Pročitaj mi članakUkoliko Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, pod pritiskom građanskih protesta bude primoran da vanredne parlamentarne izbore raspiše ove godine, studentima u blokadi bi njihovo održavanje odgovaralo bilo kada jer izbori donose pad režima, dok će vlast pokušati da glasanje odloži za kraj godine.
То кажу саговорници Данаса, разрешавајући дилему када би владајућој СНС а кад студентима у блокади одговарало да се избори одрже, будући да се политичка и друштвена атмосфера поново узбуркала и изнове прети стабилности власти после видосвданског протеста студената у главном граду.
Уколико Вучић, главни човек власти, не успе да на ненасилан или насилан начин обузда грађански протести започет 29. јуна, а уз то дође и до озбиљније грађанске непослушности и већих демонстрација које неће престати током летњих месеци, он би можда могао и да поклекне и испуни захтев о расписивању ванредних парламентарних избора, иако их је планирао за крај 2026. или пак почетак 2027.
Без обзира што ће му то пореметити планове, он ће то урадити када њему, односно његовој владајућој СНС, буде највише одговарало. Економска подлога за евентуалне изборе на јесен или крајем године се већ спрема у виду повећања пензија већ од новембра и повећење минималне цене рада од 1. јануара.
Студентима у блокади, како се може претпоставити, одржавање избора одговара увек, будући да су још 5. маја тражили њихово моментално расписивање и не одустају од тога. Изборна листа њиховох кандидата, како се може сазнати, већ је састављена, а основе програма прочитане су на протесту 28 јуна у Београду.
Они само морају да ураде једну велику и тешку ствар, а то је да уз грађне, за које се протеклих година показало да одустају од протеста после извесног времена, одрже што већи притисак на власт током летњег периода.
Миломир Мандић, истраживач Демостата, за Данас каже да уколико би само зависило од Вучића он би вероватно најрадије ишао на изборе што касније тј. заједно са председничким изборима 2027.
– Међутим, одлука о томе када ће се ићи на изборе суштински не зависи само од Вучића, већ ту имамо још најмање два фактора, а то су: динамика друштвене и политичке кризе која се манифестује кроз масовне протесте грађана и други фактор је фактор међународне заједнице, пре свега мислим на Европску унију – наводи он.
Али, како каже, уколико буде приморан да ипак распише изборе ове године, Вучићу би највише одговарало да они буду што каније ове године, односно да се одрже као и они 2023. у децембру .
Према његовим речима, када је реч о студентском покрету и опозицији, њима би више одговарало да избори буду раније, на пример, на јесен уз услов да успеју да окупе јединствени фронт заједно са политичким партијама опозиције, локалним групама грађана и осталим активистицким удружењима ради заједничког наступа, заједничке координације и јединствене организације за те изборе.
– У супротном, теже ће велико незадовољство влашћу које постоји моћи да претворе у победу на изборима.
Професор Универзитета у Новом Саду, Бојан Пајтић, пак каже да су избори морали бити јуче и да смо у фази да год год они били доносе пад режима.
Друштво је у толико великој кризи, да више чак и није тема шта коме одговара. Избори су морали бити јуче. Режим нема никакав легитимитет, не управља процесима у друштву. Владајућа клика тренутно само пљачка грађане, разара институције и чини све да уништи универзитет и угуши побуну – каже Пајтић.
Како додаје, од председника државе су дигли руке и међународни чиниоци. Он наводи пример тога што се Европска комисија оградила од његових лажи да је имао састанак са Урсулом фон дер Лајен.
– А до Трампа не може да дође ни лажно се представљајући на донаторским конференцијама. У фази смо у којој избори, кад год били, доносе пад режима и они ће настојати да избори буду што касније, да би што више опљачкали – закључује Пајтић.
Подсетимо, законски рокови предвиђају да од дана расписивања избора до дана гласања не може да прође мање од 45 ни више од 60 дана.
