Рат на Блиском истоку могао би да угаси 1,3 милиона радних места у ЕУ
Европска унија могла би да изгуби чак 1,3 милиона радних места због раста цена енергије изазваног ратом на Блиском истоку, упозорила је европска комесарка за запошљавање Роксана Минзату.

„Због рата на Блиском истоку угрожено је до 1,3 милиона радних места, посебно у енергетски интензивним индустријама“, изјавила је Минзату на конференцији за новинаре.

Она је упозорила и да ће раст трошкова енергије посебно погодити домаћинства са нижим приходима широм Европе.

„Повећани трошкови енергије имаће нарочито негативан утицај на грађане са мањим примањима. Зато препоручујемо свим државама чланицама да предузму циљане мере за помоћ најугроженијим групама“, рекла је комесарка.

Највећи удар прети ауто-индустрији

Према подацима из извештаја, европски аутомобилски сектор могао би да претрпи највеће губитке, са чак 600.000 радних места под ризиком.

Грађевинарство, метална индустрија, хемијски сектор и транспорт могли би заједно да изгубе око 56.000 радних места.

Додатно, угрожено је око 85.000 послова повезаних са производњом батерија, док би сектор производње соларних панела могао да остане без готово 59.000 радника.

Још 4.500 радних места могло би да нестане у индустрији челика због мера везаних за смањење емисије угљеника.

Инфлација расте, грађани плаћају цену

Поред могућих отпуштања, европски грађани суочавају се и са новим финансијским притиском.

Према проценама, домаћинства са нижим приходима могла би да троше додатних 1,4 одсто својих прихода само на гориво за превоз.

Упозорење је објављено током представљања Пролећног пакета Европског семестра за 2026. годину, документа којим Европска комисија два пута годишње дефинише економске приоритете за свих 27 држава чланица.

Рат већ успорава европску економију

Сукоб на Блиском истоку већ је оставио видљиве последице на европску економију кроз раст цена енергије.

Најновије економске прогнозе Европске комисије показују да рат успорава привредни раст, док истовремено подстиче инфлацију.

Инфлација у еврозони премашила је три одсто први пут од 2023. године, што додатно повећава очекивања да ће Европска централна банка поново подићи каматне стопе.

Брисел упозорава да велике разлике међу државама чланицама у стопама раста и инфлације представљају озбиљну претњу европској конкурентности.

Недостатак радника постаје велики проблем

Велики део новог извештаја посвећен је тржишту рада и недостатку квалификованих радника.

Европска комисија наводи да су образовање и усклађивање вештина са потребама тржишта рада кључни приоритети, посебно у секторима попут сајбер безбедности, квантних технологија, вештачке интелигенције и производње полупроводника.

Према речима Роксане Минзату, чак 77 одсто европских компанија сматра да је недостатак квалификованих радника једна од највећих препрека за нове инвестиције.

Она истиче да су лоши услови рада главни разлог за тај проблем.

„Не можемо привући таленте, смањити мањак радне снаге нити повећати зараде уколико не обезбедимо квалитетне услове рада“, поручила је.

Брисел тражи јачу европску економију

Од почетка свог новог мандата председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен конкурентност европске привреде поставила је међу главне приоритете.

Најновији пакет мера предвиђа смањење економских препрека унутар јединственог тржишта, стварање повољнијег пословног окружења и смањење зависности од страних сила, посебно Кине и Сједињених Америчких Држава.

Европска комисија зато позива државе чланице да воде снажнију индустријску политику, повећају улагања и смање административне препреке за привреду.

Међутим, успех тих планова и даље зависи од спремности националних влада да спроведу потребне реформе, што је већ годинама један од највећих изазова унутар Европске уније.

Извор: Нулта Тачка/ЗероХедге