Прочитај ми чланакУнутар данашње Србије влада заверенички хаос и лудило док се режим одлазећег диктатора распада у ситне комаде.
Све што се данас види, од проливене крви на улицама Београда, дивљачких напада на грађане и омладину од стране злочиначког режима, води директно у шире грађанске сукобе. Споља гледано, велике игре се играју око домаћих конвертита, тражи се и са Истока и са Запада „нова коалиција“.
У том смислу, разне стране „екипе“ су на терену, а свака од њих планира да буде нови „тутор“ будуће Србије. Једни јој нуде „менторство“, други наводну помоћ, али нико не говори о томе хоће ли бити поништени бројни криминални уговори Вучићевог режима, коме ће се судити и како почети нови живот након радикалског пакла. Многи већ дуго имају „тапију“ на Србију и треба им је одузети, а то може да изведе само велики, масовни покрет, неколико „дана беса“ у коме би се све променило.
Да ли је Србија спремна за то, и шта је пропали диктатор радио у међувремену, да би себи обезбедио „склониште“ кад ти дани дођу. Коме је продавао оружје, како је продао Косово и коме обећавао беспоговорну лојалност….
Током преподневних часова 30. марта 2026. године, на Међународни аеродром Сарајево слетео је огроман транспортни авион о коме на јавним системима за праћење летова (контроле лета) није било никаквих службених података. Шок је био утолико већи што овај транспортни авион-гигант није виђен ни на проверено савршеним платформама као што је Флигхтрадар24.
Није било ниједне информације о његовом полетању, правцу лета нити крајњем одредишту. Убрзо се у „подземној дипломатији“ у Сарајеву сазнало да је реч о авиону северноатланске алијансе који је превозио специјалне јединице за брзе операције, са најсавременијом ратном опремом. Лет је био „покривен“ вишеструком обавештајном заштитом, а то подразумева да се ради о добро планираној мисији (акцији) која би требало ускоро да уследи.
Да би било јасније, још пре потписивање Дејтонског мировног споразума (21. новембра 1995) стављене су у функцију трупе СФОР.а у Босни и Херцеговини, а пуну контролу над овом државом са комплексним политичким системом, од тада преузима америчка обавештајна заједница са својим европским савезницима. Сви други „фактори“ изван ових, не представљају никакву суштинску снагу у БиХ. На ову чињенице су заборавили многи у овој земљи, а долазак специјалних јединица за брзе операције у БиХ знали да ће их неко подсетити на стварно стање ствари.
Наиме, већ дуго времена у рукама евроатланих служби постоје јасне назнаке да је БиХ „чвориште“ балканских мафија, да су везе те мафије разгранате на широком простору некадашње Југославије, те Албаније и Косова као искључиво америчких протектората.
Према свим релевантним информацијама које стижу у вези са горе поменутим нерегистрованим „фантомским“ авионом (који иначе у последњим недељама није био једини овог типа ни ове намене), сасвим сигурно је на реду акција хватања регионалних нарко-кумова и разбијање њихових картела, за које се поуздано зна да су у спрези са режимом Александра Вучића у Србији и чланове корумпираних ентитетских и кантонских влада у БиХ.
Овакве информације нису могле да промакну ни човеку који „никад не спава“, српском диктатору Александру Вучићу, који је ових дана, у терминалној фази свиг лудила и очајничком покушају да уништи и 200 година постојања Универзитета у Београду, том приликом извео на улице главног града Србије све врсте оружаних снага осим тенкова, све врсте полицијских снага, Жандармерију, па чак и лажне полицајце, особе са тешким кривичним делима…
Истовремено, уместо голоруког народа и студената, њему и његовом режиму прети стварна велесила, којој је његових превара и подвала већ превише, да не би уследила одмазда…
Можда овај тиранин не верује да се „десант“ на његову нарко-мафију спрема, да ће акција бити координирана са америчког војног брода у Јадрану, али би морао да зна да команда Шесте флоте САД, са седиштем у Напуљу у Италији, већ дуже времена спроводи план читаве операција, у сарадњи са савезницима и партнерским институцијама и да командни брод Шесте флоте, УСС „Моунт Wхитнеy“, служи и као плутајућа командна платформа (АЦП) за ударне и снаге за подршку НАТО-а у региону Европе и Медитерана. Војни транспортни авион евроатланских снага (или за ову прилику више њих), део су тог „увезаног“ система.
