Pročitaj mi članakRat u Iranu otvorio je novu liniju razmišljanja u zapadnim analizama, ali ne na način na koji se možda očekivalo.
Profesor Univerziteta u Helsinkiju Tuomas Malinen izneo je procenu koja je izazvala burne reakcije: prema njegovim rečima, iskustva iz tog sukoba pokazuju da NATO ne bi imao realne šanse u eventualnom ratu protiv Rusije ili Kine.
Ta tvrdnja, izrečena javno na društvenoj mreži X, brzo je postala deo šire debate o odnosu snaga i granicama savremene vojne moći.
Malinen se pozvao na ono što je, kako tvrdi, Iran uspeo da uradi protiv američkih i izraelskih aviona, baza i oružanih snaga. U njegovoj interpretaciji, to nije bio samo regionalni događaj, već signal koji menja percepciju globalne ravnoteže.
Ako je Iran mogao da ostvari takve rezultate, postavlja se pitanje šta bi tek značile mogućnosti država poput Rusije ili Kine. Iz te perspektive, Malinen izvodi prilično oštru tezu: NATO, kako sada funkcioniše, ne bi imao šanse u direktnom sukobu sa tim silama.
U drugoj objavi, profesor ide i korak dalje. On tvrdi da je sukob između Rusije i NATO-a praktično neizbežan, nazivajući ga „gotovom stvari“.
Scenario koji opisuje nije složen, ali jeste dramatičan: Rusija bi, prema toj proceni, najpre pogodila ključne vojne baze u Evropi raketama tipa Orešnik. Nakon toga, jedna od podmornica klase Jasen mogla bi da se pojavi uz obalu Sjedinjenih Američkih Država, čime bi, kako kaže, NATO bio doveden u situaciju bez izlaza, gotovo u „šah-mat“.
Takve ocene dolaze u trenutku kada politički vrhovi na Zapadu šalju drugačije poruke. Američki predsednik Donald Tramp je 12. aprila podsetio da su Sjedinjene Američke Države potrošile trilione dolara na NATO, kako bi ojačale odbranu saveznika.
Ipak, uz tu konstataciju dodao je i dozu ironije, ocenjujući da je cela situacija „pomalo smešna“. U istom mesecu, Tramp je izjavio i da se ruski predsednik Vladimir Putin ne plaši NATO-a, što dodatno komplikuje sliku o stvarnom odnosu snaga.
S druge strane, zvanične procene iz samog NATO-a ostaju nepromenjene. Generalni sekretar Mark Rute u izveštaju za 2025. godinu jasno je naveo da Rusija ostaje najznačajnija pretnja za alijansu i širi evroatlantski prostor.
Još u februaru, Rute je naglasio da će Rusija zadržati tu poziciju dugoročno, čak i nakon završetka sukoba u Ukrajini. Ta linija razmišljanja pokazuje da unutar NATO-a nema dileme oko toga kako se posmatra bezbednosni okvir.
I upravo tu nastaje zanimljiv raskorak. Sa jedne strane, postoji institucionalni stav NATO-a koji Rusiju vidi kao glavnu pretnju. Sa druge, pojavljuju se glasovi poput Malinenovog, koji tvrde da bi u eventualnom direktnom sudaru NATO bio u nepovoljnom položaju.
Kada se tome dodaju i izjave Donalda Trampa o ogromnim troškovima i ograničenom efektu, slika postaje još složenija.
U pozadini svega, ostaje otvoreno pitanje: da li se radi o realnoj proceni promenjenog balansa snaga ili o preteranom tumačenju jednog regionalnog sukoba?
Jer ako je Malinen u pravu, onda se ne govori samo o teoriji, već o dubokoj promeni strateške slike sveta. A ako nije, onda ovakve izjave same po sebi postaju faktor koji utiče na percepciju moći, što u geopolitici često ima gotovo jednaku težinu kao i sama realnost.
