Али како се ситуација на Блиском истоку заоштрава, све је више оних који се враћају тим изјавама и покушавају да их протумаче у светлу онога што се данас дешава. Чак су и скептици, макар на тренутак, застали над прецизношћу неких ранијих тврдњи.
Салмана Салехигударзу описују као самотњака из иранске провинције Мазендеран, човека који, како се тврди, комуницира са душама преминулих и кроз то „види“ судбине држава и појединаца.
Његове речи су још 2019. године указивале на долазеће сукобе и природне поремећаје, а већ наредне године говорио је о буђењу вулкана — што су многи повезали са ерупцијом Таал на Филипинима.
Он сам је тада тврдио да оно што се дешава на планети није последица више силе, већ реакција Земље на поступке људи. Говорио је једноставно: сами себи наносимо штету.
У том контексту, посебно занимљиво звучи оно што је говорио о глобалним политичким фигурама. Доналда Трампа је описивао као непредвидивог и амбициозног човека који тежи ширењу утицаја, пре свега територијално.
Дуго су те речи деловале као општа оцена политичког карактера, али 28. фебруара 2026. године, када је Трамп потврдио учешће САД у операцији против Ирана и назвао је „превентивним ударом“ са циљем уклањања претње по Америку и свет, многи су у томе видели потврду тог описа. Као да су се делови слагалице, макар привремено, уклопили.
Прича о Русији код овог пророка иде у потпуно другачијем смеру. Још 2020. говорио је о периоду нестабилности који ће претходити јачању земље, али је тврдио да ће се након тога издвојити као најјача сила на свету.
Посебно је наглашавао духовни успон и статус који ће Русија имати међу другим државама, до те мере да ће, како је рекао, многима бити част да са њом сарађују.
Истовремено, за Европу није имао тако оптимистичне прогнозе. Говорио је о таласима избеглица, које повезује са потезима САД, и критиковао поједине лидере. За Емануела Макрона, рецимо, тврдио је да доноси одлуке вођен емоцијама, без сигурности у сопствене потезе, уз амбицију која, по његовим речима, неће донети конкретне резултате.
Најтеже речи, међутим, односиле су се на Иран и шири регион. Салехигударза је упозоравао на озбиљне изазове — спољне притиске и унутрашње потресе. Још тада је говорио о свету који улази у циклус у којем ће последице људских поступака бити све видљивије: кроз сукобе, глад и природне катастрофе.
Људе је описивао као све агресивније, вођене сујетом, спремне да покрећу сукобе због личних интереса. Његове формулације биле су суморне, готово опомињуће, као да покушава да заустави ток догађаја који се већ назирао.
Седам година касније, слике са терена делују као груба потврда тих упозорења. Израел и Сједињене Државе извели су ударе на Иран, при чему је погинуло више од 200 људи, укључујући врховног лидера Алија Хаменеија.
Одговор Техерана стигао је брзо — ракетни напади на Израел и америчке базе, као и акције усмерене ка државама Персијског залива. Спирала догађаја наставила је да се шири, без јасног знака где би могла да се заустави.
У том светлу, речи иранског пророка данас се поново извлаче из заборава. Не као дефинитивна истина, већ као оквир за размишљање. Да ли је реч о случајним поклапањима, или о нечему дубљем, тешко је рећи.
Али једно остаје отворено: ако се ток догађаја заиста обликује људским одлукама, онда питање није шта ће се десити, већ колико је још простора остало да се нешто промени пре него што последице постану неповратне.