Све се ово дешава у време кад је већи број европских земаља одбио заједничко учешће у војним акцијама на Иран, па је америчка војна команда одлучила да на овај начин „тестира савезнике“ учешћем у заједничкој акцији на балкански нарко-картел и његово „политичко крило“ у региону, са посебним фокусом на режим Александра Вучића у Србији и чланове федералне и ентитетских влада БиХ, као актера у овој ствари.
Наиме, Министарство правде САД је покушало још пре две године (24. фебруара 2024), да изведе акцију преко БиХ тужилаштва и његовог „Скај тима“, те припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС) и Министарства унутрашњих послова Кантона Сарајево спроведе акцију хапшења „кумова“ нарко-мафије. Све се завршило хапшењем „нижег кадра картела“, а из Тужилаштва БиХ је саопштено да су „осумњичене особе под истрагом и терете се за организовани криминал“, те су лаконски закјључили како су „сви повезани са међународним кријумчарењем и дистрибуцијом већих количина опојних дрога, на илегалном нарко-тржишту…“
Од тренутка кад је председник САД Доналд Трамп преузео свој други мандата, све обавештајне службе његове администрације на терену Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Косова и Албаније, кренуле су у посао демонтаже политичких „крила“ нарко-мафије овог региона. Резултати су брзо показали да се ради о „нераскидивим“ везама, где се нуди глава као гаранција за лојалност …
Почетком ове 2026. године, Савет за прекограничну безбедност из Сједињених Америчких Држава (Цоунцил фор Цросс-Бордер Сецуритy фром тхе Унитед Статес оф Америца), оценио је Вучићеву Србију као средину са највишим безбедносним ризиком, а Београд је означен као град са високим нивоом претње по интересе америчке владе због присуства организованих криминалних структура под покровитељством владајуће политичке коалиције и Александра Вучића као несумњивог „координатора“.
Цоунцил фор Цросс-Бордер Сецуритy фром тхе Унитед Статес оф Америца дошао је до непобитних доказа да су локалне безбедносне снаге ограниченог капацитете да одговоре на комплексне облике криминала, нарочито када је реч о нарко-мрежама и насилним групама, те да је то тако вољом владајућег режима и његовог предводника који је „безбедносне снаге ставио у службу личне заштите“.
У извештају се још наводи да су криминалне организације у Србији повезане са регионалним и међународним мрежама кријумчарења наркотика, те да нарко-картели из Србије и са Западног Балкана учествују у координацији великих светских токова дистрибуције дроге. Посебно је издвојен део у коме се каже да владајући режим у Србији и његове „службе“, под контролом „аутократе Александра Вучића“, подстичу и контролишу не само тржишта наркотика и територије, већ и циљане обрачуне, оружане сукобе и ликвидације међу фракцијама картела…
Али, већ разваљени режим Александра Вучића, знајући да му излаза нема у садашњој ситуацији, покушао је у пар наврата од првог напада САД на Иран, да укључи и међународне продавце и шверцере наоружања и опреме, у акцију за даљи опстанак на власти.
Наиме, непуних три недеље након почетка напада САД и Израела на Иран, 14 марта 2026., Александар Вучић изјављује да ће Србија наставити продају оружја Израелу, те да ове две земље имају „одличну сарадњу у области одбране…“. Истом приликом је напао све оне који сматрају да је Србија „фабрика наоружања Израела“, па онда ушао још дубље у блато својих лажи, изјавом: „Наши пријатељи су и Израелци и Арапи и то нећу ни да коментаришем. Они нама продају оружје, ми њима продајемо оружје и то ће се наставити…Имаћемо најмодернију војску јер је суштина у технологији коју видите на савременим ратиштима. Видите како један ‘Старлинк’ прави или не прави проблем на нивоу Украјине. Оно што ћемо ми урадити биће другачије од свега што сте до сада видели“.
Убрзо, јавност је сазнала да је овај крвави тиранин без ичије сагласности, самовољно, из државног буџета и „црних“ нарко-фондова купио ракетне системе „Хермес“ и „СкyСтрикер“, а, онда је и одао тада врхунску војну тајну да Србија поседује кинеску хиперсоничну ракету.
Један догађај од 3. октобра 2024. године, потврдио је како Вучићев режим учествује у међународном шверцу наоружања, те како је у конкретном случају био једна од главних „карика“ за снабдевањем оружаних снага Изреела у рату против „Хамаса“. Поменутог дана, теретни брод „Катхрин“ који је пловио под португалском заставом, плутаои је мање од једног километра далеко уз границу хрватских територијалних вода па се претпоставило да тражи допуштење хрватских власти за пролазак.
