Pročitaj mi članakIdeja dvojice čoveka bliska predsednicima Vučiću i Trampu bila je da država Srbija i zet američkog predsednika formiraju zajedničku firmu, koja bi u centru Beograda zidala dve kule i luksuzni hotel, s tim što njeno sedište ne bi bilo u Srbiji, kao u slučaju Beograda na vodi, već u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Министар финансија Синиша Мали и Ричард Гренел, близак сарадник америчког председника Доналда Трампа, усмено су се договарали о бизнису у вези са пројектом који је планиран након рушења зграда Генералштаба. Добро обавештени извор Радара открива да је тема њиховог разговора била идеја да држава Србија и зет америчког председника Џаред Кушнер формирају заједничку фирму, која је на том месту требало да зида две куле и луксузни хотел, с тим да она, попут Београда на води, не би имала седиште у Србији, већ у Уједињеним Арапским Емиратима. Све је, међутим, стопирано након што је Тужилаштво за организовани криминал покренуло предистражни поступак о збивањима са Генералштабом.
За грађане Србије и даље је тајна шта пише у Уговору о ревитализацији комплекса бившег Савезног секретаријата за народну одбрану, односно Генералштаба. Потписан је у мају прошле године, а параф су ставили тадашњи министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић и заступник америчке фирме Атлантиц Инцубатион Партнерс ЛЛЦ, односно Аффинитy Глобал Девелопмент, иза којих стоји Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа.
Иако је Весић потписао уговор са Американцима, према сазнањима Радара бизнис око пројекта повезаног са рушењем Генералштаба договарали су министар финансија Синиша Мали и Ричард Гренел, који је био изасланик америчког председника за дијалог Београда и Приштине. Министар Мали до закључења овог броја није одговорио на питања која му је Радар послао мејлом.
Притисци Синише Малог и оставка директорке Завода за заштиту споменика културе
Није познато да ли је Гренел запослен у некој од фирми Кушнера или је преговарао као близак сарадник Трампа, а да је добро упознат са овим пројектом могло се закључити и по томе што је давао изјаве на тему Генералштаба. Он је и уочи потписивања уговора изјавио да је уништавање тог комплекса током НАТО бомбардовања 1999. године представљало значајан културни и архитектонски губитак за Град Београд, али је навео и да су „сви који су укључени у пројекат реконструкције невероватно осетљиви на историју тог објекта“.
„Част нам је да будемо партнери са Србима како бисмо ову локацију претворили у вишенаменски пројекат светске класе, чије би средиште био Меморијал, као место сећања на његову историју. Узбуђен сам због ишчекивања да видим идеје које ће изнети српски стручњаци, како би на овој локацији била одата почаст оригиналном архитекти, грађевинама, емоцијама и патриотизму. Идеја Моста пријатељства је емотивни део дизајна који истиче оригиналне зграде и представља прелеп подсетник на визију архитекте Николе Добровића“, рекао је Гренел за Политику.
Испоставиће се, међутим, да преговарачи и са једне и са друге стране нису били осетљиви, а нарочито не „невероватно осетљиви“ када је реч о судбини Генералштаба. Судећи по идејном решењу пројекта фирме иза ког је стала компанија у власништву Џареда Кушнера, јасно је да би комплекс у Кнеза Милоша морао да буде срушен и да нико није имао у плану да му враћа првобитни изглед, како предвиђа закон.
То се нарочито могло видети по потезима које је повлачио преговарач са српске стране Синиша Мали. Сад већ постоје и докази да је вршио притисак на запослене у заводима за заштиту споменика културе да подрже скидање заштите са Генералштаба, што је један од услова да се тај комплекс избрише са листе културних добара од националног значаја. Актуелни министар финансија ишао је толико далеко да је тадашњој директорки Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравки Ђукановић у његовој канцеларији рекао да или поднесе оставку или подржи скидање заштите и рушење комплекса. То је, између осталог, писало и у њеној оставци.
„У више наврата сам са позиције директора Републичког завода давала предлоге који би помирили економске и развојне интересе државе са принципима заштите културног наслеђа, али ниједан од ових предлога није прихваћен. С обзиром на то да су састанку 22. маја присуствовали релевантни представници Министарства културе, закључујем да је став надлежног министарства да подржи скидање заштите са комплекса Генералштаба и његово рушење, са чиме не могу да се сагласим и стога дајем оставку на место директора Републичког завода за заштиту споменика културе“, пише између осталог у тексту оставке која је достављена министру културе Николи Селаковићу.
Фирма у Емиратима, сарадња са Алабаром
Реализација овог пројекта подразумевала је и формирање заједничког предузећа државе Србије и Кушнерове фирме. Према сазнањима Радара, било је предвиђено да та компанија буде основана у Уједињеним Арапским Емиратима, али је све стопирано јер је покренут предистражни поступак у надлежном тужилаштву.
Зашто баш у Емиратима, није до краја познато. Ипак, случајно или не, у овај пројекат требало је да буде укључена и компанија Игл Хилс, у чијем већинском власништву је и Београд на води. Како је објавио Ројтерс у априлу прошле године, уочи потписивања уговора, договорена је сарадња Мухамеда Алабара, председника поменуте компаније, са Кушнером када је реч о инвестицији на месту рушевина Генералштаба.
„Овај емиратски тајкун за некретнине је постигао прелиминарни договор о продаји свог удела у више милијарди долара вредном пројекту у Минску, главном граду Белорусије. Одлазак Алабара из Белорусије долази усред сарадње са Кушнером, зетом бившег председника САД Доналда Трампа, на преуређењу зграде бившег Генералштаба у Београду, у стамбени комплекс“, објавио је између осталог Ројтерс.
