Кључни проблем је поремећај у Ормуском мореузу, једној од најважнијих рута за транспорт енергије. Цене нафте скочиле су изнад 120 долара по барелу током ескалације, а и након примирја објављеног 7. априла остају високе и нестабилне.

Дизел и керозин постали су главна тачка притиска. Цене су експлодирале, са испод 100 на преко 200 долара по барелу, док је потражња у Европи додатно појачана дугогодишњим пореским политикама које фаворизују дизел у односу на бензин.

Проблем додатно погоршава чињеница да европске рафинерије производе више бензина него што тржиште тражи, док истовремено постоји хроничан мањак дизела. ЕУ зато зависи од увоза, што је чини посебно рањивом.

Грађани већ осећају удар. У више земаља цена дизела прелази 2 евра по литру, док владе покушавају да ублаже ситуацију смањењем пореза.

Највећи притисак трпе пољопривреда и транспорт. Према проценама платформе Логифие, сектор транспорта суочава се са “брзим дизел шоком”.

Ирска је постала епицентар протеста. Пољопривредници и камионџије блокирају путеве широм земље, ремете ланце снабдевања и изазивају несташице на пумпама. Влада је чак ангажовала војску да уклони блокаде.

На протестима у Даблину демонстранти су носили ковчег са натписом “РИП Иреланд”.

Криза прети да погоди и авио-саобраћај. Ако Ормуски мореуз остане затворен, европски аеродроми могли би да остану без горива у року од три недеље, упозоравају индустријски извори.

Највећа европска авио-компанија Рyанаир већ смањује летове, док директор Мајкл О’Лири упозорава да летњи ред летења можда неће моћи да се реализује у пуном обиму.

Европа се суочава са реалношћу: скупо гориво, празне пумпе и све веће незадовољство грађана. Криза која је почела на Блиском истоку сада директно удара у срце ЕУ.