Међународна невладина организација Амнестy Интернатионал тврдила је тада да брод превози експлозив за Израел, а та спознаја затворила је овом броду врата бројних лука, па и луци Бар у Црној Гори, где је требало да уплови неколико дана раније, где би са „пошиљком из Србије“ кренуо даље према источном Медитерану.
Акција је откривена кад је Светска организација за заштиту људских права позвала да се спрече овај транспорт који би увукао у рат са „Хамасом“ и три земље некадашње Југославије…
Тих дана, Вучић је заиста добио одговор на своју „понуду“ Израелу, па га је позвала особа из кабинета председника Израела Исака Херцога. Требало је само четири дана наскон тога „упркос сложеним међународним одбрамбеним протоколима“, да контигент наоружања и опреме из Србије крене ка Израел…Вучић се лично хвалки тиме у Интервјуу за „Тхе Јерусалем Пост“ у коме је казао: „…Увече смо добили поруку из Израела: ‘Требају нам те и те ствари. Нисмо потпуно спремни, потребно нам је то што пре’… Био сам министар одбране и знам како то иде – дозволе разних министарстава, безбедносне и обавештајне агенције, бројне државне и недржавне институције…А, ми смо све то прикупили у року од четири дана и обавили посао. То се никада раније није десило у овој земљи“…
Извоз оружја из Србије у Израел достигао је скоро 100 милиона евра у 2024. и 2025. години години, а према заједничком извештају „Балкан Инсигхт-а“ и „Хааретз-а“ (на основу царинских података), Вучићев режим је тако постао кључна веза у израелском одбрамбеном ланцу снабдевања. И он то не крије, отворено каже: „Данас сам једини у Европи који тргује војном муницијом с Израелом. И зато ме често критикују колеге“…Ко су „колеге“ усамљеном, изолованом диктатору, није тешко замислити: сви они који захваљујући његовој велеиздајничкој стратегији према Србији, зарађују милијарде од шверца наоружања и од проливене крви зараћених народа.
Најтиражнији немачки лист „Билд“ недавно је тешко оптужио Александра Вучића за шверц оружја, муниције и војне опреме на три континента, различитим сукобљеним странама, од који многе имају своје терористичке организације и своје „резиденте“ на терену Европе, који могу да науде свакоме ко им се замери. А, Србија је, како је добро познато, врло „порозна“ кад је проток људи (миграната) из афро-азијских земаља у питању, где си и дешавају највећи сукоби.
Вучића ништа није спречило да настави са „купцима у Израелу“ да сарађује, чиме је Србију увукао посредно и у сукоб САД и Ирана. Циљ му је био да по свеку цену покаже влади Доналда Трампа да је ипак „лојалан“ политици Вашингтона, јер, ето, помаже Израел као савезника. Али, ко дугорочно прати шизофрене акције болесног српског диктатора, врло лако може да претпостави да лаже пре него што је изговорио било шта. Тако је и са његовим „савезништвом“ са САД и Израелом против Ирана…
Само мали осврт на половину прошле, 2025. године (датум: 25 јун), отвара бројна питања о томе какве су биле стварне намере напредњачко-радикалског лудила током 14 година диктатуре опасног манијака са неограниченим овлаштењима које себи дао.
Наиме, тог дана, отправник послова у Амбасади Ирана у Београду, Мохамед Махди Абади, захвалио је јавно Александру Вучићу на ставу да су САД погазиле међународно право нападом на Иран.
И српски диктатор је том приликом додао да „нема сумње да су САД погазиле међународно право у нападу на Иран“. Потом је ирански дипломата Махди Абади из Београда захвалио свим земљама које су осудиле амерички напад на иранска нуклеарна постројења, укључујући Србију, Кину и Русију, али је онда шокирао Вучића изјавом: „…Иран, иако захвалан, ослања се искључиво на себе и подршку свог народа!“ У кратком временском размаку од пар сати, Абадију је скренута пажња дипломатске службе из Техерана, да се „огради“, јер „Србија продаје оружје и Израелу“.
Раније те године, дан 11. марта прошле 2025., у Београд је допутовао син америчког председника Доналда Трампа (Доналд Трамп Јуниор). Истог дана, за вечером коју је Вучић као домачин организивао, Трамп Јуниор је пренео оно што му је отац дао у задатак: да се „председник Србије прецизно изјасни у погледу стратешке сарадње између две земље и заједничких пројеката у наредним годинама, или да од те сарадње нема ништа…“.
