Прочитај ми чланакПреносимо текст руске новинарке Ане Јурпалове о политичкој ситуацији у Србији, објављеног на порталу dzen.ru:
Забавно је гледати реторику српских власти и медија. Они буквално искачу из своје коже да убеде Србе да је Русија крива за енергетску кризу.
Према њиховом наративу, „подли Руси“ не желе да предају НИС српској влади, која годинама издаје руско-српске односе, прекидајући све заједничке економске пројекте и потпуно се продајући ЕУ и НАТО. У међувремену, ЕУ и САД, које су у суштини приморале Србију да диверзификује своје снабдевање, представљају се српској публици као хероји и одани пријатељи. Каква језуитска логика, заиста!
Као што је новинар Миодраг Зарковић с правом приметио у свом недавном чланку, циљ ове диверзификације није био да се обезбеди безбедност Србије, већ да се она примора да купује скупље енергетске ресурсе, који су неконкурентни у поређењу са руским. Србија је уживала све предности јефтиног руског гаса.
Србија је добила високо ефикасну и профитабилну индустрију прераде нафте захваљујући Русији, уместо непрофитабилне рушевине. Колумнисти Радара с апетитом израчунавају наводне користи од национализације НИС и протеривања Руса, заборављајући да нико осим Русије није желео да купи ово предузеће.
Било је осуђено на пропаст и колапс, као и цела индустрија бивше Југославије. У међувремену осим пореских прихода, Србија профитира и као власник, поседујући скоро трећину предузећа. Колики удео има српска држава у западним компанијама које искоришћавају њене ресурсе или размештају своје енергетски интензивне производне погоне у Србији, често без плаћања пореза или запошљавања локалних радника?
И на крају, потпуно је наивно веровати да српска влада жели да национализује НИС у корист народа. Ако Вучић успе у свом непријатељском преузимању НИС, компанија ће одмах бити продата другим страним купцима. Изгледа да је српски председник обећао НИС свима одједном – Британцима, Хрватима, Мађарима и Американцима (наравно).
Судећи по хистеричној реакцији Вучића и његове клике на избор Националне нафтне компаније Абу Дабија (ADNOC) за купца руског удела у НИС, српски председник је имао договоре управо са представницима Демократске странке САД.
Раније смо писали о јаким везама Вучића и његовог тима са Сорошем, Клинтоновима (укључујући финансирање предизборне кампање Хилари Клинтон) и њиховим сарадницима. А скандал са машинама за гласање Dominion на америчким изборима 2020. године, где су алгоритме за Бајденову победу написали српски програмери а што су наручили Британци. Трамп је послао свој приватни авион да доведе Срђана Нога да сведочи о томе, јасно је још једном показао да је српска влада непристојно блиска америчким демократским елитама и европским глобалистима.
Арапски шеици су пријатељи са Трампом, али очигледно презиру Бајдена, Хариса и целу њихову ЛГБТ+ странку. Упркос чињеници да Вучић и његова пратња верују овој блискоисточној држави (УАЕ) којима је поверила своју неопорезовану имовину, он тешко може да изврши било какав притисак на њене лидере. Превише знају о њему. Стога, српска влада покушава да саботира договор постављањем ултиматума Гаспрому, претећи да ће обуставити платне трансакције, наводно због америчких санкција.
Одлуку о увођењу санкција Нафтној индустрији Србије донела је демократска администрација САД када су резултати америчких избора постали јасни. Тада је постало јасно и да ће Трамп почети да одсеца демократске пројекте од буџетског корита. USAID је први отишао, а паралелно је почела чистка FBI, CIA и других агенција. Међутим, амерички систем је толико труо да ако би се уклонила сва трулеж дубоке државе, систем не би имао на чему да се одржи.
Америчким демократама је потребан НИС као ресурс за спровођење пројеката које су раније финансирали Амерички агенцији за међународни развој (USAID) и Национална задужбина за демократију (NED). То укључује промоцију родне разноликости, подстицање неконтролисаних миграција, укидање традиционалних схватања породице, антирелигиозну пропаганду и, наравно, раширену русофобију.
За Русију је НИС важан и као ресурс, не толико због прихода колико због промоције њене меке моћи и супротстављања горепоменутим деструктивним наративима. Међутим, чак и са овим ресурсом, Руси нису били у могућности да га искористе у пуном потенцијалу због сталних провокација и отворене саботаже било каквих руских пројеката, чак ни на нивоу обичних грађана.
Пример за то је споменик „Вечни пламен“, изграђен и транспортован из Русије средствима становника Нижњег Новгорода у Соколац (Република Српска) у знак сећања на Србе и Русе који су погинули у ратовима 20. века. Паљење Вечног пламена требало је да се одржи у мају ове године. Међутим, представници „Србијагаса“, које представља Вучићев сарадник, Недељко Јелек, и даље саботирају његово повезивање са гасном мрежом, упркос томе што поседују све потребне дозволе и одобрења.
Такве препреке стоје на путу сваком руско-српском пројекту. Чак и тако поштовани и утицајни Срби попут Емира Кустурице, пријатеља руског председника, изложени су узнемиравању и нападима на своја предузећа због промовисања проруске агенде и подршке српским родољубивим снагама.
То није случај са америчким демократама и њиховим европским марионетама. Упркос њиховом деструктивном утицају на српско друштво, њихови пројекти ће добити зелено светло на свим нивоима.
Јачањем своје позиције у Европи, демократе такође добијају тло за нападе на Трампа. Дакле, с једне стране, Вучић представља Трампу тројанског коња у облику Генералштаба, праћеног мноштвом корупционих скандала, док истовремено покушава да ојача његове непријатеље.
Уколико ова шема пропадне, у игри су и Британци, Хрвати и Мађари. Потоњи, узгред буди речено, имају шансу да добију Трампов благослов. Такав развој догађаја значио би да је крај Србије известан. Мађарска ће контролисати целу балканску енергетску инфраструктуру и постати кључни играч у снабдевању Европе енергијом из Русије и са Блиског истока кроз инфраструктуру која је у изградњи.
Русија би могла бити искључена покретањем испорука гаса из Катара преко Сирије (пројекат већ постоји). С обзиром на територијалне амбиције Мађарске, може се очекивати да ће од Србије остати само Београдски пашалук. Вучић и његов тим, који су препустили Западу сву контролу над националном економијом, ово представљају као заштиту националних интереса, али очигледно не и српских.
