Pročitaj mi članakIako su termini izdaje i veleizdaje relativizovani i gotovo obesmišljeni kako u javnosti tako i zakonodavstvu države Srbije, to ne znači da izdaje i veleizdaje nema na različitim nivoima našeg društva, kako u bukvalnom tako i u prenesenom značenju, kako činjenjem tako i nečinjenjem predstavnika srpske elite. Kada kažem elite, to znači najviših predstavnika savremenog srpskog društva i države, iako oni najčešće nemaju nikakve veze sa istinskom elitom koja podrazumeva ne samo obrazovanje već i obraz i nije stvar samo veštine već i vrline.
Издаја од стране власти
Нема веће издаје нити могућности да се почини издаја од оне на власти. Зато су највећи издајници на српској политичкој сцени представници актуелне власти на челу са Александром Вучићем. Никада у историји српског народа у мирнодопско доба није учињена већа издаја од предаје Косова и Метохије од стране Вучићеве власти. Прихватањем тзв. Бриселског, Вашингтонског и Француско-немачког споразума за 13 година власти Вучићев режим је не само прекршио Устав Србије већ и практично предао део државне територије лажној држави Косово, остављајући српски народ на КиМ на милост и немилост терористима и сепаратистима из Приштине. Тиме су највиши представници власти на челу са Дачићем и Вучићем учинили низ кривичних дела, која нису ништа друго него издаја и велеиздаја, без обзира што наше законодавство више не познаје ове термине као правне. Због тога сам још пре шест година, 9. септембра 2019. године, лично поднео кривичну пријаву против осумњиченог Александра Вучића, председника Републике Србије, због кривичних дела: угрожавање независности из чл. 305 Кривичног законика, признање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ, дела угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ, и припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ.
Издаја од стране правосуђа
Одувек сам тврдио и остајем при томе да Александар Вучић нити било ко други не би могао сам да влада и ради шта хоће да у томе нема саучеснике на свим нивоима државног апарата, али и читавог друштва. Поред свих других који су одговорни на разним позицијама у републичкој власти, посебну одговорност сносе највиши носиоци правосудних функција у тужилаштвима и судовима који ћуте и у фиоке гурају све предмете који се тичу носилаца извршне власти. Примера ради, ништа мањи издајници од Дачића и Вучића нису чланови Уставног суда Србије који су одбили да одлучују о уставности и законитости Бриселског и других антиуставних споразума о КиМ. Да овде и не говоримо о бедницима из тужилаштва који за 13 година ове власти нису смели да покрену нити један кривични поступак против високих државних функционера а камо ли да се било ко од њих данас налази у затвору на одслужењу вишегодишњих казни због издаје или лоповлука. Због свега овога након промене власти и промене система треба посебно истаћи, запамтити и позвати на одговорност све њих из правосуђа, јер је то једини начин да докажемо да се нешто у Србији заиста променило, да је дошло време политичке, кривичне и материјалне одговорности и да се тако даје пример свима за убудуће.
Издаја од стране опозиције
Прелетачи из редова опозиције који константно прелазе на страну власти, супротно својим предизборним причама, посебна су врста издаје која не треба да буде заборављена. Без свих њих, такође, ова власт не би могла да опстане. У пренесеном смислу под издајом од стране опозиције може се сматрати и њена неспремност да се уједини и одлучно крене против власти, без обзира који лични или страначки интереси и сујете стоје иза тога.
Издаја од стране интелектуалаца
Чињеница је да данас има мало личности попут Антонија Ђурића, Предрага Драгића Кијука, Николе Милошевића или Жарка Видовића да на највишем интелектуалном нивоу јасно и гласно проговоре о времену у коме живимо. Ако изузмемо гласове Мила Ломпара и Владимира Димитријевића, српска интелектулана елита, рачунајући посебно срамни САНУ, ћути и склања се пред владајућим режимом. Посебно је трагично што се одређени део опозиционе националне интелигенције јавно ограђује од Студентског покрета и тиме директно ради за интерес владајућег режима, под сумњивим изговором да иза студената стоји Запад. Пре ће бити да иза њихових изјава стоји неки лични интерес, а да не говоримо о њиховој јаловости да никада нису понудили никакву организовану алтернативу и власти и опозицији ако се већ залажу за трећи пут.
Издаја од стране Цркве
Ни из СПЦ се више не могу чути громогласници као што су били Николај Велимировић, Јустин Поповић, Амфилохије Радовић или Атанасије Јевтић, који су беседили „ни по бабу ни по стричевима” и свакоме умели да кажу оно што је заслужио. Ако изузмемо озбиљан отпор џендер идеологији која је ударила на све традиционалне вредности, што Цркви може да служи на част, о свему другоме што се тиче националне и социјалне политике врх СПЦ ћути. Иако можемо разумети да се Црква не бави дневном политиком, то не значи да се не бави питањима од којих зависи опстанак српског народа и државе који је директно угрожен под садашњом влашћу издајника и лопова.
Издаја од стране Војске
Тек у Војсци Србије, која се још увек лечи од југословенштине и партизанштине, нема јунака који су спремни да изврше привремени војни пуч како би завели ред у држави, а не да салутирају пред политичарима који су издали Косово, нису служили војску попут Вулина и извргавају руглу све што је смисао српске историје (попут Вучићевог спрдања са Косовским заветом и дивљења Мурату). За тако нешто у прошлости Србије би летеле главе највишим државним функционерима.
Издаја од стране народа
Не заборавимо, на крају, и нас, обичан народ који се покварио и више није на нивоу својих предака, који ћути и трпи понижења под најгорим режимом издаје и лоповлука, бахатости и нестручности. Из нашег народа излазе и политичари, правници, интелектуалци, црквени великодостојници, официри. Можда прво да кренемо да мењамо себе и своје породице на боље, па онда да очекујемо промене у читавом друштву и држави.
Бошко Обрадовић, политиколог и председник Политичког савета Двери
