Pročitaj mi članakPrema analizi američkog lista Njuzvik, srpski predsednik Aleksandar Vučić suočava se sa sve većim pritiscima zbog više od godinu dana trajanja protesta protiv korupcije, koji su započeti nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.
Demonstranti optužuju vladu za korupciju u dozvoljavanju nekvalitetne gradnje bez odgovornosti, a protesti su se proširili širom zemlje, dostižući vrhunac sa stotinama hiljada učesnika, uprkos suzbijanju od strane bezbednosnih snaga i masovnim hapšenjima. Vlada je optužila demonstrante za pokušaj „obojene revolucije“ orkestrirane od strane Zapada, ali protesti nastavljaju da se održavaju decentralizovano, bez jasnog lidera, što otežava napade vlasti.
Krajem decembra 2025. godine, studenti su se vratili na ulice da prikupljaju potpise zahteva za prevremenim izborima kako bi svrgnuli Vučića, želeći da pomere izbore ranije od zakazanog 2027. godine. Pokret je prerastao studentske okvire, a podršku mu je pružio i teniser Novak Đoković, što je izazvalo bes Vučića. Demonstranti uglavnom izbegavaju strane afilijacije, podržavajući mogući ulazak u EU, dok Putin ostaje popularan u Srbiji.
Veliki ekonomski udarac predstavlja povlačenje investicione firme povezane sa Džeredom Kušnerom, zetom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, iz planova za izgradnju „Tramp tornja“ u Beogradu vrednog 500 miliona dolara, krajem 2025. godine.
Odluka je uticana rastućim protestima i optužnicom srpskih tužilaca za nezakonito uklanjanje statusa kulturnog nasleđa sa lokacije (kompleks oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine). Vučić je negirao korupciju u projektu, nazivajući kritičare saboterima i ističući da je država sada najveći gubitnik.
Dodatni problemi dolaze iz sankcija i energetskih pitanja: glavna rafinerija nafte morala je da obustavi rad zbog američkih sankcija prema Rusima, koji su većinski vlasnici NIS-a (pod kontrolom Gazproma). Srbija lobira za izuzeća i traži kupca za ruski udeo.
Odnosi sa EU su u zastoju; Srbija nije prisustvovala samitu balkanskih kandidata prošlog meseca, žaleći se da EU ignoriše reforme. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je potrebu za napretkom u vladavini prava, izbornim zakonima, slobodi medija i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije prema Rusiji zbog rata u Ukrajini. Vučić je preskočio decembarski samit EU-Zapadni Balkan o proširenju, gde su susedi napredovali bez Srbije.
Vučić balansira geopolitiku: udvara Kini kroz program „Pojas i put“, teži EU članstvu i održava bliske veze sa Rusijom i Putinom, uključujući posetu Moskvi prošle godine. Na UN je izjavio da angažman sa partnerima ne znači slepo slaganje. Kancelarija Vučića nije odgovorila na komentare o protestima i izazovima.
Istorijski kontekst: Vučić dominira srpskom politikom od 2014. kao premijer i 2017. kao predsednik. Ranije je služio pod nacionalističkim liderom Slobodanom Miloševićem do njegovog svrgavanja masovnim protestima 2000. godine. Posle toga, Vučić se transformisao u proevropskog reformatora i populistu. U avgustu je za Euronjuz rekao da je posvećen borbi protiv korupcije. Tokom njegove vladavine, Srbijin rezultat na Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešnl pao je sa 41 na 35, uporedivo sa Ukrajinom.
Suzbijanje protesta: Bezbednosne snage su više puta koristile silu, što je Amnesti internešnl opisao kao nasilno suzbijanje, sa masovnim hapšenjima. Vlada negira prekomernu silu, a Vučić je obećao izbore pre decembra 2027. godine, ali bez datuma, napominjući da 2027. poklapa sa Ekspo 2027. u Beogradu, gde su vidljivi veliki građevinski projekti koji bi mogli biti osetljivi. Protesti bi mogli da se nastave u 2026. godini.
Citati i mišljenja: Nezavisni poslanik Siniša Ljepojević izjavio je da ljudi više ne strahuju od vlasti, da su institucije ozbiljno oslabljene i da se „čovek na vrhu oslanja na (paramilitarne) policijske jedinice među kojima ima mnogo nasilnika“.
Novinar i bivši zvaničnik Milivoje Mihajlović, podržavajući demonstrante, rekao je da oni žele Srbiju u EU sa EU pravilima, ni pro-rusku ni anti-rusku/kinesku.
Ljepojević procenjuje da Vučić još uvek može računati na oko jednu trećinu podrške birača, uključujući starije koji se oslanjaju na službene izvore i državne zaposlene podsticane da podrže vladajuće partije. On je upozorio: „Biće veoma teško vreme. Vladajuća partija će se boriti do kraja jer za njih je to pitanje života ili smrti, jer je korupcija tako duboka. Vlada i vlasti jednostavno nemaju ideju kako da izađu iz ovoga.“
Članak ističe da domaći pritisak predstavlja najveću pretnju Vučiću, usred njegovih napora da balansira geopolitiku dok se suočava sa unutrašnjim nemirima.
