Највећи проблем је што је Иран практично затворио Ормуски мореуз, кључну бродску руту кроз коју пролази око петине светске нафте. Иран, као део свог асиметричног ратовања, циља и велике енергетске објекте у Катару и Саудијској Арабији, а поремећаји у глобалним енергетским токовима не показују знаке јењавања, пише Индеx.

Стручњаци сматрају да ниједна земља није имуна на овај проблем, али је он посебно изражен у Европи и Азији, где је зависност од увоза нафте и гаса висока, а инфлација вец́ представља озбиљан економски и политички изазов.

Упозорења све драматичнија

Италијански министар одбране Гвидо Кросето издао је драматично упозорење о рату са Ираном, наводећи да има „застрашујуће“ информације које указују на ескалацију сукоба чије ће се последице осетити широм Европе.

У интервјуу за лист „Ла Репубблица“, рекао је да због природе свог посла има приступ информацијама које га више не могу држати будним. „Плашим се шта би се могло догодити у наредним недељама, као и последица које ће ово имати на економију и свакодневни живот“, рекао је Кросето.

„Ако рат потраје, то ће бити терет за европску економију упоредив са пандемијом Ковида или почетком рата у Украјини“, рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Европљанима саветовано да раде од куће и возе пар-непар

Члан управног одбора Европске централне банке Јанис Стурнарас рекао је за грчки радио да би Европа могла да се суочи са рецесијом ако се сукоб са Ираном одуговлачи и цене нафте порасту изнад 150 долара по барелу, преноси Ројтерс.

Европски комесар за енергетику Дан Јергенсен упозорио је да последице ове кризе по енергетска тржишта нец́е бити краткотрајне, додајући да је то „веома озбиљна ситуација којој се крај не назире“.

Позвао је државе чланице да следе савете Међународне агенције за енергију, који, како је рекао, укључују рад од куће где год је то могуће, смањење ограничења брзине на аутопутевима за десет километара на сат, подстицање јавног превоза, увођење система пар-непар за приватне аутомобиле, подстицање дељења вожње и усвајање навика вожње које штеде гориво.

„Што више нафте можете уштедети, посебно дизела и млазног горива, то ц́емо сви бити боље“, рекао је Јергенсен.

Зашто би последице могле бити тако озбиљне?

Када се све сабере, јасно је да упозорења постају све озбиљнија, готово катастрофална. Али зашто би последице кризе могле бити тако тешке?

Само око 3,8 одсто нафте која пролази кроз Ормуски мореуз иде у Европу, према подацима Визуел Капиталиста. Између 12% и 14% течног природног гаса у Европи из Катара долази овом рутом.

Али кључни проблем није количина, већ начин на који тржиште функционише. Цене нафте и гаса се одређују глобално, тако да сваки поремећај у снабдевању утиче на Европу без обзира на њен ограничени физички увоз.

Данас је цена сирове нафте марке Брент 104,63 долара по барелу. Пре рата, цена сирове нафте марке Брент била је око 60 долара по барелу. Такав скок цене јасно показује колико је тржиште снажно и брзо реаговало.

„Ако Ормуски мореуз остане затворен још месец дана без икаквог знака решења, цене сирове нафте марке Брент кренуће ка 190 долара“, рекао је Џон Пејзи, председник компаније Стратас Адвисорс, преноси Ројтерс.

Како објашњава истраживачки центар Бројгел, највећа рањивост Европе је течни природни гас. Ако се смањи проток кроз Ормуски мореуз, понуда на глобалном тржишту одмах опада, а Европа мора да се такмичи са Азијом за ограничене количине, што брзо подиже цене гаса.

Шта ће бити погођено?

Први и највидљивији утицај се већ осећа на ценама горива. Због раста цена нафте на светским тржиштима, цене горива су нагло порасле. Према подацима Европске комисије, просечна цена бензина у ЕУ порасла је са око 1,64 на 1,77 евра по литру. Такав раст се брзо прелива на остатак економије.

