменту Алек без Косова преставио као власник кључева стабилности у региону, те за „скромну надокнаду“ забио Српској нож у леђа. Тако би постао и Александар без РС а не „само“ Косова, али би поново масно лично-партијски профитирао на националном лешинарењу.
Милорад Додик му је брзим маневрисањем пореметио рачуне. Лукаво му се додворавао (што мене као и многе национално настројене Србе револтира) да би ублажио уз помоћ Србије притисак западних санкција на РС. Упоредо је покушавао да направи неки договор са Трамповом администрацијом. Очито је исправно пошао од тога да је самоубилачки да срља у сукоб са Белом кућом, пуштајући Вучића да на тој страни прави комбинације на штету РС и њега лично, већ је тражио пут да Американцима да неке много мање уступке (и задовољи сујету њиховог актуелног председника) и избегне најгоре како за себе тако и РС.
Хистерична реакција из Београда указује да је у ономе што је наумио успео. Каква је цена тога за Српску, у наредном периоду ћемо видети. Желим да верујем да није оптерећујућа за њене интересе. Ако јесте, први ћу због тога оптужити Додика (као што сам га критиковао због, макар и тактичке, вербалне подршке диктатору Србије у контексту студентско-грађанског мирнодопског устанка), али сада је рано (а врло вероватно и бесмислено) водити хајку против њега.
Јер, већ је кристално јасно је да би Вучић разорио наше позиције у вези са Српском, као што је учино када се ради о Косову, само ако му се за то да прилика. Дистанцирање Бањалуке од велеиздајничког режима у Београду, нужно је ради спаса РС.
Надам се да је Додик тим путем кренуо доследно (без обзира на вероватне покушаје да и даље са Вучићем игра по принципу топло-хладно и тако купује „време“), као и да неће правити договоре са Вашингтоном који би нарушили Дејтонски статус РС, што је најважније када се ради о судбини преосталих Срба западно од Дрине. Време ће показати како у вези са тим стоје ствари као што је већ показало да је Александар Вучић ужасна опасност за сваки спрски интерес. Око тога нема ни трунке дилеме!