Како је Трамп Јуниор отишао „празних руку“, уследио је прекид билко каквих озбиљних разговора са српским диктатором…Кад је схватио шта се дешава, већ 5. маја уследио је онај добро познати скандал са покушајем да под ланим именом (Алеx Вуци) уђе на Конвенцију Републиканске странке, у чему је био спречен и истог данас „тихо“ експедован под дискретном пратњом ФБИ са територије САД.
Од тада па до марта месеца 2026., Александар Вучић тоне све дубље, а „пријатељи“ са мешународне сцене постају све даљи.
И тако „полумртвог“ диктатора, допао је 23. марта ове године да посети руски министар за економски развој Максим Решетњиков.
Али, то није био једини разлог доласка Решетњикова…У питању је посета санкционисаног руског званичника који је према информацијама извора МТ да пренесе став руске владе о његовом тренутноим положају и стави га пред избор: да буде јасно „дефинисан“ у погледу Русије, или да га Русија стави „у други контекст“.
Максим Решетњиков се последњи пут појавио 2024. године у Београду, што је довело до тога да Европска комисија напише саопштење-поруку у коме је стајало и ово: „Не може се говорити о европском путу, а у исто време пружати политичка подршка режиму који води агресивни рат и налази се под санкцијама готово целог демократског света. То није неутралност, то је политичка превара“…Тих дана је одбијен и планирани долазак Милоша Вучевића, у Брисел и тако је заправо и почео лагани „пад“ Александра Вучића међу европским комесарима. Две године касније, у марту 2026., Вучић више није фактор ничега. Ни на Истоку ни на Западу. Разматра се једино ко ће бити „импресарио Србије“ у наступајућим догађајим и темељитим тектонским променама које следе…
У часу кад брод потоњег европског диктатора незадрживо тоне, тренутак је да се грађани ове старе европске државе осврну и на недавну проплост, кад је их „велики Аца Србин“ издао, продао и подвео најгорим макроима који данас ходају планетом Земљом. Да му никад, ни „на оном свету“ не забораве зла која је починио…
Дана 26. јануара 2023., овај „велики Србин“ прво је изненада обавестио јавност да прихвата концепт француско-немачког споразума, да би неколико дана касније открио грађанима шта ће се десити уколико га не прихвате…Информације које су му наводно пренели представници Немачке, Француске, САД и Италије, као и европски посредник у дијалогу Мирослав Лајчак….
Рекао је дословно ово: „Дошла је ‘петрока’ и на том састанку друга реченица која ми је саопштена је ‘морате да прихватите овај план, а ако га не прихватите, јер ми сматрамо да он мора бити прихваћен, суочићете се са прекидом процеса европских интеграција, повлачењем инвестиција, свеобухватним мерама у политичком и економском смислу која ће нанети велику штету Србији“…
Све то што је пренео у свом обраћању деловало је као ултиматум и у делу јавности се сумњало да је „велика петорка“ баш на такав начин условила Србију око Косова.
Бодо Вебер, политички аналитичар и виши сарадник Савета за политику демократизације (ДПЦ) из Берлина, тада је једини реаговао у српским медијима, па је казао: „…Треба бити јако опрезан кад се узме Вучићево препричавања о току преговора као здраво за готово. Подсећам да је Вучић своје јавно одбијање прве верзије (француско-немачког) предлога образложио тиме да одбије столицу Косова у УН, а да то уопште није било део ни првог нацрта ни тренутне верзије.
Дакле, чини ми се да ми не знамо шта је Вучић наводно прихватио у разговору са петорком – да ли је прихватио предлог као оквир за преговоре или план као такав? Лично сумњам да је прихватио план у целини – јер зашто би променио досадашњу политику, која јасно била базирана да избегава притисак Запада у вези Косова, да одуговлачи преговарачки процес у тренутку кад западни преговарачи долазе из Приштине где очигледно нису успели да постигну договор….Оно што је Вучић свакако постигао јесте да је изокренуо западну перцепцију, те да је општа перцепција сада да је Београд конструктиван, а да су Приштина и Курти – ти који коче…“
Вебер је помињао и награду Вучићу у виду његове нове промоције на Западу, а то чиме би Србија била „награђена“ одустајањем од Косова биле би „одређене западне инвестиције“. Вучић је, наравно лагао да није признао Косово том приликом, али му је „награда“ за велеиздају изостала. Као и цинична понуда Запада да че Србија добити „одређене инвестиције“.
Историја ће писати о овом времену као злој епохи у којој су вође издале државу и народ, и о томе како је неким чудом Србија ипак преживела највеће разарање споља и изнутра, горе него од ратова и бомбардовања.