Политико упозорава да, за разлику од криза из 1970-их или 2022. године, тренутни поремећаји утичу на све, од сирове нафте и гаса до дизела и млазног горива.

Аналитичарка Ана Марија Јалер-Макаревич упозорава да се тржишта суочавају са ретко виђеним сценаријем потпуног затварања кључног енергетског коридора. Док су кризе из 1970-их смањиле глобалне залихе за око 7 процената, сада је погођено око 20 процената светских залиха.

Јуроњуз пише да индустрије које троше велике количине енергије, попут челика, хемикалија и цемента, већ траже хитну државну помоћ.

Инфлација расте, Хрватска најгора у ЕУ

Инфлација у еврозони је у марту скочила на највиши ниво у више од годину дана због наглог раста цена горива. У марту је износила око 2,5 одсто, изнад циља Европске централне банке.

Највећа инфлација у ЕУ је у Хрватској. Према подацима Државног завода за статистику, инфлација у марту на годишњем нивоу износила је 4,8 одсто у поређењу са истим месецом прошле године, док Евростат процењује инфлацију у Хрватској у марту на годишњем нивоу на 4,7 одсто.

Хоће ли каматне стопе порасти?

Како Политико истиче, Европска централна банка (ЕЦБ) суочава се са тешком дилемом, јер би растућа инфлација могла да је примора да повећа каматне стопе, што би додатно погоршало економске проблеме изазване вишим трошковима енергије.

Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард рекла је да је ЕЦБ спремна да повећа каматне стопе чак и ако очекивани раст инфлације буде краткотрајан, што би додатно могло да погорша економске проблеме изазване вишим трошковима енергије. Политико додаје да се и владе суочавају са овом дилемом.

Удар за индустрију

Потрошачке цене су порасле за 1,2 процента у односу на претходни месец и за 2,5 процента у односу на претходну годину, објавио је у уторак статистички завод ЕУ, Евростат.

Последице се већ преливају на целу економију, од индустрије до свакодневног живота. Немачка хемијска индустрија, која је била међу најтеже погођенима током енергетске кризе 2022. године, упозорава на смањење производње, а производња у фабрици СКW Пиестеритз сведена је на технички минимум, извештава Блоомберг.

Истовремено, поремећаји у поморском саобрац́ају додатно повећавају трошкове. Бродарске компаније попут Хапаг-Ллоyд суочавају се са десетинама милиона долара додатних недељних трошкова за гориво, осигурање и логистику, које покушавају да надокнаде вишим ценама, извештава Политицо.

Цене хране ће такође порасти

Сукоб САД и Израела са Ираном могао би да изазове нови шок на тржишту хране и гурне десетине милиона људи у озбиљне несташице, упозоравају званичници, извештава НБЦ.

Проблем је несташица ђубрива. Око трећине глобално тргованог ђубрива које се транспортује морем пролази кроз Ормуски мореуз, што значи да сваки трајни поремећај ризикује да брзо утиче на производњу и цене хране.

„Трајање рата биће кључно за одржавање глобалних залиха хране“, рекао је Максимо Тореро, главни економиста Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду.

Краткорочни поремећај до месец дана могао би се апсорбовати, рекао је на брифингу у УН прошле недеље, али ако поремећај траје три месеца или дуже, ризици значајно ескалирају.

Стагфлација као највећа претња

Дуготрајан рат на Блиском истоку могао би смањити економски учинак Европске уније за чак 0,6 процентних поена у 2026. и 2027. години, према процени Европске комисије. Европски комесар за економију Валдис Домбровскис упозорава да би овај талас могао да личи на стагфлацију, комбинацију слабог раста и високих цена која је обележила 1970-те.

Сматра се да је суочавање са стагфлацијом веома тешко и болно и обично се сматра ноћном мором економисте.