Алабар је одбио да одговори на питања о разлозима за повлачење из пројекта у Белорусији, као и о идентитету потенцијалног купца. Када је реч о Србији, емиратски милијардер је рекао да „позитивно гледа на сарадњу са Кушнером“ и да је „веома узбуђен због више луксузних пројеката на тржишту“, али није прецизирао шта би то партнерство подразумевало.
Постоје и писани докази да је министар финансија вршио притисак на запослене у заводима за заштиту споменика културе да подрже скидање заштите са Генералштаба, што је један од услова да се тај комплекс избрише са листе културних добара од националног значаја
Да је договор о уласку Игл Хилса био и коначан јасно је и кад се погледа званичан сајт тог пројекта који је добио назив Трумп Тоwер Белграде. На тој интернет страници постављена су два линка – један који води на сајт Трампове организације и други на званичан сајт Игл Хилса.
Укључивање фирме из Емирата као начин да се избегну тендери
Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, наводи за Радар да, према ономе што је раније било познато када је реч о пословним плановима на простору бившег Генералштаба, може да се наслути како је идеја била да се направи један од облика јавно-приватног партнерства, али супротно свим процедурама које постоје за такву врсту уговарања. Како истиче, на основу изјава Весића и представника америчког инвеститора могло се закључити да би у овом случају било формирано заједничко предузеће у које би држава Србија уложила земљиште, а приватни инвеститор новац.
„По свему што се могло чути у то доба, реч је практично о аранжману који је веома сличан оном који је пре десетак година закључен за пројекат Београд на води. Правни основ за искључење надметања у овом случају пронађен је у међудржавном споразуму између Србије и УАЕ. Другим речима, тај споразум је предвидео да ће се послови уговарати без надметања и примене домаћих закона о јавном надметању и јавно-приватном партнерству који је са њим повезан. С друге стране, Србија нема такав споразум са САД, тако да је било потпуно нејасно на основу чега су представници наше владе ушли у преговоре са америчком компанијом о закључењу таквог уговора“, наводи Ненадић.
Он истиче и да је организација Транспарентност Србија покушала да дође до документације о Генералштабу, закључка Владе који се односи на тај комплекс и уговора, али да је нису добили.
Могућност да се фирма оснује у Емиратима и да се у читав посао укључи Игл Хилс можда пружа одговор на питање о томе на који начин су представници наше државе мислили да изведу уговарање, а да избегну надметање. Ненадић каже да је идеја могла да буде да се то подведе под међудржавни споразум са УАЕ.
„Други начин да се избегне не само надметање, него и примена других домаћих закона, посебно о заштити споменика културе било би доношење посебног закона који би се односио само на овај пројекат“, закључује саговорник Радара.
Незванично се причало да власт заиста и има намеру да донесе посебан закон за Генералштаб, односно лекс специјалис, можда не толико због избегавања тендера, колико због скидања заштите са тог комплекса. Да је то била опција (можда је и даље), потврдио је за Пинк и председник Србије Александар Вучић.
„Ја као у инат рекао Синиши и свима њима донесите лекс специјалис, пошто знам какви су Срби кад треба да донесу неку одлуку. Неће. Они који су на функцијама неће, они ће да чувају ту своју функцију, неће ти дати да градиш никад ништа. Чуваће то док се не сручи неком на главу да буде ругло у Београду, да чува једног комунистичког прогонитеља дело. И ја им кажем – донесите лекс специјалис и они ко у инат нису донели лекс специјалис и тиме им омогућили да они причају о корупцији, а нико ни динар није платио ни за шта. Каква корупција кад нико динара није добио“, рекао је Вучић.
Прво бесплатан закуп, а онда својина без накнаде
Докле је конкретно одмакао овај пројекат јавност није до краја упозната, јер је заправо једини документ који се односи на Генералштаб у марту прошле године објавио посланик Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута. У то време обелоданио је Предлог закључка који је предвиђао да се прво те парцеле на којима се налази тај комплекс америчким инвеститорима дају у закуп на 99 година без накнаде, а затим да се то право закупа претвори у право својине, такође без накнаде.
У том документу је писало да се усваја текст Инвестиционог уговора између државе Србије и компаније Атлантиц Инцубатион Партнерс, а у циљу реализације пројекта ревитализације и развоја локације која обухвата две катастарске парцеле, 969/1 и 804/2. У образложењу Закључка је између осталог писало и да је министар Горан Весић још 1. децембра 2022. у име Владе закључио Меморандум о разумевању са фирмом Кусхнер Реалтy ЛЛС (која је повезано лице са Атлантиц Инцубатион Партнерс) који се односи на пројекат Генералштаба.
На једној од поменуте две парцеле налази се и Касарна трећег пука, а судећи по фотографијама које су објављене на званичном сајту пројекта Кушнерове фирме, управо у њој ће се налазити хотел Трамп. Вредност целокупне инвестиције била је процењена на 500 милиона долара, а Србији је требало да припадне 22 одсто профита.
Пројекат који је власт договорила са Трампом, односно његовим зетом, има низ законских препрека, али за то нису много марили ни на Андрићевом венцу, ни у Немањиној 11. Пре њих ни нови вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић, који је хапшен и који је на саслушању признао да је фалсификовао документ на основу којег је касније скинута заштита са Генералштаба.
Ипак, сада је већ јасно да не би смело све да се заврши на томе. Јер в. д. директора Завода није био усамљен на списку за хапшење, већ само једини кога је полиција Ивице Дачића у том тренутку смела да ухапси.
