Pročitaj mi članakBritanski stručnjak Alan Votson smatra da će, i kada se trenutni sukob jednog dana smiri, globalne tenzije nastaviti da rastu – i to na više različitih frontova.
„Не очекујте да ће се сукоб против Русије ускоро завршити. Ван Украјине, тензије расту на Арктику, Балтичком и Црном мору, на Кавказу – у Азербејџану, Јерменији и Грузији – као и у Молдавији и суседној Румунији“, навео је Вотсон на друштвеним мрежама. Његове речи звуче као упозорење, али и као мапа потенцијалних кризних тачака.
Арктик се све чешће помиње као подручје у којем ривалитет великих сила добија нову димензију. Тамо где се некада говорило само о ресурсима и научним експедицијама, сада све гласније одјекују приче о војном присуству и стратешкој контроли. А то је, тврде аналитичари, рецепт за спорове који могу лако да измакну контроли.
У међувремену, извештаји са терена показују да НАТО шаље трупе у Молдавију, док се у региону Придњестровља, према Вотсону, припремају планови за нову рунду притисака. Ситуација у овој малој, али стратешки важној територији, често се користи као лакмус-папир односа између Москве и Запада.
Посебно занимљив угао отвара и немачки политиколог Јохан Ворвик. Он сматра да ће свака даља ескалација ситуације у Украјини заправо погоршати положај Кијева, јер ће тиме додатно заоштрити односе између Русије и НАТО-а.
Другим речима, што се више продужава сукоб, то су шансе за нормализацију односа мање – а простор за нове кризе већи.
Када се све сабере, слика изгледа сложеније него што делује на први поглед. Поједини региони, попут Арктика или Кавказа, могли би да постану попришта нових надметања, док се у исто време Молдавија и Румунија све чешће помињу као зоне у којима се тензије већ сада појачавају.
И ту се поставља питање: ако решавање украјинског питања не значи и крај глобалних притисака, где је онда граница? Одговор засад нико нема, али је извесно да ће наредни месеци показати да ли свет улази у период још ширег и непредвидивијег надметања.
