Ово показује истраживање Балканске истраживачке репортерске мреже (БИРН), које указује на потенцијалне сукобе интереса и праксу финансирања такозваних ГОНГО организација – невладиних удружења која су у ствари блиска властима и служе за промоцију њихове агенде.

Сара Павков, најмлађа чланица актуелне Владе Србије, била је оснивач и заступник Зелени Сад све до краја 2020. године, када је ступила на јавну функцију као чланица управног одбора Покрајинског завода за заштиту природе. Иако је тада формално напустила улогу у организацији, седиште Зелени Сад остало је у објекту у њеном власништву све до прошле године.

На њено место дошао је Милош Стојановић, њен блиски сарадник, а организација је наставила да добија значајна средства на јавним конкурсима.

Према подацима БИРН-а, током 2020. године – у периоду када је Павков већ била на јавној функцији – Зелени Сад је добио најмање 800.000 динара од Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, што је готово дупло више него претходне године.

Организација је финансирана за пројекте попут манифестације инспирисане „Ајронмен“ догађајем, која спаја спорт и екологију, као и за штампање бојанки за децу. Посебно се истиче донација од 13,5 милиона динара од Нафтне индустрије Србије (НИС) 2021. године за изградњу дечјег игралишта, спортских терена и теретане на отвореном.

Даља истрага показује да је Зелени Сад био укључен у контроверзне ситуације, попут подршке титули Новог Сада као Европског града шума у марту 2023. године – управо на дан када је почела сеча шуме на дунавском рукаву Шодрош за пројекат „Нови Сад на води“.

Иако је Завод за заштиту природе још 2006. године предложио заштиту овог подручја, власти то нису учиниле. Данијела Стојковић Јовановић из организације Свет и Дунав подсетила је: „Нас у том тренутку хапсе, ми позивамо инспекцију да изађе на терен, инспектори се праве да се ништа не дешава и фотографишу стабла која се не секу, дакле једно потпуно безвлашће“.

Сара Павков није одговорила на питања БИРН-а о могућем утицају на доделу средстава организацији, нити о разлозима за коришћење њене некретнине као седишта. Ни из Зелени Сад нису дали одговоре. Овај случај није усамљен – претходне анализе показале су да се хиљаде евра годишње додељују организацијама повезаним са владајућим странкама, док се стварни еколошки проблеми игноришу.